Znate onaj osećaj kad ispadnete ovca, znate da vam se neko smeje a ne možete mu ništa? Odnosno, mogli biste ali skuplja dara nego mera...

Odem na nekoliko dana u jednu poludivlju zemlju. Nije baš ni Afganistan ni Liberija, izgleda prilično civilizovano, svaki dan sve bolje... Pogotovo što je ta zemlja meni oduvek draga, ljudi su generalno prijatni, gostoljubivi... Većina, kao što će se ispostaviti.

Sastančim

Danas je rok za prijavljivanje osnivačkih članova AIIB (Asia Infrastructure Investment Bank). Kineska inicijativa, sa ključnim koncima još uvek u rukama Kine, je viđena, iako tek u poslednjih nekoliko nedelja, kao spekatakularan poraz US strategije, koja se zasnivala na pritisku na saveznike da se ne uključe u inicijativu.

 

Iako je UK, kao jedan od najbližih US saradnika, onomad dala verbalnu podršku inicijativi već sledećeg dana je na naslovnoj strani FTja izašla kritika i očekivala se UK uzdržanost. Po nekim pričama UK i mnogi drugi saradnici su nastavili sa (polu)tajnim pripremama za pridruživanje, držeći US izvan informativnih tokova, da bi u poslednjih par nedelja prvo UK pristupila inicijativi, pa za njom Nemačka, Francuska, Australija, .... Tajvan (kao poseban kuriozitet), Rusija, Indija, ... sve u svemu preko 40 država. Ironijom sudbine jedino je Japan od velikih odlučio da se ne pridruži da bi US juče naglasili da će se i oni pridružiti.

Često se kao razlog za inicijativu navodi kineska frustracija neodgovarajućim glasačkim pravima u svetskim institucijama, i dobar primer je MMF gde US ima posebna prava, a ne ispunjava obaveze, pa Kini čas obećava više prava, čas povlači to obećanje, to je, uglavnom, zvanični i formalni povod za inicijativu u površnom smislu i iz pera zapadnih komentatora.

Danas se navršava tačno sto godina od razorne eksplozije u području basena reke Podkamenaja, u oblasti Tunguska, Sibir. Za tih proteklih sto godina brojne ruske i međunarodne ekspedicije su posetile mesto eksplozije i detaljno pretražile i ispitale čitavo područje. Napisani su mnogi izveštaji, sastavljene mnoge studije i postavljenje mnoge teorije o uzroku, ali ni posle čitavog

Imamo prelepu zemlju, samo je malo zatrpana djubretom. Sudeći po vestima, počela je dugo očekivna akcija čišćenja. Vi, ljudi, bolje znate od mene kako to teče. Blog je zato otvoren za vas, slobodno kačite informacije, slike, komentare, pohvale, pretnje. Ja samo mogu da kažem da sam presrećan što su gradjani nazuli čizme, navukli rukavice i latili se kesa.

Ko kaže da su blogovska prepucavanja i neprijateljstva for life? Bloger Martin Krpan mi je pre neki dan ljubazno ponudio gostovanje na mom blogu što sam sa zadovoljstvom prihvatio. Tekst je o revolucijama u poljoprivrednom sektoru, vrlo interesantna tema, sa zanimanjem ću je pročitati. Kako je ovo Martinov tekst, njemu ću prepustiti ulogu voditelja i konfenransijea, a svoje učešće ću ograničiti na komentare onoga što mi nije jasno u tekstu. Svi typosi, svi misplaced dijagrami, sve greške nastale pri kucanju su moje, možete naznačiti, i gledaću da ih ispravim u skladu sa svojim

Фукушима даиићи, реч која је до једанаестог марта 2011. године мало коме ишта значила, урезала се дубоко у меморију целе једне генерације, онако како само имена нуклеарних електрана у којима се деси акцидент то могу. „Срећно острво", то би био превод имена префектуре по којој је славна нуклеарка добила име. Нити је префектура острво, нити је срећна, али разлог за ово друго није хаварија на систему за хлађење реактора музе савременог новинарства, већ друштвена хаварија која је са њом изашла на светло дана. Та Годзила душебрижности и незнања изронила је одмах за цунамијем и рушила све оно што он није могао да дохвати.

 

 

Imao sam novac da kupim zemljište, ali sam ipak odlučio da kupim par novih cipela. – jedan sapeur.

 

Dugo sam razmišljao da li, i kako, da napišem blog koji je pred vama. “Da li” – zato što ja nisam nikakav stručnjak, ili poznavalac, za temu o kojoj će biti reči,  i “kako” – zato što se ovo pisanje može protumačiti na različite načine, pa i maliciozne,

da razbijem ovu sramnu šutnju

na prvoj palubi broda bloga b92

edit: umrla je i ejmi. 

 

teško je u ovakvim situacijama ne biti zlurad, zapravo više onako ispunjen osećajem satisfakcije, kao kada žrtvu serijskog ubice ili masovnog silovatelja konačno zapljusne osećaj da je ovaj zločinac konačno iza rešetaka ili na putu na električnu stolicu. zločinac je, razume se, vlada sjedinjenih američkih država, dok je žrtva običan mali čovek, čovek sa dna društvene lestvice, odbačeni i pregaženi mali čovek, kojega simbolizuje ovih dana žrtva ličnosti - mladog Brata Majka Brauna.

Mediji su ovih dana posvetili dosta pažnje izjavi Leona Panete, američkog ministra odbrane, a ranijeg direktora CIA, koji je nedavno upozorio da se Sjedinjene Američke Države suočavaju sa mogućim sajber napadom u rangu Perl Harbora. Vest koja nije dobila publicitet u medijima, barem domaćim u Srbiji jeste pojava Talinskog priručnika (engl. Tallinn Manual), koji je pripremila nezavisna „Grupa međunarodnih eksperata" na poziv NATO CCDCOE (Cooperative Cyber Defence Centre of Excellence). Ovaj priručnik, koji je rezultat trogodišnjeg rada ekipe stručnjaka, naročito pažljivo se bavi pitanjem kako se postojeće norme međunarodnog prava primenjuju na ovaj „novi" oblik ratovanja. Trenutno je raspoloživ nacrt, a do kraja godine bi trebalo da se pojavi i finalna verzija.