Na šta bi mogli ličiti svet i život u vreme kad naša deca i njihovi vršnjaci budu imali unuke?

Zatim, dok njihovo "ja", tj "ja" tih praunuka, bude razmišljalo o sličnim pitanjima šta li će "ostali" u njihovim glavama raditi? U kojoj će njihovoj pop-istorijskoj fijoci stajati brendirani praroditelji? Kako će, emotivno, biti vezani za prošlost?

„Art washes away from the soul the dust of everyday life" - Pablo Picasso

Dok jednog dana i ta prašina ne postane umetnička!?

Kada se sprovedu sve preporučene mere za zaštitu računarskih sistema, mreža i informacionih sistema od napada, upada i prodora, tj. narušavanja bezbednosti, potrebno je uraditi analizu i proveru kvaliteta i uspešnosti zaštite. Razvijeni su načini testiranja koji bi trebalo da, u zadovoljavajućoj meri, pokažu koliko je zaštita pouzdana i efikasna. Međutim, oni koji napadaju mrežu su nepredvidivi i stalno smišljaju nove načine i metode da ostvare svoje ciljeve. Prednost napadača je u tome što imaju više vremena, mogu da biraju trenutak, način i sredstva za napad, tj. imaju prednost faktora iznenađenja. Mogu da napadnu kada žele, mesto koje odaberu i na način koji odaberu. Odbrana, međutim, mora biti spremna i aktivna u svako vreme i na svakom mestu. U protivnom, sistem će verovatno biti ozbiljno ugrožen. Da bi zaštitili računarsku sistem, mrežu i informacioni sistem klijenti često angažuju hakere koji po dogovoru napadaju svojim metodama i tehnikama, proveravajući na taj način nivo bezbednosti, uz obavezu da svoja saznanja drže u tajnosti, da ih ne zloupotrebe i da ih isporuče samo organizaciji koja ih je angažovala i isključivo u svrhu unapređenja sigurnosti.

 

Malopre me prodavac kancelarijskog nameštaja podseti na tektonske pomeraje u obrazovanju - reče kako njegov sin sve češće zadatke za domaći donosi na USB memory-sticku, a tako vraća i sam domaći nazad u školu.

Naravno, dete ima kompjuter i broadband kod kuće.

Pošto je pamet sirovina koja se najviše traći, a bez obzira na traćenje dečija pamet nam je najvažnija, ne što će nam uglavnom oni pokrivati mnoge zdravstvene i socijalne troškove u budućim krizama, nego zato što ih volimo i brinemo se za njihovu budućnost u sve bržem i pametnijem svetu, opet mi privlači pažnju prosto kritična potreba da svako dete ima umrežen kompjuter kod kuće.

Znam da se ponavljam, ponavljam se i samom sebi, ali što reče jedan prijatelj nije još uvek problemati;no ovo ponavljanje pošto pametnom čoveku ne treba ponoviti jednu te istu stvar više od sedam puta.

Sve više ljudi je zabrinuto zbog problema sa privatnošću društvene mreže Facebook. Kad Facebooku ili njegovim aplikacijama jednom date svoje podatke, dali ste ih zauvek - nema nazad. Facebook i aplikacije bazirane na njemu, često uzimaju vaše podatke i podatke vaših kontakata i prijatelja bez mnogo obzira. Doduše, većina njih lepo pita, a većina korisnika podatke olako i bez razmišljanja daje, složivši se sa uslovima korištenja, a da prethodno ne proveri zašto toj aplikaciji podaci trebaju, niti šta sa njima kasnije rade. Facebook je od starta kaskao za potrebnim nivoom sigurnosti i privatnosti korisnika. Aplikacije koje rade na ovoj drušvenoj mreži takođe. Pluginovi za druge veb sajtove i veb servise takođe.

Izgleda da se pojavila alternativa u vidu sajta, ili preciznije mreže Diaspora, koja je upravo juče počela Alpha fazu rada. Varijanta je bazirana na otvorenom kodu (engl. open source) i trenutno se možete prijaviti i dobiti pristup samo po pozivu. Tvorci Diaspore tvrde da je privatnost od početka bila jedna od njihovih glavnih briga.

Imate računar (sa Windows, Ubuntu ili Mac OS X) a želite da vaše dete (u starijim razredima osnovne ili u srednjoj školi) stekne solidne osnove logike programiranja kroz kreativnu igru, bez učenja komplikovane sintakse standardnih programskih jezika, koristeći vizuelne komponente koje se sklapaju slično lego blokovima - i to praveći zanimljive animacije, igrice i crtaće? Probajte:

 

 

Iako je vreme ekonomske krize, tržište u oblasti proizvoda i usluga vezanih za računarsku bezbednost je veoma živo. To pokazuje i veliki broj akvizicija (kupovina) firmi koje se bave ovom granom od strane giganata kao što su IBM, HP, Dell, Symantec, BT, Thales, EMC2. U ovom blogu ću pokušati da analiziram zašto se to dešava i kakvi se trendovi mogu očekivati u budućnosti.

Zašto se vrše akvizicije (preuzimanja, kupovine) firmi? Kada neka kompanija želi da ostvari rast, ponudi nove proizvode i usluge, prodre na nova tržišta (geografska ili do ciljnih grupa do kojih nije mogla da dođe), onda može da to postigne svojim unutrašnjim (organskim) rastom ili akvizicijom drugih firmi, koje željene proizvode i usluge imaju, mogu brže da ih razviju ili su već zauzele određena regionalna tržišta ili željene segmente i ciljne grupe.

Odavno čitam skoro sve što napiše Bruce Schneier i smatram njegove knjige, eseje, predavanja i slično, značajnim delom mog obrazovanja. To je čovek koji ima veliki dar da komplikovane koncepte probleme pojednostavi i objasni na vrlo razumljiv način, da odseče nepotrebno „salo", a da ne pojednostavi stvari više nego što je moguće i potrebno.

 

Ovo su najčešće lozinke prema izvoru ovde >>>.

Zamislite da je sada 1979 godina. Ovaj moj blog ne bi ni mogli da procitate jer nije bilo moguce, a danas u 2009-toj citate ovo na vasem kompjuteru, lapotop-u, mozda i u print verziji jer ste ga odstampali (yeah right!!!) Neki od vas mozda citaju sa Blakberry-ja ili iPhone-a. Brzina inovacija u zadnjih nekoliko decenija je toliko velika da je ponekad tesko zamisliti kakve posledice imaju na drustvo I biznis uopste. Dali je uopste moguce da se odredi koje su to 30 najbolje inovacije koje su promenile nas zivot iz korena? Knowledge

AleXandar Lambros

Srbija čeka novog Andrića. Da opiše ćupriju na Savi. I svu epopeju vezanu za i oko njenog podizanja. I živote stanovnika varošice Beograda što stoji na tromeđi svetova. Ako se istorija ponovi Srbija će, ili ono što od nje u tom trenutku ostane (ako išta) negde sredinom 25. veka dobiti još jednog Nobela za književnost. Eto lepih vesti.