Ово су приче писане на пејџеру, претечи мобилног телефона, током неких давних залудних дежурстава. Тада су имале само три читаоца – прималаца порука, сада ће их имати, надам се, више.

„Пејџер-приче“ данас представљају праисторију „твитер“ и „твит“ прича, СМС и „флеш“ прича...

Уједно, доказ су да све није почело са „Твитером“ и „твитовима“ и да је свет постојао и пре њих.

МЕФИСТО ПРОТИВ АЉЕХИНА

Аустријски писац  Штефан Цвајг (1881-1942), аутор 40 књига и близу 20 књига превода, хуманиста,  “грађанин света” и велики путник, при крају живота написао је “Шаховску новелу” (Schachnovelle) објављену постхумно, која је вишеструко занимљива:

 На броду који из Њујорка плови за Буенос Ајрес група путника је платила 250 $ да одигра партију против шаховског првака света Мирка Чентовића, “сина дунавског лађара из Југославије”…

“Доспели смо до 17. потеза – пише Цвајг у новели - и на наше изненађење настала је ситуација која нам се учинила повољна по нас јер смо успели да “це” пешака доведемо на претпоследње поље - c2; још само потез и враћамо краљицу. Наравно, нисмо се осећали баш лагодно, сумњали смо да нам је ову наизглед лагодну ситуацију ‘подметнуо’ Чентовић... Већ се Мек Конор машио да пешака помери на последње поље, када га неко ухвати за руку и шапну: - Забога! Не!

СЕЛФИ ПРОСВЕТЉАВА

ВЕТАР ЗВАНИ КОШАВА

 Старо београдско предање каже да ветар звани кошава увек траје одређени број дана, као да је покреће неки моћни хронометар. Кад једном почне, дува најмање три дана, ако уђе у четврти разноси хладноћу све до седмог. Старији суграђани тврде да зна и дуже да развезује своје моћне мехове и да то, тада, траје чак двадесет и један дан. У градским летописима, веле, записане су године када се то догађало и више пута годишње - тада се са запрегом могло преко Саве, па богами и преко Дунава: од куле Сибињанин Јанка до близу Панчева. Али увек дува исти број дана: три, седам или двадесет један...

Који то механизам одмерава? Каква су то мерила, који мериоци?

Слегали су раменима и избегавали поглед:

- То се не зна... А ни не пита...

НИН-ОВА НАГРАДА И БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК

 НИН-ОВА НАГРАДА

Као и претходне године,чланови жирија су Теофил Панчић, који ће председавати састанцима, Марија Ненезић, Бранко Кукић, Иван Миленковић и Марјан Чакаревић.

Коначна одлука биће саопштена средином јануара 2022.

До сада је пристигло 178 романа за награду

НИН  - УЖИ ИЗБОР ОД 12 РОМАНА

Агора је најавила ново дело ВЛАДИМИРА ПИШТАЛА (Сарајево, 1960) као „књигу о жени, о Боки, о свету“, запазивши да прави широк културолошки захват, од барока – доба раног просветитељства, масовног ропства и грађења светског система, па све до Наполеоновог освајања Пераста.

Као причу о Европи, Африци

ЏИНГИС КАН И ТАО ВРЕМЕ

Најкраћа верзија приче:

Млади принц Тамерлан стекао је визију огромног азијског царства, својом харизмом и силом ујединио је многа племена, дао им име Монголи и на сабору добио звање Џингис (Свеопшти) кан. Уредио је војску по децималном систему, преузео алфабет Ујгура, донео Закон

НЕКЕ СТВАРИ ДОЂУ КАСНО, А НЕКЕ...

У ИЗДАЊУ СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ

 Збирка изабраних приповедака и прича „Српски сафари“  Миливоја Анђелковића носи поднаслов „некоректне приче“  јер прати развој српске културне и националне идеје

ОВИХ 38 РОМАНА ЈЕ УШЛО У ШИРИ ИЗБОР ЗА НИНОВУ НАГРАДУ  - Пет ауторки у трци за престижно признање

 Тамара Митровић, Виолета Стојменовић, Милена Ђорђијевић, Жарка Свирчев и Горан Коруновић, чланови НИН-овог жирија критике, начинили су прву селекцију.

Од укупно 188 романа примљених на конкурс, одабрано је

21. ВЕК

Европска унија – цензорска суперсила

ПОЛИТИКА Четвртак, 27.07.2023. у 12:32 Станко Црнобрња

 Марк Закерберг је већ најавио да ће запослити хиљаду нових цензора „неприкладних” садржаја на интернету

Дана 25. августа ове године успоставиће се до сада мало познато европско законодавство,