ЛЕОНАРД КОЕН: ЗАБАВА ЈЕ ЗАВРШЕНА
S. O. S.
Полако с тим бесом, поспанко.
Не траћи га у бунама.
Не мрси га идeјама.
Ђаво ми не да говорити,
само да ти наговестим да си роб,
твој јад је намерна политика
оних у чијим ланцима патиш,
оних које одржава твоја несрећа.
Ужаси тамо, унутрашња
ДА ЛИ ВАМ ТРЕБА ИЗВОР НАФТЕ?
Веровали ви или не, али ја сам на лутријама два-три пута добио по 2 и више милиона евра, наследник сам господина Мишела Анреуа који има петро-компаније, наследник сам још неколико њих, саучесник у преносу милиона долара из Нигерије са кћерком неког нигеријског генерала и то бар два пута, а ако нисам
ТРАКТАТ О СМЕХУ
Да не буде забуна – текст је написан јануара 1997. године. Значи ово је ВРЕМЕПЛОВ који вас враћа 21. годину уназад.
Зато, пре читања:
Проучите горње упутство, узмите средство за смирење и, ако се појаве нежељене сметње, посаветујте се са вашим лекаром или фармацеутом.
Гнев је привилегија богова, тврди Аристотел, а код мудраца он изазива сузе или смех. Тако је мрачни Хераклит у великој љутњи плакао, признајући тиме да догађаји имају коначну и неопозиву тежину судбине коју треба некако поднети и издржати. Код мудрог Демостена, опет, уместо гнева јављао се смех који се двојако може тумачити: као лично освешћење од заблуде да су догађаји и другачије могли да се догоде, али и као одбијање њихове коначне и неопозиве тежине за човекову судбину.
ЖИВОТ У ВИРТУЕЛНОМ
«Захтев за пријатељство» затрептало је док је гасио Фејсбук. Хитро је поништио команду и погледао. Сликица некога кога никад није видео, име и презиме без одјека у његовој свести. Кликнуо је «прихвати», квадратић се расплинуо у трепераве црвенкасте цртице, пресложио у «пријатељи» и исправио бројку
Претпоставимо да је ово прича неког мог или вашег другара, боље ће звучати. Иде овако:
ЉУБАВ У ДОБА КОРОНЕ
Трећег месеца ере „короне“ зидови су почели да га стежу, а таваница као да се опасно приближавала па се сагињао кад пролази испод лустера. Изашао је али не вреди: кафићи једва да раде, сплавови су „резерве“ за уходана друштва, улице празне – нема где да се лансира.
И ту он, из досаде, почне да убада телефонске бројеве. Онако отприлике, на осећај. Чека да се јави глас, или гласић, спремио причу са варијацијама. Прва два-три – ништа, нервозне гласине, бесне на свет и свемир. Тек четврти зов, јави се прозукао мушки глас. Овај је кандидат за корону, помислио је и отплео причу:
- Господине... Нашао сам ташну, или je то ташница, са вашим бројем телефона у њој.
- Мој број у ташници?
Задршка, присећање, па решење: дај даље!
- Лана, то је нешто твоје. Тебе траже.
Дај то лане, помислио је. Такве тражим!
1. мај 1999.
У Београду је око 2:30 бомбардована зграда Генералштаба Војске Југославије, зграда савезне полиције, а пројектили НАТО-а погодили су и Врачар, густо насељени крај
ДОК СЕДИТЕ КОД КУЋЕ – музеји, библиотеке, представе…
1. Бесплатно можете погледати виртуелну изложбу музеја Версај: http://en.chateauversailles.fr/…/-nicolas-fouquet:-a-certai…
ОД СТРОФА – КАТАСТРОФА ДО МАХАБХАРАТЕ
У културним круговима чест је ламент над интернетом и друштвеним мрежама да су „пуни ђубрета“. То јесте тачно, али је и нека врста „киселог грожђа“ јер је већина књижевника, осим коришћења меила и компа као писаће машине – електронски неписмена. Једина озбиљнија имена која се баве новим могућностима интерактивне и електронске књижевности су Владислава Гордић – Петковић (књига „Виртуелна књижевност“, објављена пре десетак година), недавно Марко Недић са акцентом на неколико аутора и површним општим прегледом и Мирољуб Тодоровић – творац сигнализма који подстиче нове покушаје и експерименте и подржава сигналисте и сигнализам годишњим зборницима.
Sa http://www.amika.rs prenosim tekst Milana Balinde, dugogodišnjeg urednika Heralda, Majami, SAD.
Milan Balinda
Narod ima pravo da zna, novinari imaju pravo da kažu
Novinare tuku, ubijaju, zatvaraju i nazivaju «Gebelsovom decom»
Interesantno je da na Kubi, društvu s jednopartijskim sistemom i bez opozicione štampe, već neko vreme oko 25 blogera redovno ažurira svoje internet stranice
ОТВОРЕН КОНКУРС ЗА НИН-ОВУ НАГРАДУ ЗА 2022. ГОДИНУ:
Познати су и нови чланови жирија. Они ће још ове године радити са Теофилом Панчићем и Маријом Ненезић, којима истиче мандат
Часопис НИН обавестио је јавност, ауторе и издаваче да је конкурс за НИН-ову награду за 2022. и званично отворен. Имамо и новоизабране чланове НИН-овог