Dragi prijatelji, ovaj post posvećujem i znatiželjnima i pravilm filmofilima.

"Oči bez lica" verovatno su najelegantniji horor film ikada snimljen - Paulin Kil

Film Žorža Franžua "Oči bez lica" sam prvi i poslednji put video u Kinoteci pre sigurno dvadesetak godina i od tada mi je jedan od najomiljenijih horor filmova. Dan danas kada se setim prvog gledanja filma sav se naježim. Uistinu se radi o jednom od najstašnijih filmova u istoriji kinematografije. U Americi se prikazivao nekoliko godina nakon premijere u Francuskoj pod nazivom "Horror Chamber of Dr. Faustus".

Šta horor film čini zaista strašnim? Verovatno sve ono čemu je temelj naša stvarnost. Franžu kaže da je normalno kada normalan čovek radi normalne stvari. Kad lud čovek radi lude stvari to je takođe normalno. Kombinacija ova dva proizvodi pravi horor. Nenormalno ponašanje normalnih ljudi je bizarno. Normalno ponašanje ludih ljudi je nadrealno. Obe kombinacije jesu efektne i nosioci su pravog horora.

FEST će večeras u 19 sati svečano otvoriti glumac, reditelj, producent, član Odbora FEST-a Ljubiša Samardžić.

Kako vreme leti. Zahvaljujući Ivanu Lončareviću (Hvala ti Ivane!) došao sam napokon do dokumentarnog filma "Da li zaista postoji..."  kojeg sam montirao pre 12 godina. Ovaj dokumentarac je režirao moj drugar, Ivan Andrijanić kao ispitni film na FDU.

Da li zaista postoji čovek kojii se zove Žikica Simić? from srdjan mitrovic hitch on Vimeo.

Snimatelj je takođe moj drugar Zoran Popović. Njih dvojica su sada u dalekoj Americi. Za Ivana nisam ništa skoro čuo, mislim da je i dalje u L.A, dok Zoki postaje jedan od najboljih snimatelja u Americi. On je to bio i ovde, i to još na drugoj godini, pa je zapucao tamo daleko ne bi li saznao još nešto više. Tako Zoki sada snima odlične filmove i druži se sa Gerijem Oldmanom. Preporučujem Zokijev film War.inc.

POSLEDNJA VEST:

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, uspeo je da uveri članove Odbora za zaštitu životne sredine da je drvored u Bulevaru kralja Aleksandra oboleo.

DS mašinerija je krenula punom parom da objasni zašto treba da se izvrši drvocid u Bulevaru, makar i silom. Uz skoro sve kupljene novine dobija se specijalni dodatak "Rekonstrukcija Bulevara - Obnova Beograda". Čak ima i divna slika kako to vlastodršci zamišljaju da će Bulevar izgledati.

O uvodnom pismu gradinačelnika ne želim da trošim reči. Možda jedan mali citat: "Za mene kao gradonačelnika je pre svega bezbednost beograđana na prvom mestu i ne mogu da rizukujem da neko strada zato što će za dve-tri godine neko drvo da padne."

Baš se gradonačelik Drvosek potresao. Kao i onda kad su mu divljali po gradu, palili ambasade, prebijali i ubijali strane turiste... Najveći problem ovog grada su platani, sve ostalo cveta.

Izgleda da se polako privodi kraju balkanska rašomonijada zvana "Sticky and sweet". Madonna će ipak (nažalost ili na sreću, zavisi kako se uzme) održati koncert u Budvi. Kao i sve na ovom Balkanu, poslednju reč ima ipak politika. Visoki funkcioner DPS Svetozar Marović (inače bivši predsednik bivše nam države) stavio je tačku na misteriju oko održavanja Madoninog koncerta u ovim krajevima. Neki kažu da je ta "tačka" teška oko 10 miliona dolara, mada je Svetozar to dematovao: "Suma za njen dolazak daleko manja od one koja je pominjana u medijima".

Datum 19. jun 2007. biće upamćen kao veliki dan za srpski film.

Čuvena DVD edicija "Criterion Collection" uvrstila je dva filma (po mom skromnom mišljenju) najboljeg jugoslovenskog reditelja Dušana Makavejeva u svoju kolekciju.

Poražavajuće je da se niko nije osvrnuo na ovaj istorijski trenutak...

Arh. Mihajlo Mitrović

Najveće rušilačko kažnjavanje Beograda, veće od svih bombardovanja, veće od razaranja štuka, letećih tvrđava i NATO apokaliptičara je današnje surovo uništavanje njegovog najlepšeg reprezentativnog bulevara, nasrt na njegov evropski ugled, njegove kulturnoistorijske vrednosti, na njegovu bitnost, na njegovu estetičku i etičku krhkost, bahatost vlasti, ignorisanje prava građana na svoj grad i bolni poraz srpske demokratije. Elem: