Neka najvažnija pravila ste valjda do sada već naučili: Ne pričati sa nepoznatim ljudima, ne puštati nepoznate ljude u kuću, ne ulazite u mrak... evo još 14 važnih i potpuno besmislenih pravila koje možete naučiti gledajući horor filmove.

Irving Berlin je rekao sve u jednoj rečenici: "Ne postoji biznis kao što je šou bizns". Da je radio 1934. godine u Studiju Kolumbija, možda bi došao u iskušenje da doda i "osim filmskog biznisa".

Jedan od mojih omiljenih filmova imao je premijeru 1934. godine u "Radio City Music Hall"-u. Premijera je prošla tiho, bez fanfara ili velikih uzdaha. Film je počeo toliko tiho da nije doživeo drugu nedelju prikazivanja u istom bioskopu. To je bilo veoma razočaravajuće, ali se dalo očekivati: u bioskopima su se već pojavila dva "bus-trip" filma, i oba su propala na blagajnama. Mnogi su predviđali da ni ovaj treći "bus-trip" film neće proći bolje. Mnogi kritičari su bili čak ubeđeni u to. Njuzvik mu je dao dve i po zvezdice, nazvao ga je zabavnim, ali i nebitnim.

Ovaj tekst je napisala moja prijateljica Mozaik specijalno za ovaj blog:

Iako je najavljeno u naslovu, u ovom blogu se nećemo baviti srpskim predizbornim plakatima, a imalo bi se svašta reći (čudi vas da neko nešto obeća u naslovu, a posle ne ispuni??!?!).

Neki slogani su ipak nezaboravni: Srbija se gradi, Dela govore (!?!?!?), Porodica je snaga Srbije... Svi kandidati su lepi i nasmejani na plakatima (za neke sam sigurna da su ih nasmejali fotošopom, jer ih nikad nisam videla u nasmejanom izdanju ni na TV-u ni u novinama...), svi puno obećavaju, izgledaju mlađe i lepše nego u prirodi, pozivaju se na prošlost i budućnost... Kampanje podržavaju pesnici, glumci, pevači, muzikanti... Kao i u svetu, nista novo od kapom nebeskom. Dakle, nećemo o Srbiji, iako smo obećali. O Srbiji sve znate, a naročito o neispunjenim obećanjima.

Ovo postaje ozbiljna sapunica. Da sam ovo saopštenje pročitao na njuz.netu, slatko bih se nasmejao. Ovako sam ga prvo čuo na vestima RTS-a, pa pošto nisam mogao ušima da verujem, pronašao sam ga na sajtu dotične televizije. SLUŽBA ZA ODNOSE S JAVNOŠĆU RTS-a je izdala saopštenje jer je Prva pustila snimak koncerta Zdravka Čolića u istom terminu kada je RTS direktvo prenosio koncert istog pevača. Čime se oni bave i to za naše pare. 

A evo i priopćenja:

 Ovo je legalizacija najozbiljnijeg medijskog srpskog pitanja, koliko će u budućnosti preostati srpskih medija, kakvi će oni biti i ko će tumačiti i kako naše živote? Otvoreno je pitanje, s toga, da li smo, kao društvo, kao građani i kao država, nečijim odlukama unutar Srbije osuđeni da budemo medijska kolonija?

www.infowars.com www.prisonplanet.tv 

Ovo su poslednje reči u filmu "Laura" Ota Premingera iz 1944. godine.

Koje su to poslednje reči koje čujemo u nekom filmu pre nego što se upali svetlo u bioskopskoj sali?

Samo za ljubitelje kiča, treša, kempa i lakih nota.

Vreme je da se polako spremamo za Eurosong 2009. Već je nekoliko država izabralo svoje predstavnike među kojima su Danska, Finska, Holandija, Rumunija, Slovenija, Velika Britanija, Crna Gora, Turska, Belorusija...). Francuzi su se opredelili da ih zastupa Patricia Kaas, dok je Bosna i Hercegovina izabrala grupu Regina.

Jedan od najboljih svetskih scenografa, Miljen Kreka Kljaković dao je intervju za dnevni list Večernje novosti. Kako to već biva kod nas, povod za intervju je njegovo napuštanje projekta "Sveti Georgije..." Srđana Dragojevića.

Kreka je radio scenografiju u preko 20 filmova širom sveta (Arizona dream, Underground, Delicatessen, Dune), a sada je došao da pomogne da srpski film "napravi pomak i iskoči iz okvira amatersko-neprofesionalne produkcije sa kojom se na ovim prostorima susrećemo već dugi niz godina." Nažalost, u tome se prevario.

"Dobro veče" rekao mi je na srpskom jeziku dok sam ga zbunjeno gledao.

U liftu briselskog hotela, ispred mene, stajao je najslavniji filmski Drakula - Kristofer Li.
"Ideš da gledaš "Vikermena?"
"Da, idem da vas gledam!"

Tako je protekao prvi susret sa mojim filmskim idolom pre pet godina na Festivalu fantastičnog filma u Briselu. Li je bio predsednik žirija te godine, čiji sam i ja bio član.