Ko sinoć nije bio u SKC-u, taj je MNOGO propustio. Jednom rečju, bilo je SPEKTAKULARNO! Desio se koncert romskih hip-hop grupa - "Battle of the Bands"

Toliko dobre energije, dobre muzike, mladih i talentovanih ljudi, Beograd skoro nije video na jednom mestu.

U maloj sali SKC-a okupili su se mladi ljudi koji zaista vole muziku i koji obožavaju to što rade. Nisu to radili za novac, novine ili televiziju. Radili su to zbog sebe. Ta iskrenost teško da može da se ne primeti.

Početkom juna je izašao singl "To be loved" jedne veoma zanimljive umetnice Joan Wasser, poznatije kao Joan as police woman. To je izgleda jedina policija koja mi se dopala ovih dana :-) Ovo je prvi singl skinut sa njenog drugog albuma "To Survive". 

Joan kaže: Uvek se trudim da kopam što dublje po emocijama. Želim da dođem do najiskrenijeg mesta, i da to iskustvo predstavim u muzičkom obliku."

Na albumu gostuju i David Sylvian i Rufus Wainwright.

Ovo je njegov prvi koncert u Švedskoj još od vremena grupe Japan. Sudeći po reakciji publike, čekanje se veoma isplatio. Silvijan je bio vidno dirnut prijemom kod publike.

U grupi pored Silvijana, su još i njegov brat Stiv Džensen, Kit Lou i Takuma Vatanabi.

Pred koncert možete kupiti majice i katalog. Katalog je ovog puta urađen sa tvrdim koricama i u njemu se nalaze uglavnom Silvijenove fotografije, kao i tekstovi za dve nove pesme. Takođe se nalazi i reklama za novi CD Stiva Džensena. Uz katalog se dobija i CD na kome su pesme World is everything, Sleepwalker, Exit/Delete, kao i jedna pesma Stiva Džensena.

Pored toga na CD-u se mogu naći i pesme izvođača iz kataloga Samadhi: Toop, Budd, Nine horses, Rebelais i Thomas Feiner & Anywhen.

"Kaži šta god želiš, ali nemoj da kažeš da voliš da radiš! To zvuči kao Meri Pikford, nacifrana kučka"

Mejbel Normand bila je najveća komičarka nemog filma. Zvali su je Kraljica komedije i Ženski Čaplin. Bila je jedinstvena i specifična, pre svega zbog svojih uloga u vreme nastanka filmske industrije. Istorija nemog filma teško može da se napiše bez njenog imena. Često su je poredili s drugim komičarima, što je bilo vrlo teško jer Mejbel "nije bila sa ovoga sveta".

Njena bolest i nesrećan život sprečavali su je da ispolji puni potencijal iako je u komedijama pokazivala neverovatan raspon emocija i izražajnosti.

Odavno smo prestali da živimo Nušića. Domanović se sudbina Srbije.

Barney Sheean: I make movies, not films!

Šta reći o filmu "Legenda o Lajli Kler" (1968) a ne biti suviše surov? Ovo je film koji je definitivno uništio karijeru Kim Novak. Posle ovog filma nikad se nije oporavila da je morala da pobegne u Evropu. Ovo je jedan od onih filmova koje volite da mrzite. Toliko je loš da prosto morate uživati u njemu. A kako ne uživati u filmu koji je kombinacija Vertiga, Bulevara sumraka, Rebeke i Isterivača đavola.

Ovaj film je imao sve preduslove da bude remek delo. Imao je reditelja Roberta Oldriča, glumce Kim Novak i Pitera Finča i priču o snimanju filma!

"Legenda o Lajli Kler" je moj omiljeni loš film. Pruža vam se jedinstvena prilika da pogledate jedan od kemp klasika jer ovaj film nikad nije objavljen na VHS ili DVD.

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 2. U prošlom postu ste mogli pročitati kako je sve počelo, o prvoj velikoj nepravdi, najuspešnijima i najslabijima. Sledi drugi deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

MALEROZNI CLIF RICHARD

Britanci su morali da čekaju punih deset godina od svog prvog nastupa do prve pobede za koju je zaslužna Sandie Shaw pevajući bosonoga 1967. «Puppet on a string». Godinu dana kasnije na takmičenju u Londonu retko ko je sumnjao da neko može Cliffu Richardu, koji je tada važio za najpopularnijeg pop pevača u Britaniji da ugrozi pobedu. Pesma «Congratulations» je nadmoćno trijumfovala na domaćem izboru osvojivši trostruko više glasova nego sve ostale takmičarske melodije zajedno. Ostalo je samo da se to potvrdi na «Evroviziji».

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 6. U prošlom postu ste mogli pročitati o grupi za istoriju, o čuvenim imenima na festivalu, o najupornijima i onima "nikad više", o proširenjima i odustajanjima. Sledi šesti deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

Jedina istočnoevropska zemlja koja je nastupala na «Evroviziji» od ranih šezdesetih godina je bila Jugoslavija. Svoj prvi nastup Jugosloveni su imali 1961. godine u Kanu a pesma sa kojom su debitovali je delo Jožeta Privseka, na tekst Miroslava Antića, «Neke davne zvezde». Za interpretatora je odabrana Novosađanka Ljiljana Petrović koja je tih godina bila jedno od prvih imena jugoslovenske zabavne muzike. Vrlo dobar nastup je rezultirao sasvim solidnim osmim mestom (u konkurenciji 16 izvodjača), a već sledeće godine Jugoslavija šalje u Luksemburg prvo ime svoje šlager muzike, Lolu Novaković sa «Ne pali svetla u sumrak», jos jednom melodijom Jožeta Privseka. Po mišljenju kritičara «Pesme Evrovizije», ova numera spada među najbolje iz SFRJ na tom takmičenju, a tekst Dragutina Britvića gde se govori o dve cigarete koje dogorevaju u noći, kao aluzija na dvoje ljubavnika, jednim od najkvalitetnijih u istoriji ove smotre. Lola je nastup završila na 4. mestu što će sve do 1983. godine biti i najbolji jugoslovenski plasman.

Imao sam tu čast da radim sa Mikijem. 

Poslednji pozdrav.

Toliko o Crnoj Gori. Prvi i poslednji put. Tekst sam skinuo jer sam procenio da bi mogao da izazove međunacionalnu mržnju. Toliko i o kempu u Srbiji.

Zahvaljujem se i izvinjavam svim komentatorima.