састав на тему . . . . узбурканом палубом
лудост ми је данас измишљати рииме
а још већа за љубав да молим
у ствари не знам ни дал да те волим
чак сам превидео како ти је име
гост аутор, г. Jeremija (исциклуцаму . . . priče za isprazna nedeljna popodneva)
Neraspoložen što na vreme nije rezervisao kartu za avion ušao je u kupe i promrmljao nešto što je trebalo da bude pozdrav, ugurao je svoju putnu torbu u prostor za prtljag, još jednom proverio broj rezervacije i seo.
Voz za Beč je krenuo lagano napuštajući maglom i kišom obavijeni Beograd. Klopot točkova potsetio ga je na vreme sa početka karijere – često je putovao vozom dok je, kao mlad docent, držao predavanja u Zagrebu, Sarajevu i Ljubljani. Iako je od tada prošlo desetak godina i sada je, kao i onda, osećao nelagodu
požude svoje nemoj slediti i od naslade se svoje odvraćaj (Sir. 18.30)
тежећи духовном озарењу - сабраности ума, неки од нас помоћ потраже у религији (посети богомољама) други пак исчитавајући писанија на ту тему умних нам претходника који у истој намери својевремено себе анализирајући дорека тражише у обраћању цркви или текстовима својих перу усмерених претходника.и тако у недоглед прошлости је бивало, а све са намером да (сам )себи човек покуша обелоданити порекло греха и недорек смрти - неминовност свачију.
гост Аутор г. Јеремија
Jozef K. je, pre nego što sam ga upoznao, bio profesionalni oficir.
Oficirski poziv je duga tradicija njegove porodice. Iz generacije u generaciju, bar je jedan muški član tu tradiciju nastavljao. Kako je Jozef K. bio jedinac, pitanje njegovog životnog poziva nikad se nije ni postavljalo. To što je bio nežne građe, emotivan i sa izraženim sklonostima, pa i talentom,
(в.поучан састав из циклуса: историју листајући, или, ајсе лажемо )
Глинџавије ,тај неусахли борац за идимидођими па се врати никад сањао ние да ће бити у конбинации за изигравање Главног Лика причице скоро набасане у дрангуларијуму сновами а која се односила на келте те сурове борце па стога
(листањем породичног дневника у поводу .....170 годишњице 12 јуна)
седим неки дан у стану блиског рођака , пијуцкамо освежење од врелине овог јуна коју уз помоћ клима уређаја подносимо ,са прозорским погледом на Петроварадинску тврђаву, у вишеспратној кући саграђеној с'почетка седме деценије века претходног на месту Brukšаnca (некадашње војно утврђење на бачкој обали Дунава чија је посада чувала понтонски мост ка Петроварадинској тврђави ) тик крај данашњег Варадинског моста и докони листамо напабирчене остатке дневничких записа деде нам Стевана (кадгод исчепрканих у породичној заоставштини) а насталих управо у ове дане јуна поодавне 1899 г. у поводу пола века од 12. јуна 1849. године када је Нови Сад умало сравњен са земљом ,а Породица нашег Претка остала без некретнине , те опљачкана.
prozaičnost jave stoji nasuprot proizvoljnosti sna - ili je možda obrnuto? ( г. Дарко Тушевљаковић)
затекнем се у мислима без разлога о догађањима лишеним смисла и одредишта, посебно јутром, ја неизлечиви пецарош, док запиљен у одраз ме у мутној води меандра дунавског, подно Села нам, месим ноклу, полуразбуђен,чучећи на полупотопљеном корену врбе комбинујући како да се што спретније провучем кроз још 1 дан пензионерског живота ми додељеног
састав на тему . . настаници засутра промаче ми воз среће
пријатељу ђолетов па коимој, нас 2 ко браћа, здраво. у првој омашеној брачној заједници набрзака направисмо трое деце а она кучка после побегла санеким што диже тегове. Ја баш нисам нешто наизглед а она јаке обожава. Ни незнамо ди су сада, а волела и , децу.