Retko ko od nas, se u ovoj svakodnevici, osvrće na život oko sebe, pa naravno nisam ni ja nesto posebno. Tu i tamo se zaustavimo, kada se desi nešto što bi moglo da nas uznemiri, rastuži ili razveseli, obraduje ili zabrine....i to traje taman onoliko dok nam se nešto sledeće ne „navali“...i tako redom. Skoro da ne stižemo, od sopstvenih

 

 

 

 

 

 

 

 

Tumaram  vijugavim hodnicima sećanja kroz pozorište mog detinjstva. Umesto obdaništa, vreme sam provodio  na probama, u rekviziti ili garderobi . Svuda se širio miris mastiksa, koji mi se uvlačio  u nozdrve, duboko, sve do današnjih dana, tako da  kad god pomislim

 

Svima koji misle na budućnost ove planete, svima koji slave danas, ili će to učiniti sutra, želim SVAKU SREĆU, MIR I ZDRAVLJE !

 

 

 

SVAKU STVAR POSTAVITI NA SVOJE MESTO!

Moram da priznam da sam uvek više voleo Domanovića i Steriju, od Nušića, ali nekako ovih dana reših da “obnovim gradivo”, pa se izmedju ostaloga latih “Narodnog poslanika”, koga je B.Nušić napisao sa 19.godina, a čije je premijera održana u Narodnom pozorištu 1896.godine, dakle pre ravno 111 godina.

 

Šta je onda tričavih 7 godina od pada režima S.Miloševića?

Nisam baš ona generacija kojoj je kompjuter stajao pored krevetca, ali ipak služim se onoliko koliko mi to moje mogućnosti dopuštaju...zgodan je kao pisaća mašina, nije loš ni za komunikaciju, spram naših brzih pošta i pruga....tu i tamo se još snalazim u pojedinim programima, tek koliko da sam elementarno pismen za 21.vek,

Baš vrućina ovih dana, al neka-volim kad pripeče, bolje je nego kad zima zagudi, sneg, lapavica, kaput, šal....Uff! Na ulici malo sveta, tek oni koji iz bilo kog razloga moraju, nešto mladjeg sveta koje se uputilo ka bazenima ili jezeru...Čak i bašte kafića, prekrivene šarenim suncobranima tu i tamo imaju tek po nekog gosta, koji zastane da popije nešto osvežavajuće, pa da krene svojim putem. Nema više ni rastopljenog asfalta da se ugiba pod sporim i lenjim koracima prolaznika, sve su nas preplavile „behaton“ ploče. Nervozni vozači u automobilima, sa ili bez klime, trube

 

Svojevremeno, u vreme Miloševića, štampao sam flajer, sa mojom fotografijom i sledećim tekstom:

ŠTA ČEKAŠ ?

Čekaš da ovi smradovi sidju sami sa vlasti?

Čekaš da ti obnove zemlju oni koji su je srušili?

Čekaš da živiš veselo, srećno i bogato kao u TV Dnevniku RTS-a?

Čekaš da gledaš na TV-u kako neko drugi ruši ovu vlast?

Čekaš da dodje neko bogat, lud i glup, donese pare i sve sredi?

Čekaš da ti dete postane kriminalac?

Čekaš da ti dete postane mrtav kriminalac?

Čekaš da celog života

 

Valjda je mesec januar, mesec kada najviše vremena provedem pored TV-a. Prosto ima previše praznika, previše komotnog vremena koje nekako treba uludo baciti...Uprkos činjenici da i u tim okolnostima ne smatram sebe pasioniranim tv gledaocem,ipak evo nekoliko možda pogrešnih zaključaka:

Reprizine reprize čine najveći deo programa.

To kako se mnoge emisije okreću po nekoliko puta, je samo dokaz da naše televizije manje više ne ispunjavaju ni minimum onih uslova zbog kojih su dobile nacionalnu ili kakvu drugu frekvenciju. Reprize se vrte, danu – noću, popodne i u noćnim satima, pa kad se one potroše, onda se emituju serijali, kako se nešto snimalo, film o filmu, koji se reže, secka, emituje i reemituje, sve dok se „traka ne izliže“. A nakon svega toga nas još i obraduju sa varijantom da će od serije napraviti film koji će ići u redovni bioskopski repertoar ili će od filma napraviti seriju koju ćemo gledati na TV-u! Da ne govorim o reprizama mnogih serija od pre 20-30-tak godina, koje inače izgledaju bolje nego mnoge današnje. No reprizira se sve i svašta, u tzv. nekomercijanim terminima, ali npr. TV Avala, nedeljom popodne, u udarnom terminu, već mesecima vrti reprizne boks mečeve. Tako da sam čak i ja, kao laik za boks, zapamtio da neki Ajala (ako se tako zove prebijeni bokser) redovno svake nedelje dobija batine od nekog Abrahama, pa sam se jedno vreme čudio zbog čega on pristaje da ga pomenuti Abraham redovno prebija, dok nisam shvatio da je to sve repriza....Onda sam nekoliko puta proverio u odredjenom terminu...i evo ih opet, Abraham bije nesrecnog Ajalu po stoti put na tv-u! Mashala! A tek stručni komentari tog, a i ostalih mečeva...!!! Užas! Verujem da su ti ljudi od struke, koja se zove boks, pre nego što su postali komentatori više puta glumili na ringu pomenutog „Ajalu“...

Dakle uprkos činjenici da kampanje zauzimaju najveći deo medijskog prostora, tu i tamo se provuče još poneka informacija, koja se opet na ovaj ili onaj način može podvesti pod isto. Skoro 20.ooo Kragujevčana stavilo je svoj potpis ispod peticije za zatvaranje poslednje knjižare u gradu, a nekako istovremeno se pročulo da se gradonačelnik sprema da podigne, uz blagoslov Vladike Jovana, KRST veličine 18 metara i to nasred kružnog toka na ulasku u grad...Ni po jada sto se o tome nisu izjasnili gradjani ili stručna javnost, ni po jada što nije bilo konkursa (autorskog ili izvodjačkog),

 

Taman pre neki dan postavih Blog na temu akademika i čobana, kad juče videh tekst da je Srdjan Dragojević za film “ Sveti Georgije ubiva aždahu” umesto Mire Banjac, koja je napustila snimanje, angažovao “popularnu” narodnjačku zvezdu iz davnih dana poznatu pod imenom Mica “Trofrtaljka”,