U mom komšiluku živi jedan Deka, ne spominjem mu ime, (zbog ovog novog predloga Zakona o javnom informisanju, za svaki slučaj - ko zna ?) koji revnosno čita novine, a i modernizovao se, pa čak čita i Blogove. Malo malo, pa me zaustavi, pozove na kaficu, sa ratlukom i malom kiselom, kako bi započeo dijalog dok još voda nije prokrčkala:

 

Deka: Jel, bre..ti si pismen čovek, a ja ovo sad ništa ne razumem, pa ako možeš da mi protumačiš, uz kaficu?

Školac:: Ma nisam ni ja baš tako uman, da sve rastumačim, jer se to ne uči  u školi...al da probam!

Deka: Vidiš čitao sam na blogu,u sredu 17. juna 2009. godine , pisao si neki tekst “o slučaju“ gradonačelnika Kragujevca, Veroljuba Stevanovića, o nekoj potencijalnoj korupciji u gradskoj vlasti, na koju  je skrenuo pažnju, tada zamenik poverenika za DS u Kragujevcu, Vlatko Jovičević izjavljujući da “postoje indicije o sumnjivim rabotama gradske vlasti”.  Posle sam čitao “ Kurir” danima, sve to isto i još gore…Šta bi sa tim?

Pomirenje – “MIR, MIR, MIR…. niko nije kriv !”

 

 

Čini mi se da je ovih dana reč “pomirenje” najčešće pominjana ne samo u medijima, već skoro na svakom mestu. A šta se u stvari dogodilo?

DS, odnosno koalicija ZES je sklopila pakt sa SPS-om o stvaranju parlamentarne

 

 

Evo dobismo i nove zakone za raznorazne izbore, za glavni nam grad Beograd i dobro je što se zakoni menjaju, što prate promene, ali nije dobro što ova vlast donoseći nove, krši već postojeće i važeće, nije dobro što se ponaša poput Miloševićevog režima, pa nove zakone prilagodjava svojim stranačkim potrebama, a ne potrebama gradjana, preduzeća, potrebama života.

Pored predsedničkih izbora, koji su pored Kosova, tema No 1. provlače nam se stvari koje nekako nisu predmet medija i gradjanstva, a itekako nas se tiču.

Evo, npr, idu nam novi

           

     

Regionalizacija i decentralizacija Srbije jesu moje omiljene, ne samo političe, teme, o kojima sam pisao, na ovom Blogu, ali i kao, svojevremeno, član Ustavne komisije 2003.godine. Tada sam bio u prilici da se suočim i sa mnogim stavovima i idejama koji su bile više plod očuvanja svoje (partijske i lične) pozicije, nego zaista i suštinsko rešavanje ove problematike. Mnoga predubedjenja, kao i mnoge zloupotrebe, bile su prečesto glavna tema. Patriotizam, ljubav prema Srbiji i njenim gradjanima koji je provejavao iz svakojakih nastupa bili su zamena i protivteža, svakom konstruktivnom predlogu! Takozvani separatizam je bio omiljeni odgovor kvazipatriota, koji tako skoro ceo radni vek provedoše, na plaćenim funkcijama, zaklinjući se u svoju ljubav prema državi, kojoj su svojim angažovanjem neprekidno nanosili samo štetu, a sebi pribavljali sasvim lepu korist. Ideja regionalizacije nije nikakva novotarija, vec je u Evropi prisutna pola veka, sa iskustvima , koja mogu biti zanimljiva, pragmatična i korisna. O tome je nedavno govorio predsednik Srbije Boris Tadic, ali u svojstvu predsednika DS-a, pa  da ponešto prokomentarišem. Ne sumnjam da je predsednik Srbije, i po Ustavu, najodgovrnija osoba u državi, ali to mu ne daje za pravo da je i najzabrinutiji, da je najveći patriota! Ne znam kako se to i čime meri? Nedavno je održan sastanak Glavnog odbora DS-a, sa koga je “Politika” prenela:

Postoje mnoge lepe stvari u životu, one koje mu daju smisao. Nema ni jednog , normalnog, čoveka koji više ne voli lepo, od ružnog. Lepo nam čini milo, bez obzira da li se radi o ljubavi, prijateljstvu, sunčanom danu, ugodnom susretu ili ćaskanju uz kafu. Ružno izbegavamo, koliko možemo, skrećemo pogled, borimo se protiv njega, a ponekad ga tek

Već pune dve godine, i nešto više, kako sam  na Blogu. Dve godine delim sa prisutnima svoja razmišljanja, opservacije, privatne stvari, političke stavove…..pa bi se svaki normalan čovek, a ja držim da jesam, osvrnuo, kako je to govorio “Radovan III –  da vidi rezultate svoga rada”.  

 

 

       Regionalizam  bauk koji šparta Srbijom iz vremena Slobodana Miloševića, ili od 1974, ili od 1945. neprekidno mutira, menjajući oblik u skladu sa zahtevima dnevne politike i njenih lidera. Uprkos činjenici da je regionalizacija kao model teritorijalne organizacije države zaživeo u većini država EU, na ovaj ili onaj način, ni Jugoslavija, a još manje Srbija nikada nisu ponudili ni približno pravi odgovor, koji bi bio materijalizovan kroz adekvatno ustavno rešenje i ustavni zakon. Ipak, malo malo pa se neko usudi da o tome progovori! Nekako se predlozi i ideje lakše definišu dok su lideri-partije u opoziciji, kada pljušte obećanja o ravnomernom razvoju, neophodnosti decentralizacije, protiv Beogradizacije Srbije...ali čim se dokopaju vlasti, nekako utihnu razgovori, zaborave se data obećanja i sve krene iz početka. Ma ne bi se niko od njih odrekao ni parčeta vlasti i kontrole za živu glavu, jer ako bi se odrekli vlasti – nadležnosti –finansijske kontrole, kako bi opstali na političkoj sceni? Kojim instrumentima bi sačuvali svoja mesta u državnoj ili partijskoj hijerarhiji? Kako bi avanzovali – dočepali se ministarstava, ambasadorskih mesta, mesta u upravnim odborima...gde se sve plaća, i to DOBRO. Čim se malo i na trenutak samo začepkalo po primanjima naših visokih činovnika i predstavnika,  ustalasalo se javno mnjenje. Milioni su primani bez ikakve kontrole, milioni su odlazili na telefone i avione, milionima su plaćani lojalnost ili nepotizam..i nikom ništa! U vreme komunizma bar bi dobili partijsku opomenu ili ukor pred isključenje (jeste velika kazna, nema šta), a ovi danas  čak NI TO!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Već petnaestak dana u Kragujevcu traje akcija gradjana sa ciljem da se zaštiti poslednja knjižara u gradu?

 

 

Uprkos činjenici da je Inicijativni odbora za očuvanje poslednje knjižare u gradu Kragujevcu, na samom početku svog angažovanja bio obeshrabrivan na različite načine, nakon dve

Nekako u isto vreme dve vesti su skrenule pažnju javnosti. Jedna, da je Radiša Urošević postao drug član UO PTT i druga da je prof dr Slobodan Unković, dobio Zlatnu povelju „ Philip Noel-Baker“ sa Zlatnom značkom, najviše humanističko priznanje koju Internacionalna liga humanista, sa sedištem u Sarajevu, dodeljuje istaknutim pojedincima i institucijama.