2007-09-29 02:22:05

Kosmički vez

nsarski RSS / 29.09.2007. u 03:22

 

 

CatsCradle%281963%29.jpg

Kolevka za macu (Cat's Cradle)

Kolevka za macu - klot

Godine 1963. Kurt Venegat je stampao SF roman, Cat's Cradle, čiji glavni junak, Feliks Heniker, Nobelovac i fizičar po struci, učestvuje u otkriću atomske bombe. Feliks je inače izmisljena ličnost, ali je njegov lik baziran na istinskim osobama kao sto su bili Evard Teler i Stanislav Ulam, na primer, koji su učestvovali u Projektu

 
2008-03-04 18:21:01

Teorija igara: igre života i smrti (II)

nsarski RSS / 04.03.2008. u 19:21

hawk.jpg

Uporedo sa primenom Teorije igara u ekonomiji, politickim naukama i sociologiji, ideje iz ove teorije su počele da se primenjuju u biologiji, naročito evolutivnoj i populacionoj biologiji i genetici. Ispostavilo se da je pomoću njih moguće objasniti mnoga ponašanja životinja i njigove strategije preživljavanja i produženja vrste. Teorija igara, razvijena u ekonomskim naukama, je mogla skoro doslovce da se prevede u bioloski kontekst. Štaviše, u socijalnom kontekstu se govori o ‘dobiti'

 
2008-03-02 12:51:14

Teorija igara: više od igre (I)

nsarski RSS / 02.03.2008. u 13:51

latour2.jpg

Izraz Teorija igara je misnomer, ili nepogodno izabran naziv za nešto, u istom smislu kao sto je misnomer i izraz Teorija relativnosti. Ljudi koji ovu potonju ne poznaju dovoljno, obicno kažu da ona tvrdi kako je "sve relativno" - što je, razume se, netačno. U tom smislu, Teorija igara (TI) bi preciznije mogla da se zove Teorija strategije, jer se ona bavi strategijama u odnosima i ponašanju ljudi i životinja, i ima primene u biologiji, ekonomiji, političkim naukama,

 
2007-06-19 20:35:22

Genije.

nsarski RSS / 19.06.2007. u 21:35


Ramanujan_2.jpeg

 

Svi mi znamo, ili smo culi za nekog genija.

Ljudi kažu “Brus Springstin je genije!”, ili “Majkl Džordan je genije!”, a na jednom sam zidu video grafit “Pera ludak je genije!”. Za Tita su govorili da je genije, Napoleon je bio genijalni vojskovodja, Bil Gejts genijalni biznismen, a Stiven Spilberg genijalni producent. Ovoj listi, jasno je, možete dodati jos mnogo imena, već po vasem izboru ili interesovanju;

 
2008-12-25 18:26:10

Opasne veze: Božić 1642.

nsarski RSS / 25.12.2008. u 19:26

 

newton.jpg 250px-Emilieduchatelet.jpg

 

De Merteuil: Dete moje, zašto ga nisi odbila? Zašto mu nisi rekla ‘'Ne!''
Madame de Volange: Pa, ja sam stalno govorila ‘'Ne!'', ali to nije bilo ono što sam radila. (Opasne veze -1988)

 

 

Danas je Božić po Gregorijanskom kalendaru.

Za Njutna

 
2009-05-26 09:07:00

Da li smo mi, ljudi, normalni?

nsarski RSS / 26.05.2009. u 10:07

 

bell.gif 

 Eksperimentalci misle da je pretpostavka o normalnosti dokazana matematička teorema, dok matematičari veruju da je ona eksperimentalno utvrdjena činjenica.

Obradjujem ovih dana neke podatke ''sa terena'' i primetim da mnogi statistički metodi za poredjenje različitih populacija - pušača i nepušača, na primer, ili lekara i bolničarki, itd. - u sebi implicitno sadrže pretpostavku o normalnosti

 

Na prethodnom blogu, Mića Marković je postavio sjajno pitanje, ali kad sam razmislio o odgovoru, shvatio sam da bi on bio predugačak i da zavredjuje poseban blog. Mićino pitanje se odnosilo na to kako se dolazi do matematičkih rešenja, ili kako se nešto dokazuje.

O tome, naravno, postoji cela nauka, i ja ću ovde da pokazem par prostih primera, ilustracije radi. Potom ćemo naći vezu izmedju matematike, muzike i još koječega.

Pre svega, da bi nešto dokazali ili opovrgli, moramo da imamo tvrdnju.

 

 

Conway_1k.jpg?itok=RG1IoP92

 

Pre pet dana, Džon Horton Konvej, jedan od najvećih matematičara današnjice, profesor na Prinston Univerzitetu, dobio je visoku temperaturu i, nakon tri dana groznice, umro je 11. aprila 2020. godine. Odneo ga je COVID – 19. O tom izuzetnom čoveku je ovaj blog .

Prema jednoj paušalnoj i nepreciznoj (ali često korišćenoj) klasifikaciji postoje dve vrste pisaca: oni koji su živeli

 
2009-02-04 21:28:28

Staklena menažerija

nsarski RSS / 04.02.2009. u 22:28

 

2283732744_1096413f54.jpg?v=1203932697

Poznato je da su stakla na prozorima srednjevekovnih crkvi deblja pri dnu prozora nego pri vrhu. Ovo se objašnjava time da je staklo, zapravo, tečnost velike viskoznosti i da, kao neki beskrajno spori vodopad, brzinom od dela milimetra za vek, pada ka dnu prozora i tu se nagomilava.. Ovo objašnjenje, koje se često može naći u nekim knjigama o staklu, nije tačno.
Prvo, staklo nije tečnost. Radi se o tome da je tehnologija

 
2012-12-03 15:21:45
Budućnost| Nauka| Planeta| Život

Shape of the things to come

nsarski RSS / 03.12.2012. u 16:21

a povodom predstojećeg kraja sveta…

torricelli.jpgEvangelista_Torricelli_-_Museo_di_Storia_Naturale_di_Firenze.JPG

 

nsarski

nsarski
Datum rоđenja:  - Pol:  Muški Član od:  04.09.2006 VIP izbora:  526 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana