"Srpskim desničarskim partijama je potrebna ‚‚sanaderizacija‚‚", cesto je znao da mi kaže moj veliki prijatelj i jedan od najvećih srpskih novinara mlađe generacije Zoran Panović.

Sanader i Danas

Pod terminom ‚‚sanaderizacija‚‚ tada je pre svega smatrao da i Koštunica treba na identičan način da se obračuna s haškim

Sedimo. Vece je s mrazom, klizavo... Deca se igraju u sobi, tuku se u stvari, i svi malo zbog toga pizdimo. Pricamo o Srbiji, o cemu drugo, ono... konstatujemo stanje stvari, sto bi se reklo... Komentarisemo da smo u sedmoj godini demokratije bez Slobe a da nam i dalje trebaju vize. Kazem, pa bio sam siguran, potpuno siguran,da ce prvo vize biti ukinute. To mi je bilo, onako, vazno... Kakva naivcina. Ej ljudi, i dalji nismo mrdnuli ka Evropi, ne znamo sta ce biti s nama i nasim zivotima.... Znate one kisele osmehe, koji su usledili....

Onda se prijateljica, inace uciteljica od prvog

Sta je istina? Da li ona postoji? Ako postoji istina sa jedne strane o jednom pitanju, kako se onda zove dijametralno suprotan stav s druge strane o istom tom pitanju? Isto istina? Mozemo li istinu apsolutizovati? Imamo li pravo na prisvanje istine? Koliko nas istina usporava u zivotima?Koliko svi gubimo zbog dogmatizovanja istine? Treba li istinu staviti po strani, a pitanja resavati na potpuno drukcijim osnovama i principima? Treba li se prema istini odnositi sa destruktivnom strascu ili na to pokusati gledati racionalno? Kako uciniti da razlicite istine o istom pitanju prestanu da budu prepreka

Gost bloger: Filipov deda

„Uzeo deda svog unuka,metnuo ga na krilo”… i u ruku tutno cetkicu, pa nek’ slika sto mu milo bilo.
Filip je sav vazan povlacio linije i bojio vrlo pazljivo dijelove koje sam mu ostavio u uglu, na mojoj  jos nedovrsenoj uljanoj slici. Povremeno me je pogledao ispod oka kao nevjerujuci i ovu srecu,  sa jezikom koji je virio  izmedju zuba, dok ga  je stiskao i nisanio da precizno uradi

Cetrnaest godina izivljavanja nad sopstvenim narodom, spakovano u 72 sata paranoje istih onih koji su do svega ovoga i doveli.

Sta je to za vas, Djubradi jedna, naspram onog sto ste nam svih ovih godina cinili!

Dve stari bez kojih ne bih mogao da zamislim svoj zivot su muzika i sport (ovde ne pricam o porodici). To me pokrece, daje energiju i smisao zivotu. Nema lepseg osecaja nego kada proradi stomak, onako iz zadovoljstine. Meni stomak radi, za razliku od bivseg premira VdrK, iz najboljih namera i najlepsih emocija; kada posetim neki koncert, cujem stih, vidim enegriju na bini, ili kada neki sportista ucini nesto sto iz sporta porodi umetnost.

To

Idem sad u Dablin. Na koncert. Okkervil River, pisao sam jednom o njima

http://blog.b92.net/text/1931/You%20Can%27t%20Hold%20The%20Hand%20of%20a%20Rock%20and%20Roll%20Man/

Dakle, da se odmorim malo od svadja i prepucavanja na blogu, od Obame i Euleksa, crnaca i belaca, cigana i grobara, ksenofoba i homofoba.  Bre, glava pocela da boli od toliko svakakvih rasprava. Mislim se, ajd' sto me boli kada se svadjm sa nekim do koga mi stalo, al' sto bre da se kidam zbog

Nesto nas juri ova pesma ovih dana...

Neil Finn & Friends