Gost autor: Kristina K.

Svako ko misli da ću sada lamentirati nad teškom situacijom u Srbiji po pitanju nezaposlenih i razvijati teme kako pronaći poslodavca, slati CV-jeve itd, u velikoj je zabludi.

Kao i ostatak radnog naroda Srbije smatrala sam da ako završim sa pomenutom agonijom traženja posla, mojim brigama i mukama došao je kraj. Ali avaj, sledi jednako iznurujuća procedura prijavljivanja novozaposlenog radnika.

Puna nepoverenja u bilo čiji sud, osim svog sopstvenog, otišla sam do jednog od punktova gde se srećnici i nesrećnici susreću.

Gradovi su poput ljudi. Funkcionišu, manje-više, na isti način, svi imaju sličan sadržaj, ljude, zgrade, puteve, parkove, reke, ali ipak svaki grad je poseban za sebe i potpuno različit od ostalih.

Beograd sam, čini mi se, najviše voleo kada bih se u njega vraćao. Nije bitno odakle, bilo da se radi o povratku s godišnjeg odmora, iz posete rođacima u unutrašnjosti ili iz inostranstva. Uvek sam otvorenih usta posmatrao valovit i nepregledan grad koji blešti u svojoj svetlosti. Posebno pamtim prizor sa svojih povrataka od rođaka, kada sam još bio dečak. Išli bismo Obrenovačkim

"Mir je najlepša devojka, koju ne može imati svako",  (rimtutituki, 1992) 

Vidim neka ispiivanja, 75% klinaca hoće vojsku nazad. Malo da se ratuje, nismo dugo. A i da ne uvredimo elitu na vlasti, da im održimo prosek, šta fali.

Ja se recimo sećam, nisam mogao da dobijem pasoš pošto nisam imao završen vojni rok. Onda bi ih, one u Vojnom Odseku, molio i kumio i davali bi mi pasoš isto kao što ti strana ambasada izda vizu - sa kratkim rokom, tačno na onoliko na koliko planiraš da otputuješ u inostranstvo.

Recimo, list Danas za koji sam nekada radio

Tramore, Ireland

sunce, more i zeleno

Završava se i treća nedelja od kako sam sa sinom krenuo put Tramore-a,

Odgovor Justine Mccarthy, novinarke lista Sunday Tribune

Kada jedan blog rezultira sa 502 komentara, kao što je to bio slučaj s blogom Zasto smo za svet i dalje parija?, onda to zaslužuje nastavak. Medjutim, kako je prethodna diskusija trajala predugo izgleda da smo svi svesni sopstvenih i rivalskih pozicija, pa bi sam nastavak diskusije bio deplasiran kao takav.

Kao neko ko voli izazove, nije me mrzelo da potražim gospodju Justine McCarthy i zamolim je da napiše

On naravno zna ko su Sebastian Coe i Stive Crem. Nema razloga da sumnjam da on zna i ko su Steve Ovvet, Pietro Menea, Edwin Moses, Alberto Juantorena, Salvatore Antibo.

Sigurno je s onim njegovim šumadijskim šarmom flertovao s Heike Drechsler, ili Štefkom Konstadinovom,

‎"Cetvrtoga marta, u sredu toga dana, jebali smo Butragena, Sanchesa i Valdana" ...

Smatram da je red da se mladji narastaji upoznaju zasto je Crvena zvezda unatoc svemu i dalje najveci fudbalski klub Istocne Evrope. Na danasnji dan, igrane su neke istorijske utakmice, ovo su neke od njih:

* izvinjavam se zbog blokade:)

Pre nego sto pogledate ovaj video klip pripremite vodu i kasicicu secera. Ovaj video zapis nije preporucljiv deci i ljudima sa zdravstvenim problemima!

Da li ovakve reklame mogu da pomognu?

Moj otac je poginuo 1987. nepaznjom drugog. Da li bi danas bio zziv da je taj Drugi tada gledao ovu reklamu?

Ili, ovakve reklame izazivaju kontraefekat. 

Gledajte, pa da pricamo

Tišina je...

u kosmosu,

pod zemljom,

pod vodom,

kad si sam,

kad si sam u kući, a čitaš knjigu,

kada utišaš muziku na nulu,

kad pričaju ribe,

kad se dvoje vole,

kad se dvoje mrze,

kada ti mama i tata kažu "ćuti!",

misao,

na groblju,

u pozorištu,

opština u Sloveniji,

nedostatak zvuka,

slovenački elektro duo-bend,

budući film Martina Skorsesea,

Knjiga iz 13 veka, Heldris of Kornval

umetnička