NME je malo pozurio i vec sredinom novembra objavio listu najboljih pedeset rock and roll albuma posle 2000. Sledeci albumi su izdvojeni kao najvredniji:

1. The Strokes - Is This It
2. The Libertines - Up The Bracket
3. Primal Scream - xtrmntr
4. Arctic Monkeys - Whatever People Say I Am, That's What I'm Not
5. Yeah Yeah Yeahs - Fever To Tell
6. PJ Harvey - Stories From The City, Stories

O kako li me je iznervirao jucerasnji tekst Teofila Pancica na Pescanikovom sajtu...

Nisu tu u pitanju njegovi dubiozni stavovi ili zivopisni stil pisanja, radi se o potpunom potcenjivanju, cak zanemarivanju, citoceve inteligencije i njegove sposobnosti pamcenja. Zrtvujuci sav svoj integritet (ako ga Pancic ima, ako ga je ikada imao) Pancic, samo da bi jos malo popljuvao po NSPM-u, pokojnom Patrijarhu Pavlu i pokojnom Miloradu Pavicu, dovodi citaoca u zabludu da NSPM vodi neku kampanju protiv trojice autora saradnika Pescanika - Teofilu Pancicu, Svetislavu Basari i Ljubomiru Zivkovu. U ovom tekstu Pancic svoju tiradu pocinje sledecim recima:

The greatest triumphs of propaganda have been accomplished, not by doing something, but by refraining from doing. Great is truth, but still greater, from a practical point of view, is silence about truth.

Aldous Huxley

Zamislite da lekar prestane da leči određene ljude, zato što to nije dobro za njegovu karijeru i dobrobit njegove porodice. Da li biste išli tom lekaru? 

Konačno je došao i taj šesti jun kada je Beograd posetio jedan od najvećih umetnika dvadesetog veka – Bob Dilan. Bio je to predivan letnji dan i bilo je milina putovati na koncert. Oko arene Dilanovi fanovi svih mogućih generacija u majicama iz svih mogućih Dilanovih perioda. Iako sam mislio da ću sa svojih 30 godina biti među najmlađima ipak nije bilo tako. Sasvim sam siguran da Dilanova muzika nema previše kontakta sa mlađim ljudima, da verovatno moraš biti veliki freak da bi danas sa 17-18 slušao Dilana (ja sam ga "otkrio" tek pre neku godinu!)

Sutra, 18. novembra se navrsava trideset godina od masovnog samoubistva u Džounstaunu. Za samo par sati je 909 ljudi, pripadnika hrišćansko-socijalističke organizacije Narodni Hram (Peoples Temple), popilo cijanid pomesan sa Flavour Aid-om. Bila je to najveća posleratna tragedija koja je zadesila američki narod, sve do 11. septembra 2001.

Dakle, kroz žamor desetak glasova i kroz kucanje čaša i flaša, kroz smeh i viku zaista svakakvih ljudi ...

Izvinite me, ako u društvu kao što je naše nemam poštovanja prema ljudima koji su "uspeli u životu".

Ono kada stav koji i sam zastupaš čuješ od osobe sa kojom se inače ne slažeš i onda kreneš da preispituješ taj stav ...

Ono jeste zanimljivo da će nam u januaru 11 stepeni biti vreme za majicu, teksas jaknu i sedenje u parku ...

Svaka diktatura pre svog kraja i propasti uđe u fazu užasne dekadencije, mada strah me je da pomislim šta li je za SNS kamarilu dekadentno.

Javni servisi RTS i RTV naredne dve godine će biti finansirani iz budžeta, a Tanjug će postati Vladin Biro za komunikacije, kažu u Ministarstvu informisanja.