Nisam mogao da odolim a da ne objavim sjajan tekst moje kolegenice iz Zagreba. Na veoma jednostavan, direktan i konkretan način rekla je sve ono što i sam podržavam, primenjujem, pokušavam da prenesem dokle god moj glas dopire. Mirela je tu poruku prenela na veoma ubedljiv način. 

...šta je bilo na kraju..je l' Trepča u Briselskom sporazumu ili nije?

Nisi sama, a istina je drugačija, jer tada upravo tada jesi sama.

Sama si kada si nevidljiva, sama si kada kažeš Ne, a na tvoje Ne, presija ne staje.

Sama si kada skupljaš deliće i ustaješ posramljena, iako nije do tebe, jer si zaista rekla Ne i ne znaš i ne shvataš i ne možeš da pojmiš, zašto nije prestala presija.

Sama si dok hodaš gradom, selom, putem. Sama si dok pokušavaš da dođeš do vazduha, gušeći se od straha i bola.

Ovde je prvobitno stajao Yugayin tekst. 

A onda se pojavila ograda od bodljikave žice. 

Prevelika očekivanja stvaraju nepotrebne patnje. 

             Dobro veče, moj dragi prijatelju. Zdravo, dobri čoveče.

            U ovoj si se mekoj zemlji krio do sada? Danas sam te drugi put našao. Ti si ubio mog rođenog brata prošle jeseni u lovu. Pucao si mu u leđa. Njegova smrt je proglašena nesrećom u lovu a na tebe niko nikada nije uperio prstom.

            Noćima sam slušao majku kako jeca. Crninu nije skidala. Spavala je u crnoj spavaćici.

            Majka je imala običaj da priča po selu da je moj brat bio njen ponos i dika, da je bio bogom dan i da ga je Gospod lično blagoslovio. Majka ga je volela više od bilo koga.

            Videlo se da je želela osvetu.

            Bez znanja majke počeo sam da te tražim.

Gost autor : taube

Molba gost autoru : Taube, sad kad me napiče da sam ti objavio tekst zato što si kontroverzni bloger i zato što uživam da gledam kako se krljaš sa 99,3% blogera, da im objasniš da si mi dva puta slala tekst i da si me sedam puta podsećala da sam na nekom blogu u naletu euforije izgovorio : "taube, šalji tekst, pa da ga objavljujemo"

PS Tekst prate i slike, ali ja gledam Inter  - Sautempton i nisam na zadovoljavajućem nivou koncentracije da ih sve kopiram, pa ko želi potpuni užitak, može ovde : http://www.beograd.news/kultura/istorija/kakvi-smo-mi-srbi-bili/ 

Fotografisala Zorana Nikodijević na Adi Ciganliji

21. septembar

Iskrcala sam se u mokro jutro bez neba, koje je sasvim prekrilo teško sivilo. Prethodnog dana, tajfun je pogodio jug pacifičke strane Japana. I kao što sam se već u dva-tri navrata osvedočila, to se na ceo arhipelag odrazi u vidu obilnih kiša i naglog zahlađenja.
A ja sam stigla bolesna. Poslednjih dana na Hokaidu uhvatila me je jaka prehlada, pa sam se gušila od kašlja i kijala sam kao da sam alergična na sam vazduh. Na feriju sam dobila i temperaturu, valjda od onsena u koji sam otišla ne bih li tu prehladu što pre izbacila iz sebe.

Koliko je potrebno da se trenutak pretvori u sliku.

Pravim kulu od karata. Najpostojaniju od svih tvorevina, najmanje opasnu. Samu, kao drvo. Najviše nalik svojini.

Radim lagano i savesno, nazirem obrise krova, mnogo pre nego što postave skele.

Svakoga dana u isto vreme nastavljam da slažem.

Zadatak je da se spase stotinu knjiga.

BH 

21. Festival Autorskog Filma je u toku!

(--) Prvo bih Vam se zahvalio na detaljno i iscrpnom izveštaju, vidi se da je u njega uložen veliki trud i znanje i moram reći da ja lično podržavam ovakva angažovanja, iako jeVas lično angažovao moj predhodnik. Kažem, ovom dokumentu koji ste nam danas prezentovali svaka pohvala osim jedne, sasvim male, zamerke koju Vam ipak moram uputiti. Naime, Vi ste, radeći ovaj izveštaj, zaboravili samo jednu malu sitnicu a to je da je službeno pismo u Srbiji ćirilica a ja ipak moram primetiti da ste Vi ovaj dokument predali na latinici. Znam da je to lako ispraviti i znam da će biti ispravljeno