Autor: Rodoljub Šabić

Jutros sam se, na Tviteru, povodom medijske vesti „Dvaput više elektronskih narukvica" našalio tvitom - „a tamo neki kažu da ne povećavamo ulaganja u IT i elektroniku!:)". Pomalo „neslano" jer problem nije „u ulaganju u IT" već nešto sasvim drugo. Evo o čemu je reč. Vest se svodi na:

"Pošto je broj osuđenika koji kaznu služe kod kuće u prošloj godini dupliran, Vlada odlučila da otvori 7 novih kancelarija za elektronsko praćenje zatvorenika.

Kancelarija će se otvoriti u Sremskoj Mitrovici, Požarevcu, Užicu, Leskovcu, Čačku, Smederevu i Pančevu."

Autor: Rodoljub Šabić

Jutros u nekim medijima vidim vest da je Ministarstvo trgovine nakon „kompletne analize učinka 27 ekonomskih diplomata koji su polati u inostranstvo pre tri godine sa ciljem da pokušaju da dovedu investitore u zemlju odlučilo da vrati kući njih sedmoro." Vest je propraćena i elaboracijom razloga zbog kojih se ministarstvo odlučilo na opoziv sedam „ekonomskih diplomata".
Navode se tri razloga za opoziv. Da ih parafraziram.

Autor: Rodoljub Šabić

Može li se ista situacija opisati na dva dijametralno suprotna načina a da oba, bar formalno, budu korektna? Može, naravno. To je onaj „slučaj" famozne čaše koja je istovremena „puna do pola" a i „poluprazna".
Baš na tu čašu podsetio me je način na koji su mediji izveštavali o jednom fenomenu kojim sam se i sam prilično intenzivno bavio poslednjih nekoliko meseci. Reč je o zakonskoj obavezi objavljivanja Informatora o radu od strane fakulteta, odnosno visokoškolskih ustanova uopšte.
Objavljivanje Informatora o radu na zvaničnim elektronskim prezentacijama sa odgovarajućom i uredno ažuriranom sadržinom je obaveza utvrđena Zakonom i precizirana odgovarajućim Uputstvom o izradi i objavljivanju Informatora koje je doneo Poverenik za informacije na osnovu Zakona.

Autor: Rodoljub Šabić

Ministarstvo finansija saopštilo je  prekjuče da je Vladi Srbije uputilo na usvajanje Uredbu o izradi jedinstvenog Registra zaposlenih u javnom sektoru, koji treba da bude uspostavljen do kraja septembra.

U saopštenju pored ostalog stoji:

"Uvođenje Registra zaposlenih u javnim službama je bitan segment strukturnih reformi javnog sektora, koje je u junu predložio ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, kroz izmene Zakona o budžetskom sistemu", da je  „uvođenje

Prvi nastup srpske ministarke sporta.

Ovo je priča o 72-godišnjem profesoru muzike Miši Brankovu koji pod neobčnim okolnostima otkriva svoje pravo poreklo. Naime, prilikom iskopavanja na mestu gde je nekad bio Jugenlader Semlin, a sada su samo ostaci Starog sajmišta i nekadašnjeg logora, radnici pronalaze kutiju sa dokumentima koju je daleke 1941. godine zakopao logoraš Isak Vajs. Mišu, glavnog junaka jednog dana u Jevrejski muzej poziva radnica muzeja kako bi mu dala kutiju u kojoj se nalazi fotografija na kojoj se nalaze njegovi roditelji i on kada je bio mali. U kutiji se nalazi i pismo u kome roditelji

Autor: Stefan Basarić, student srpske književnosti i jezika

1/5 Obućar

Лажи које највише повређују нису оне које нам бивају саопштене, већ оне које нам се кажу ћутањем. До нас долазе у тренутку тишине која наступи када од саговорника очекујемо да изговори нешто што сматрамо важним, за шта смо сигурни да му није непознато. Задржавање истине не само да јесте врста лажи, него се може сматрати и много перфиднијим заобилажењем истине од оног изговореног.

"Otkaz sam dala pošto je odlučeno da se menja format radija b92 u jedan muzički radio u kome ne bih imala više slobodu biranja pesama ni zvanja gostiju."

Luna Lu

Moja baba je umrla kada je imala 77 godina, pri čemu smo svi u kući imali utisak da je doživela lepe godine i da je više-manje umrla u dubokoj starosti. Bilo je to davne 1991. i bar deset godine pre njene smrti smo je smatrali za staru. Ona nije više radila teže poslove, nije išla sama u dom zdravlja, do opštine, ... ma ni do prodavnice! Svi smo cenili njene godine i bilo nam je drago ako možemo nekako da joj pomognemo u svakodnevnom životu.

Dojadiše , vala, više i Bogu i narodu.

Po ceo dan. Kako uđem u sobu oni pred televizorom. Nema načina da im ga ukinem. Zabrane za njih ne važe. Oni su svoja prava stekli u demokratiji i nema zbora da budu ukinuta. Lažem, ima načina ali to bi bilo osuđeno od strane dušebrižnika kojima su moja deca važnija nego meni.

Koliko li je glava zabijenih u pesak? Ma, to je samo prvodecembarska „kontemplacija“. I mala etička vežba. 

Gde je kraj početka? Direktor bolnice u Leskovcu se oglasio saopštenjem da će biti kažnjen svako ko radi u ustanovi koju on vodi a ne obavlja posao zbog koga je tu. Mislio je naravno pre svega na izvesne lekare, za koje postoje informacije da ne žele da pruže zdravstvenu pomoć dvoma koji su bračni par i zaraženi su HIV-om. U istom paketu se provukla i vest da ti neki lekari čak ne žele da leče ni njihovu decu, koja nisu zaražena (mada u normalnim okolnostima oni ne bi smeli da se vode kao ne-zaraženi HIV-om, već kao bilo koji drugi pacijenti).  Elem, zar se to uopšte naglašava, to, da će lekar biti kažnjen ako „bira“ pacijente i neke od njih odbija da leči?  

 Slično je „zvučalo“ kad je pre neki dan Veljović, direktor policije, naglasio da će biti kažnjen ili procesuiran svaki pripadnik žandarmerije-policije koji učestvuje u kriminalnim aktivnostima. I to - zar se naglašava?

Parlamentarni utorak. Poslanici imaju i drugih briga, a ne samo da sede u skupštinskim klupama i prelistavaju svoje tačskrinove. Rasprava o budžetu za 2014? Eh, važna stvar. Uostalom, ima vremena. Kud su ovolike decenije izgubljene... – čemu žurba oko jedne fiskalne godine! Kako god, poslanici su danas opet na nekim slobodnim aktivnostima. Doduše, neki jesu bili u skupštinskoj sali, ali je ipak više bilo onih koji nisu došli. I, tako, nastade problemčić. Vladajuća koalicija nije mogla da obezbedi kvorum za rad parlamenta. Ali, pojavio se Vuk Jeremić: