/Zbog problema sa sporom konekcijom, poslednje fotografije nisu mogle da se učitaju u punoj rezoluciji./

13. septembar

Pošto sam islikala Cape Soya, sebe i bicikl ispred spomenika najsevernijoj tački kopnenog Japana, krećem na jug. Za promenu, vetar me ne udara čeono, već je skoro leđni. Predeli su sasvim drugačiji nego sa strane Japanskog mora. Ovde je sve nekako pitomije, možda bi prava reč bila – blaže. Blaže su boje, blaže linije, blaži vetrovi. Čini mi se da se nikada nisam ktorljala kroz lepše predele.

U autorskom tekstu u dnevnim novinama „Blic“ AV izreče da je elita protiv vlade i, ako se razume napisano, njega naravno. Dobro, svi mogu biti protiv svih i to je demokratski izbor, biti protivnik. Protivnik može, zato i jeste na drugoj strani, ometati, kritikovati i spoticati delatnika koga je izabrao za svoju suprotnost, a  branilac napadanog stava  ima obavezu i pravo da se od toga svega brani, i lično ali još više da istrajava u sprovođenju svojih načela. Sasvim jedna uobičajena situacija viđena bezbroj puta a kažu neki da se na tome, na toj borbi, civilizacija gradila i održavala. Ovaj tekstualni uradak iz dnevnih novina nije sasvim jasan jer autor, uz tvrdnju da je elita kočnica, nije naglasio niti, makar u fusnoti,  objasnio šta je narečena elita i ko je prezentuje ne bi li publika čitalačka videla ko je učesnik u sprečavanju hoda ka boljoj budućnosti.

Iako svaki narod u realnosti postoji kao  skup  jedinki  koje povezuje jezik, kultura, obicaji.itd, u politici termin narod poprima apstraktne obrise i često podleže  interpretaciji    političke elite. Premijer Vučić je stavio medije pod svoju kontrolu kako bi bio u poziciji da interpretira, kako stvarnost, tako i "glas naroda".

Posle nedavnog parafiranja sporazuma izmedju Beograda i Prištine ,  kojim se  potvrdjuje integracija   severa u Kosovski pravosudni system , nije se čuo  glas nezadovoljnog naroda  ,a kamoli  da je bilo kakvog radikalnijeg "dešavanja naroda".

Samo

Sneg je počeo da pada predveče, sitnim pa sve krupnijim pahuljama. Ana je sa prozora svoje kancelarije gledala narod koji se kretao bulevarom ka centru i provlačio se između automobila koji su milili. Poslednji radni dan pred Novu godinu bio je završen i ona se spremala da krene kući kada je zazvonio telefon. Njena najbolja drugarica Vesna je kategorički zahtevala da Ana prespava kod nje.

"Nemaš izgovor Ana. Tvoj sin je na Kopaoniku a moja Maša kod tate u Novom Sadu, znači slobodne smo = žurka za dve dobre mačke." govorila je Vesna u slušalicu. Bila je to njena uzrečica

Kao što sam i obećao, objavljujem svoj Program rada i upravljanja RTS-om, koji sam zajedno sa ostalim dokumentima poslao u prijavi na konkurs za imenovanje generalnog direktora Javnog medijskog servisa Srbije. Ponovo apelujem na Upravni odbor da na sajtu RTS-a objavi radne biografije svih prijavljenih kandidata, kao i njihove Programe rada  i upravljanja.

Na sajtu RTS-a danas je objavljeno da je moja prijava medju 12 odbačenih, jer ne ispunjavaju formalne uslove konkursa. U medijima se pojavila formulacija "nepotpune prijave". Sutra ću se raspitati kod gen. sekretara

ili: kako - fon - i ja menjamo pravila 

Piješ, na primer, pivo.

Iii, doobro.… Piješ ga na raznim mestima i u bezbrojnim

okaziOnima… na brzinu ili laganim, odabranim

gutljajima,  zadovoljstvu u radost, pasionirano, svesno, na iskap,

turobno, mutno… ledeno, mlaako, bajato, top skupo ili jef(t)ino… 

(1)

Није нелегитимно, чак ни непаметно, промовисати домаћу услугу. 

Диспропорције су увек зајебане. Најраширеније су можда оне између жеља и могућности:

• желиш да скочиш и закуцаш али ниси у могућности ни да устанеш из фотеље;
• желиш на море али немаш пара ни за бус до Аде...

Али и диспропорције између могућности знају да саплићу.

Рецимо да знаш како да се докопаш нечег али не знаш шта би после с тим.

(1)

Na ratnoj boci votke koju je proizvodio Rubin početkom devedesetih je pisalo doslovce: blagotvorno deluje na čula potrošača. Muzika takođe može da blagotvorno deluje na čula potrošača. Iako se fraza opila me muzika često čuje, Hendl nije votka Rubinuška, da te tresne čim gucneš. Nije ni Majls. Pesma ako ne legne u pravo vreme, kao da je nije ni bilo. Najvažnije je imati dar za zaustavljanje. Čitate novine, pa uhvatite sebe kako ste se zamislili nad

... „idiot", mi se negde pojavila pred očima, kako joj gustina korišćenja nalaže, pa „korisni idiot", što je i logično za nas starije, da bi „inteligentni idiot" brzo uzeo srebro i tako bronzu ostavio jedinom preostalom kandidatu, sintagmi „korisni, inteligentni idiot".

Ovo se desilo pre nekoliko dana, slučajno kako sam naleteo na Fejsu na Vučkov prilog prepiske između Sama Harisa i Noama Čomskog. Deo Vučkovog naslova „...Sam Harisovo ponosno, javno brukanje" je, verovatno, bio asocijativni ključ:

  - Meni je Sam Haris korisni idiot (inteligentni, ali to neću da ponavljam pošto uglavnom i razmišljam o inteligentnim ljudima).

  - Mogao bih da izostavim i „koristan" pošto pametni ljudi relativno lako zaobiđu zamku da igraju ulogu beskorisnog idiota, i ja „teoretišem" kako je za to izbegavanje dovoljna i minimalna doza strasti da svoj mentalni „atleticizam" projektujemo u javni prostor.

  - Noam Čomski je sve češće meta kritike i podsmeha sve većeg broja tih korisnih idiota, po mom skromnom i sve češće skromnijem mišljenju, koji ne da ne razumeju šta on priča, nego najčešće ne znaju ni šta je tema priče, ne zato što nisu sposobni nego iz jednog prostog razloga ...