Dva interesantna događaja koji su oglašena u svetskim medijima su privukli (moju) pažnju ovih dana. Verujem da mogu biti interesantni za čitaoce bloga.

1. Potraga za poreklom univerzuma

Autor: Rodoljub Šabić

Danas sam iz Prekršajnog suda primio jedno baš „zanimljivo" rešenje. Nije me ni malo obradovalo ali sam se, kada sam ga pročitao, ipak nasmejao.
Dakle, Prekršajni sud doneo je rešenje koje glasi:
„Prekida se postupak pokrenut protiv (ime i prezime) iz (naziv grada) ulica (ime ulice i kućni broj).
1. jer se ne zna boravište okrivljenog - nalazi se u inostranstvu na duže vreme-nije dostižan sudu.
2. jer je kod okrivljenog nastupilo privremeno duševno oboljenje - privremena duševna poremećenost,
3. jer je za isto delo protiv okrivljenog pokrenut krivični postupak.
Postupak će se nastaviti kada prestanu smetnje koje su prekid izazvale."

Autor: Rodoljub Šabić

Ovih dana nekoliko zakonskih predloga iz oblasti zdravstva privlačilo je i još uvek privlači priličnu pažnju javnosti.
Neki od njih, kao Predlog zakona o pravima pacijenata, su u formalnoj proceduri u Narodnoj skupštini, a neki, Zakon o izmenama zakona o transplantaciji organa, tek u inicijalnoj fazi. U svakom slučaju mnogo je razloga zbog kojih zaslužuju pažnju javnosti.

Да сам Кинез, сумњам да би ми се поглед задржао на таквој вести, али, свакако би на наслову „Чекали српског Константина, а родио се Кинез!”. Или – како је пропао покушај владике нишког да свету представи новорођеног српског Константина Великог.

Prošli put, pre svega zbog obima, ne pomenuh nijednom rečju kulturu. Neću pokušavati to da nadoknadim, ali počinjem stihovima iz epa Mem i Zin (Mem û Zîn), prvog velikog kurdskog pisca Ahmeda Hanija. Ep je nastao nešto više od veka posle bitke kod Čaldirana, dakle 17. vek. (Izvinjavam se što ni ne pokušavam da prepevavam sa engleskog)

"If only there were harmony among us,
if we were to obey a single one of us,
he would reduce to vassalage
Turks, Arabs and Persians, all of them.
We would perfect our religion, our state,
and would educate ourselves in learning and wisdom..."

Nakon 4 godine odsustva i putesestvija po Aziji put me je ovog leta odveo u Hrvatsku, u kojoj nisam bio bas od te 2009.godine. Nisam ni sanjao da kamen, maslina i miris rogaca mogu da nedostaju, ali eto i to mi se desilo, a da nisam ni bio svestan dok se nisam susreo sa svim tim.

Nije mi smetalo sto sam isao autobusom umesto kolima, ni sto se nije moglo spavati tokom puta zbog reli voznje vozaca nam milog, ni to sto idem na svega deset dana, nista nije moglo umiriti pozitivno uzbudjenje zbog povratka na mesto odrastanja.

Ako bi  me neko pitao da jednom rjecju opisem ponasanje politickih partija u Srbiji , bio bi to vraski tezak posao. Jeftini populizam, primitivizam, korupcija, besramna gramzivost, neskrivena pohlepa ,sebicluk..... rjeci se same nizaju kao asocijacija na ponasanje politicara.   Ali treba sve staviti u jednu rijec?  Drugo sto covjeku prvo padne na pamet jeste "poslovni klub". Tu rijec  je prvo upotrebila Vesna Pesic ,a sad je copyrights preuzeo Tadic  opisujuci, sasvim tacno, one  koji su postali vecina u DS.

Nisu oni samo vecina u DS, oni su vecina u gotovo svim partijama,

 Iako je praznik Preobraženja Gospodnjeg jedan od najvećih hrišćanskih praznika,  meni više predstavlja i označava neku specifičnu poziciju u vremenu i prostoru,  nešto kao  glasnik koji mi  nosi lošu vest, da je letu sasvim sigurno blizu kraj, saznanje koje bi Olivia N. John opisala pevajući, summerdays drifting away tra la la la...nagoveštava mi da se posle nedavno dostignutog letnjeg pika nezaustavljivo survavam u zagrljaj jeseni (ovo je baš bitchy) koja čeka i vreba tu negde iza ćoška da likuje s prvim nadolazećim kišama. To može u startu izazvati blagi osećaj teskobe i mrzovolje kod mene, a kad sam mrzovoljna  prilično sam nespretna, i znam da upropastim neke lepe  susrete, prilike, i dr. Nedajbože da upropastim ovaj sa vama, posle dva meseca umerene letnje ćutnje i retkog pojavljivanja na blogu.

Ne znam ništa o njoj! Sreli smo se tri puta. Možemo tako i hiljadu puta. O njoj saznati nešto više, neću. Ubeđen sam! Ja ne pitam, gledam, posmatram, slušam, odgovaram. Čemu je opisivati, nema svrhe. Drugačija je. Jel' to dovoljno? Ne može proći neprimećena ni u najtamnijem crnom mraku. Ne izigrava, ne glumi posebnost, to je ona! Obrazovana je, razume se u sve i svašta, deluje kao da je prošla sito i rešeto, bavila se, čim se bavila,

Iako nisam ovisnik o Facebooku, skoro svakog dana prošvrljam po njemu bar pola sata. Pre svega da bih video koje su izložbe, zanimljivi događaji...planirani za danas, sutra...a pogledam i šta je ko od mojih prijateljica i prijatelja postavio na stranu. Tako juče naiđoh na citat iz opusa Ive Andrića, koji glasi: Ne mogu ja dobri čoveče ozdraviti, jer ja i nisam bolestan, nego sam ovakav. Od sebe se ne može ozdraviti.

Narodnim

Može ona...to i čini...da postavlja astrofizčkokosmičke fenomene, da šeruje zanimljive tekstove, pozive za duboko ljudsko reagovanje...može da se posadi na glavu...aja! Ne treba njoj moja niti bilo čija odbrana, ume ona i odlično zna kako da se postavi, kako da odgovori...da komentariše...civilizovano, kulturno...ne otvarajući padobran da bi se spustila na kaljav nivo. Pa zašto onda ja...?

Iako sam se davno manuo komunikacije sa zidom...sa zidovima, ne mogu da svarim imbecilnu tupost i umnu zaglavljenost, neukost i neobrazovanost,

Nemojte ni pod razno, nipošto nemojte, ni sekundu, da koristite glavu za razmišljanje u ovom godišnjem periodu!!! Strogo, uz maksimalnu koncentraciju, kontrolisani koraci, step by step, oči do iskakanja uprte u asfalt, beton...kojim hodate! Ne pričam u prazno, ne sprdam se, najmanje mi je do toga, molim vas da budete izuzetno pažljivi, da brinete o sebi. Neka vam ovo što sledi bude nauk i opomena.

Krenem juče oko devetke do banke, petstotinak metara...ne više, da platim račune, za manje od deset minuta izađem srećan i zadovoljan što sam posao obavio tako brzo i stanem da dumam...dal' da pređem raskrsnicu kod Piramide il' da se vratim pa kroz podzemni izađem na pijacu...odlučim se za prvu soluciju, snimim pogledom asfalt ispred sebe, delovao mi hrapavo i čisto, glede snega i leda naravno i krenem da koračam.

Već više od godinu dana preko puta, na ćošku, zidaju zgradu, evo skoro su je završili, ostalo je da ugrade prozore, vrata, verovatno i pod (parket, laminat?) i još neke sitne munje što bi rekao Kukusigameni. Nije baš Skadar na Bojani i ne uzidaše majku sitne dečice ali sestro, brate! Na dušu im neprekidnoneprestana buka, svrdlanje i burgijanje ali mi zakloniše pogled koji se prostirao, pružao do obrenovačke elektrane sa sve Petracom, Galovicom, Savom, poljima kukuruza i suncokreta. Dobro de! Kako ono reče dobri čika Jova Zmajeviti: Gde god nađeš dobro mesto ti/tu drv...zgradu posadi.

....biće optimalniji od prethodnog optimalnog....do mene nije došla nikakva informacija....ne želim da otkrivam ime, samo sam skrenula pažnju na problem....to se mora rešiti u vladi na stranačkom nivou....nije na policiji da to rešava....Srbi sa severa Kosova moraju....imam poverenje u naše sudstvo....Rusi su naša braća, Putin mi je obećao....ne

Kao klinca na šišanje me vodila majka Radmila. Bio jedan frizerski salon, pardon, Berbernica, na dnu Cetinjske, preko puta bašte restorana Skadarlija, e tamo me vodila. Majstoru je u tanka creva objašnjavala gde mi je, sa koje strane, razdeljak, da mi ne izbrijava lice ispod zulufa, koje uzgred sa šest, sedam godina nisam ni imao, kao, da ne počne rano da mi raste brada i tome slično. Majstor je strpljivo slušao Radmilinu tiradu, uvek u dlaku istu i kad bi završila, ljubazno bi joj rekao: Sedite vi drugarica i ništa ne brinite, biće sve kako ste rekli. E da, nastavila bi Radmila tek što je sela, napred mu ostavite malo duže, da može lepo da se začešlja, onako kao talas.