Autor: Rodoljub Šabić

Da li imate teži duševni poremećaj? Da li imate tumor? Da li imate dete zaostalo u razvoju?
Ne verujem da postoji bilo ko ko smatra prihvatljivim da bez preke potrebe odgovara na ovakva pitanja. Zbog toga mi se pre neki dan obratio veći broj ljudi, radnika u organima pravosuđa tražeći mišljenje, stav i zaštitu. A povod je bilo to što su dobili da popune Upitnik koji, pored ostalog, sadrži i veliki broj ovakvih i sličnih pitanja.

To je bio povod da Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca i Ministarstvu pravde uputim pisma

Autor : Rodoljub Šabić

„Imaš li ti kakva druga posla osim što pišeš pisma opštinskoj upravi?" Ovo je lakonski „odgovor" koji je elektronskom poštom stigao na jedan zahtev za slobodna pristup informacijama o radu opštine Prijepolje. Predstavnik nevladnine organizacije Prijatelji Brodareva iz Prijepolja koja je podnela zahtev, poslao mi je i kopiju „odgovora". Kako bukvalno izgleda vidi se u attachment-u.

 Proverio sam, s obzirom na ono „g.mail", je li pošta zaista opštinska. Jeste, pa sam bacio pogled na podatke iz godišnjeg izveštaja Opštine Prijepolje.

Autor: Rodoljub Šabić

"Brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca." stoji u Porodičnom zakonu Srbije. Uz to, u tekst važećeg Ustava Srbije njegovi tvorci su uneli odredbu: "Brak se zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom." Prema tome, da bi se tu nešto promenilo, nije dovoljno izmeniti Porodični zakon, potrebno je promeniti Ustav, za šta je potrebna dvotrećinska većina narodnih poslanika. I dodatno, budući da je reč o odredbi koja je locirana u odeljak o ljudskim pravima, za čije izmene Ustav predviđa posebnu proceduru, potrebno je da dvotrećinsku volju narodnih poslanika potvrde i građani Srbije na referendumu. Stvar je, dakle, baš „zakucana"!

Autor: Rodoljub Šabić

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti doneo je rešenje kojim je privremeno zabranio Društvu za marketing i usluge Apex Solution Technology obradu podataka o ličnosti, konkretno serijskog i alias broja personalizovanih SMART kartica u okviru sistema za naplatu karata i upravljanje u javnom prevozu u Beogradu, tzv. Bus Plus sistem.
To rešenje je, zapravo, sasvim (ne)logičan nastavak priče kojom sam se već bavio i na ovom blogu - U autobusu nema mesta za velikog brata i Koristi li veliki brat gradski prevoz.

Pogledao sam film Berija Levinsona You Don’t Know Jack sa Al Paćinom u glavnoj ulozi. Film se bavi životom i radom doktora Džeka Kevorkiana, čoveka koji je u periodu 1990 – 1998 pomogao samoubistvo 133 teško obolele osobe. Nakon što je jednog dana svesno i namerno eutanazirao jednog od svojih pacijenata, Kevorkian je uhapsen i osuđen kao ubica na dvadeset godina zatvora. Odslužio je samo osam i u svojoj 79 godini izašao iz zatvora i eno ga danas obilazi američke TV stanice

Poziv sa fejsbuka da prisustvujem ili učestvujem u eventu Random Acts of Kindness Day je provalio kapije sećanja, a poplava istih me je bacila u proleće 1993. prvu godinu emigracije, tačnije prve nedelje emigracije – Budimpešta, Varga Studio.

Priču o vodoinstalateru koga je domaćica iz (blaženog) neznanja bacila u stanje nesvesti, a tipovi iz hitne pomoći ga 'iskipovali' na stepeništu prasnuvši od smeha kad su čuli šta mu se desilo je samo bledi vic naspram priče iz života koja se desila na jugoistoku Turske koliko pre dva sata. Još je nema na Jutjubetu (mada ne sumnjam da će je biti) pa moram staviti ovaj link – video govori više od 10.000 reči...

Mejnstrim mediji su poput oglavine ["konjske naočari"]. Pokazuju samo ono što vladajuće elite žele da se pokaže. To je tako na lokalnom i globalnom nivou. Zanimljive stvari se dešavaju u Egiptu, sigurno ne beznačajnoj zemlji Bliskog istoka, a da se malo od toga probije u mejnstrim.

CNN će vas rado obavestiti o problemima pešaka u Kairu, pa čak i o hapšenju reformski nastrojenog izdavača [bez follow up-a, da je čovek pušten dan kasnije], ali vas neće obavestiti o talasu anti-vladinih demonstracija, uprkos zabrani političkih skupova, i brutalnom razbijanju istih. Naravno, nije uputno ljutiti starog prijatelja Hosnija Mubaraka, kome je nedavno odstranjena žuč. Osim toga izveštavanje o tome može stvoriti utisak da je nešto pogrešno u zemlji u kojoj je zagarantovana minimalna mesečna zarada čitavih 35 egipatskih funti [~6,5 $], a neskromni radnici traže povećanje na 1200 [~220 $]. Da nešto možda škripi u zemlji koja je u vanrednom stanju od 1981, gle slučajnosti, od iste godine od kada je aktuelni predsednik zajašio fotelju [poslednji put produženo na dve godine 28. maja 2008. Da l' da viknem "sitno"?].

Nije beznačajno kada ljudi koji sasvim sigurno imaju pristup uhu predsednika SAD počnu da razrađuju [i razbacuju] ideje o dvo-državnom rešenju izraelsko-palestinskog sukoba, ma koliko one u ovom momentu izgledale kao konstrukcija na gomili pretpostavki koje tek treba da se realizuju.

Sudeći po dokumentu think tank-a, Centar za novu američku bezbednost[1], naslovljenom "Bezbednost za mir: Postavljanje uslova za palestinsku državu"[2], obnarodovanom prošlog meseca, neki novi vetrovi su počeli da pirkaju u Vašingtonu. Da li će dopreti do avenije Pensilvanija 1600 ostaje da vidimo, ali gledajući sastav think tank-a vrlo je verovatno da hoće.

Retko mi skoči krvni pritisak zbog vesti iz domovine mi (niti ih pomno pratim, niti me previše interesuju), ali prilikom čitanja ove sa Blicovog sajta mi se smračilo pred očima. Pa kaže:

Uhapšen zbog kopije filma „Montevideo“

Juče je uhapšena prva osoba koja je piraterisala film Dragana Bjelogrlića “Montevideo, Bog te video”.

Goran Č. iz Beograda uhapšen je zbog sumnje da je preko interneta napravio link za preuzimanje celokupnog snimka filma “Montevideo, Bog te video” reditelja Dragana Bjelogrolića, saznaje “Blic”.

Osumnjičeni je uhapšen u akciji SBPOK, čiji su pripadnici juče upali u stan Gorana Č. i izvršili pretres.

-- U stanu je nađen računar, koji je zaplenjen, a osumnjičeni je priznao delo i zatražio advokata, kaže za “Blic” izvor iz MUP Srbije. On navodi i da je osumnjičeni, koji se tereti za pirateriju, zatim priveden u policiju na saslušanje.

Kakvi su nam intelektualci, takva nam je i intelektualna zabava

Da nema fejsbuka verovatno, ma šta verovatno, sasvim sigurno bih propustio nedavno alkoholno isparenje koje je Svetislav Basara kondenzovao na stranicama Danasa. 

Aj' još nekako bih mogao progledati kroz prste priključivanje gomili koja medijski linčuje Monsieur Stros-Kana (naravno, to čini uz sve "ograde"),* ali primitivizam prelamanja priče o dotičnom kroz "srpsku prizmu" mi izaziva grčeve u stomaku i potrebu da bacim peglu, te ovo tipkam čisto terapijski. Jbte, zar je Srbistan zaista postao takva (crna) rupa u svetu da se ništa dalje od njenog sadržaja i zidova ne vidi? Jedina razlika između "intelektualca" Basare i turbopatriotskih mislilaca je da ovi drugi tu rupu vide kao pupak sveta.

U svetlu ponovo raspaljene "debate" pro&contra NATO osećam nekako potrebu da "preštampam" jedan moj stari tekst, prvi put pripušten u sajber prostor, pre nego što sam dospeo na blog b92, na mom, sada nepostojećem, privatnom blogu, pa onda objavljenom ovde u doba "potpalublja" (septembra 2008.).

***

Šta je zajedničko sledećim naizgled nepovezanim događajima: vojni puč u Grčkoj 1967, otmica i ubistvo Alda Mora 1978, masakr na železničkoj stanici u Bolonji 1980, masakr na Oktoberfestu u Minhenu 1980, neuspešni atentat na papa Vojtilu 1981, potapanje Grinpisovog broda Rainbow Warior 1985. na Pacifiku?

Pa, "samo" to da su sva ta (ne)dela izvršili ili iza njih stoje ljudi povezani u network pod komandom CIA, MI6, DIA (Defence Inteligence Agency), Pentagona i NATO-a (najčešće tim redosledom). Što, da razjasnim, ne znači da su to uradile ta konkretna (ne)dela na zahtev ili pod komandom tih respektabilnih institucija, mada, s druge strane, ni to nije isključeno. Spisak (ne)dela je, naravno, mnogo duži i uključuje razne vrste aktivnosti od manipulacija izborima, vojnih pučeva, terorističkih akcija, kidnapovanja, politčkih ubistava, trgovine drogom do torture. Geografski su se (ne)dela dešavala po onome što se (samo)proglašavalo "slobodnim svetom", a vremenski tokom nekih 40 (+) godina -- od Drugog svetskog rata pa do 1990.

Teorija zavere? Na žalost, ne.

Kada ženskarenje nije silovanje

Smežuravanje slučaja protiv DSK

Dr Suzan Blok

Mračna optužba za silovanje protiv Dominika Štrosa Kana izgleda pada kao veliki tvrdi falus koji se iznenada umlitavi konfrontiran sa izduvavajućom moći istine. Navodna žrtva, sobarica, čija je strasna priča o divljačkom silovanju od strane 62-godišnjeg šefa MMF-a u luksuznom apartmanu Sofitela svojim zavodljivim "kredibilitetom" toliko opsela policiju i učenjake (pundits, prim. prev.), je povezana sa prodajom narkotika, pranjem novca i laganjem.* Takođe je snimljen njen telefonski razgovor sa robijašem, tokom 24 sata u kome se navodno "silovanje" desilo, o uzbudljivosti i lukrativnosti optuživanja čoveka sa kojim je kako sad izgleda upravo imala dobrovoljni oralni seks.

Već je bilo reči o ovome (o uvođenju osvetljenja u potpalublje, čak je i Sirotanović Alija AlijaS UNF podizao svoj glas i ja sam mislio da je to gotova stvar). Dakle, kako nevidljive blogere učiniti vidljivim (JA SE VIDIM!)? Evo jednog predloga (onomad kod Kru na Novogodišnjem blogu Gazda M im'o predlog, ja malčice razradio):

Da Blogooci naprave stranicu sa linkovima na sve tekstove (SVIH blogera) hronološki od najnovijeg ka najstarijima (npr. poslednjih 50, nebitno).Nešto slično kao što sa desne strane vidimo "Najnovije - blogeri", da, recimo,