Poslednji snimak blogera pod nikom "krkar". Posle toga mu se gubi svaki trag.

Danas u 14 i 49 na prvom programu javnog servisa možete da gledate reprizu prvog dela, a večeras u 21 i 10 drugi deo emisije 48 sati svadba u kojoj ekipa produkcije Emotion daruje venčanje iz snova čoveku koji tuče svoju buduću suprugu.

O tome sve vreme u emisiji pričaju svi, njegovi i njeni roditelji, strina i tako dalje. Njena majka priča kako i nju ceo život tuče muž i kaže nešto u stilu: Pa nisam baš dobijala batine, ali padne po koji šamar. Posle svih ovih razgovora voditeljka i snimatelj idu sa mladom i mladoženjom, sa sve osmehom, da kupe burme, venčanicu, cipele... Posle toga neki ljudi su montirali ovu emisiju, ima osim voditeljke i snimatelja valjda i neki urednik, neki producent, lektor, titleri. I nigde nije zapelo, koncept emisije je u širokom luku prošao pored savesti svih ovih ljudi.

Da ne bude zabune, mene uopšte ne zanima šta proizvodi Emotion, ali me i te kako zanima kakve emisije otkupljuje javni servis, koji svakog dana podseća da je uputio tužbe protiv onih koji ne plaćaju pretplatu, kako bi zaštitio interes ?! onih koji plaćaju.

Pretpostavljam da ste svi videli snimke i čuli za izveštaj Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju. Ne bih ovom prilikom da tvrdim da je ovako ili onako jer ne znam pouzdano.

Ono što znam je da je reakcija ljudi iz vlasti, hmmm, diskutabilna:

Ovako su to javili: Glumac Milenko Zablaćanski (52), koji je teško povreden u saobraćajnoj nesreći 5. januara kod Čajetine, preminuo je juče u 17.05 sati na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

Biće komemoracija, i prigodne govore će drzati važni ljudi, i Milenkove kolege i saradnici, kao što i priliči čoveku kakav je Milenko bio. Pomenuće i brojne predstave koje je postavio, i one u kojima je igrao, i glumačka ostvarenja, i televizijske serije, i

Izraz Teorija igara je misnomer, ili nepogodno izabran naziv za nešto, u istom smislu kao sto je misnomer i izraz Teorija relativnosti. Ljudi koji ovu potonju ne poznaju dovoljno, obicno kažu da ona tvrdi kako je "sve relativno" - što je, razume se, netačno. U tom smislu, Teorija igara (TI) bi preciznije mogla da se zove Teorija strategije, jer se ona bavi strategijama u odnosima i ponašanju ljudi i životinja, i ima primene u biologiji, ekonomiji, političkim naukama,

Ambasador Rusije u Beogradu, NJ.E. Aleksandar Konuzin napisao je, povodom Dana pobede nad fašizmom, autorski članak u Danas-u, pod naslovom “Podigli su glavu oni koji su pucali u leđa”(koincidencija sa nama je slučajna?).

Toplo preporučujem taj tekst, koji bi mogao biti korisna literatura našoj državi, vojsci, istoričarima, prosveti i svima, kao lekcija o dostojanstvu, nacionalnom ponosu i civilizacijskim vrednostima, bez ideološke ostrašćenosti. Rusija se davno pre Srbije odrekla  komunizma ali ne i nacionalnog dostojanstva i svoje istorije, ona se ponosi antifašističkom borbom i bez ideološke ostrašćenosti odaje dužno poštovanje “Crvenoj armiji».

Evo samo nekoliko citata kako ambasador Konuzin civilizacijski, državnički i patriotski govori o pobedi nad fašizmom i svojoj zemlji:

Nemački okupatori obesili su 17.avgusta 1941.godine na Terazijama radnike Jovana Jankovića i Ratka Jevića, zemljoradnike Velimira Jovanovića i Svetislava Milina i učenika

Milorada Pokrajca.

U spomen na petoricu obešenih rodoljuba i sugrađana grad Beograd je 1983.godine  na trgu Terazije podigao spomenik na kome je u reljefu prikazan prizor vešanja, sa urezanim stihovima Vaska Pope posvećenim uspomeni na taj tragičan događaj. Postavljena je i bronzana ploča sa epitafom koji glasi:

”БорцимазаслободукојесуфашистичкиокупаториобесилинаТеразијама 17. августа 1941. године: ЈовануЈанковићу, раднику, РаткуЈевићу, земљораднику, ВелимируЈовановићу, земљораднику, СветиславуМилину, раднику, МилорадуПокрајцу, ученику.

1983. ГрађаниБеограда”

U međuvremenu:

-  ploča je nestala, a spomenik, je zaboravljen. Iako se nalazi u centru grada i visok je četiri metra, stoji potpuno zanemaren – bez ploče i imena ljudi koji su na tom mestu danima visili obešeni.

- istina o petorici Beograđana koji su 17. avgusta 1941. godine izvedeni iz zatvora Gestapoa, streljani u zatvorskom dvorištu, a zatim obešeni o električne stubove nasred Terazija, izbačena je iz udžbenika istorije.

- na sajtu grada Beograda ovaj spomenik nije prikazan u rubrici “znameniti spomenici”.

Čija je ovo sramota?

Srbija je pompezno obeležila dan oslobođenja Beograda i 65.godišnjicu pobede nad fašizmom, ali još uvek nije načisto na kojoj strani je tokom rata trebalo biti.

Ispada kao da je Srbija pobedila a da se nikada nije pobunila ni digla ustanak protiv fašističkih okupatora, a ponekad izgleda kao da se tokom rata sva premestila na Mars pa 1944.godine vratila e da bi oni komunisti činili masovne zločine.

Eto prođoše 4. i 7.juli a da ih Srbija zvanično ne obeleži a mediji jedva i pomenuše.

Srbija je, verovatno, jedina država u Evropi koja samo kad zatreba ističe svoj doprinos pobedi nad fašizmom i antifašizam kao vrednost kojoj je privržena, a stidljivo i svake godine sve manje obeležava dan borbe protiv fašizma. Sedmi juli- Dan ustanka naroda Srbije, već pet godina nije državni praznik. Nije toliko bitan datum niti da li će se praznovati, ali nije mudro to što je Srbija 'zaboravila' da bar jedan dan u godini posveti sećanju na borbu protiv fašista.

 Doduše, predsednica skupštine  je bila na svečanosti u Beloj Crkvi

ali izgleda kao predstavnica SPS a ne zvanične Srbije jer bi u tom slučaju i protokol podrazumevao prisustvo garde i i visokih oficira.

Danas je Beograd dostojno obeležio 66.godišnjicu slobođenja. Neka je večna slava i hvala palim za slobodu.

Tim povodom sa zadovoljstvom preporučujem tekst koji je napisao uvaženi

gost autor Gorran2 :

20. oktobar - jedan od datuma oko kojih je bilo mnogo sporenja poslednjih 20 godina. Oslobođenje ili nova okupacija, tragedija ili blistava pobeda, početak napretka ili početak propasti?

Groblje oslobodilaca Beograda

U  borbama za oslobođenje Beograda poginula su 2.953 borca NOVJ i oko 940 Crvenoarmejaca.

Saša Marković Mikrob

Napustio nas je još jedan autentičan čovek

bio je umetnik, novinar, društveno-politički radnik, radijski voditelj, performans majstor, a bio je poznat i po pseudonimima "Mladoženja" i "Bambus".

jbg najbolji odoše

Prolog:

Vozio sam se sa jednom starijom gospođom prema Novom Sadu pre nekoliko dana. U jednom od onih toplotnih talasa koji su trajali dva-tri dana. I baš konstatujemo koliko je zima trajala. I kako evo samo što nije proleće. I onda, negde iznutra, javi mi se preko poznat miris. Onaj koji mi svaku ćeliju prošara kada ga osetim u rano proleće. Onaj koji probudi drijade i nimfe iz zimskog sna. Prizove Sunce.

- Nije još uvek stiglo. Proleće, mislim. Znate, ima onog specifičnog mirisa u vazduhu kada osetite da je došlo. Možda je otoplilo, ali još uvek nije stiglo pravo

Podržite elektronske narodne inicijative - pročitajte ovaj blog, saznajte o čemu se radi - i podržite našu stranicu na Fejsbuku!

NOVO: Ako ne koristite Fejsbuk, ili ne želite da ga koristite za ovu namenu, molimo podržite nas na sajtu iPetitions, prateći ovaj link.

 Ne mogu ni da se setim vremena kada mi taj mali zavidljivac nije sedeo na ramenu i šaputao  na uvo, pokušavajući da me spreči da kupim nešto lepo, nekad i potrebno...a za nepotrebno i da ne pričam. Bio je vrlo uporan, iznosio argumente koje bih teško i sada mogla pobiti - i ja sam popuštala. Kažu da pametniji popušta?

Ako bih stala pred izlogom sa prekrasnim cipelicama eto njega sa "mišljenjem" koje mu niko nije tražio.

"Šta će to tebi? Imaš gotovo nove, gotovo iste takve cipele od pretprošle godine i ti bi da se razbacuješ? A troje pari  patika

Šifra: ...?

Menjam:

Za:

"Ekstremni krugovi u Sinodu Srpske pravoslavne crkve nanose štetu sopstvenom narodu i ne poštuju petu zapovest koja kaže 'molite se za one koji su na vlasti'."
IVICA DAČIĆ, portparol SPS-a, gledaocima kragujevačke televizije K-9, navedeno prema "Večernjim novostima" (jedna od izjava nedelje septembra 1999. u ondašnjem Vremenu)

Pa, da se konačno pomolimo, dragi blogeri. Prekosutra je devetogodišnjica 5. oktobra. Zanima me da li će vlast odlučiti da je obeleži u formi molebana, ili protesta? I da li će policija moći da obezbedi skup?