...kada govorimo o bajkama

2-5. septembar 2012.

Moja domaćica u Biškeku, trideset-deveto-godišnja Poljakinja Renata, učiteljica jezika u kirgizijskoj prestonici, otvarala je vrata svog jedno-sobnog stana svim putnicima koji bi joj se javili preko Kauč surfinga. I sama je mnogo putovala, uglavnom u ličnoj režiji -- nema kontineta

16. novembar-17.decembar 2012.

Grad večitog proleća

*

Kunming, prestonoca Junana, najjužnije i po mnogima najlepše kineske provincije. Stižem u rano jutro, vozom iz Šangaja.

Dočekuje me sunce. Nema ni devet a već me je toliko ugrejalo da mi je vruće u jednoj majici. Ovaj grad zovu i „Gradom večitog proleća“.

Ulice Kunminga su čiste i umivene.

Pogled na nove statuse na Fejsbuku, zadržavanje pažnje na objavi moje onlajn poznanice i klik na vezu za blog njene prijateljice s naslovom S mamom na biciklu, potom čitanje priče u dahu, sa suzama u očima i -- ideja: preneću to na Blog B92! Zašto? Zato što je priča živa, istinita, snažna, emotivna, što je odlično napisana, što govori o pomeranju granica naših strahova i nagradi u vidu sadržajnijeg života koja obavezno dolazi kada se na to usudimo.

Pišem ovih dana neki izveštaj, da ispunim obavezu koja me ne raduje niti inspiriše, ali mi od ispunjenja tog posla mnogo šta zavisi. Ukratko, ropski posao kakav svi ponekad moramo da obavimo. Ovaj moj uključuje i dosta čitanja o maničnim i depresivnim stanjima, pa sam naišao na jedan fenomen koji se može direktno primeniti na moj trenutni slučaj, a verujem i na mnoge koji ovo čitaju, makar ponekad u životu ili na život sam. Uostalom, prosudite sami.

Da li ateizam (makar samoproklamovani) može biti primitivniji od religije? Da li takav "ateizam" kao povod za grupisanje može u ovom 21. veku postati tribalni kult, u kome nasilnici uteruju svoje ksenofobno i rasističko viđenje sveta, koristeći najvulgarniji mogući način "argumentacije" svojih stavova - a kada ostanu bez argumenata, koriste svoje privilegije da disonantne glasove prosto ukinu?

Moje iskustvo na Facebook grupi "Ateisti Srbije" u poslednje dve godine je pokazalo da je nešto tako apsurdno (ako se gleda iz tačke gledišta nekoga ko se identifikuje sa konceptom ateizma) - u stvari sasvim verovatno.

      На сто метара преко пута Скупштине налази се велики подземни паркинг.

[Волети ближњег свог]

„А плод Духа јесте: (...) благост (...)"
Посланица Галатима, 5:22

Од Аристотела, преко светских духовних пракси - Будизма, Јудаизма, Хришћанства и Ислама, до савремених поставки психологије личности, па и до њу ејџ техника самопомоћи, важно место човековог духа јесте благост.

Zgrada od četiri sprata, građena sredinom šezdesetih. Bez lifta, naravno, tome služi onaj peti koga nema. 

Sad kad promislim, prizemlje bi, da nije bilo čika Raše i tetka Age bilo rezervisano samo za Lale: Adamove, Somborce, i one treće kojima sam zaboravio prezime.

Tetka Aga u stvari se zvala Agata i povremeno nas je čuvala kad su nam roditelji radili u istoj smeni. Pravila je najlepše i najizuvijanije slane perece za Svetog Savu i učila nas ponekoj nemačkoj reči.

Na prvom je živela teka Mila, udata za čika Jana. Jan je Slovak. Prekoputa njih živele su Verica i Ljilja, punačke devojčice, deca Blagoja i Nade. Makedonci. Njima smo jednom zapalili vrata prskajući čuvenoom "Crnom mačkom" preko plamena upaljača. Izbušena specijalka ne zaboravlja se lako.

Š'a je? Žulja.

Halep

Da li ste znali da..
... je sirijski grad Halep neprekidno naseljen već oko 8000 godina, i da ga za sve to vreme, bez obzira na okolnosti, ljudi nikada nisu potpuno napustili?

Da li ste znali da...
... je Halep bio treći grad po veličini i značaju u Otomanskoj imperiji, posle Stambola

U kućama Garavog sokaka tih prvih ratnih noći stalno su gorele sveće. Kažu da se Čohano boji svetlosti, jer je duh mraka i smrti. «Čohano jede sveće», govorili su. «Palite zato jednu na drugu da se produži svetlost». Moj Mile je morao da nosi na ruci žutu traku. Tako su okupatori odredili. Žuta traka je značila da on nije čovek, nego Ciganin, i da svako može da ga ubije kad hoće.  

U skupštini Srbije je počela rasprava o predlozima novog Zakona o privatizaciji i izmenama Zakona o stečaju. Ovi predlozi nemaju nikakve veze sa reformskim zakonima koji su bili u skupštinskoj proceduri u decembru mesecu. Ovi predlozi ništa suštinski ne menjaju. Oni predstavljaju podlogu za nastavak i završetak pljačke.

Znate sta su Tanatalove muke. Znate. Tantal izmedju  ostalog  stoji u bistroj vodi ali kad pozeli da je pije ona se povlaci. Palancani su na Tantalovim mukama, samo stoje u prljavoj vodi. Elem, jednom davno sam vam pricala o mom rodnom gradu. Sada izgleda ovako:

Ovo je kontraspisak Spisku Naših. S pomenutim Spiskom i sa svim spiskovima slučne sadržine ne valja se šaliti jer zavitlavanje s takvim pojavama umanjuje njihovu opasnost, a latentnu nasilničku pretnju neistomišljenicima koju takvi spiskovi predstavljaju, čini prihvatljivom. A opet, kako se odnositi prema ordinarnim glupostima koje Spisak sadrži? Znači, mora kontraspisak.