Saopštenje Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine povodom zatvaranja galerije u Novom Sadu:

U Novom Sadu (gradu koji pretenduje na titulu Evropske prestonice kulture) zatvorena galerija suluva, do daljnjeg!!!

Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), umesto poziva na izložbu, poziva javnost na reakciju povodom skandalozne situacije usled koje smo ponovo prinuđeni da prekinemo rad galerije Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine na neodređeno vreme. Po drugi put u 45 godina koliko postoji naša galerija, a 65 godina od osnivanja udruženja, odlučili smo se za ovakav korak zbog izrazito kritičnog stanja u kojem se galerija SULUV-a i udruženje nalaze.

U anketi sportske redakcije BBC na temu ko će biti pobednik  finala Vimbldona, Mari ili Đoković, od 16 poznatih svetskih tenisera i sportskih komentatora čak 12 je tipovalo na Marija, svega trojica na Đokovića, a Navratilova je ostala uzdržana.

   .... u istoriji američkog pravosuđa nije do sada zabeležen slučaj u kome, na malom prostoru od stotinak kvadratnih metara, u roku od nepuna dva sata, petnaest ljudi na monstruazan način ubija drugih osamnaest, a pri tom su ubice i žrtve krvni srodnici prvog stepena....

Posle tog kratkog sastanka u Vašingtonu rad smo nastavili u psihihatrijskoj bolnici Sent Paul, a zatim na mestu zločina u Vestroudu. Dr Edi Ros je predložio da ja razgovaram sa osumnjičenima, pacijentima kako se on izrazio, jer mene poznaju i za očekivati je da prema meni budu otvoreniji, a ostali članovi tima da razgovor prate skriveni iza onog jednosmernog ogledala.

"I always like walking in the rain, so no one can see me crying."
- Charles Chaplin

A može i ovako:

"Do not be angry with the rain; it simply does not know how to fall upwards."
- Vladimir Nabokov

Meni pomaže kad pomislim na London, na hladnu kašiku u kafi koju lizneš pre nego što stočiš topli napitak i kreneš u mirisno jutro, kad pomislim koliko je zemlja voli, na šetnje po šumi koje nas uskoro čekaju, na singing in the rain, na to kako će šumski kolač nabujati kada kvasac prestane da pada.

Oni koji su diskutovali sa mnom u vezi Kosova znaju da sam bio (i ostao) protivnik Ahtisarijevog plana. A jedan od glavnih argumenata mi je bio da ni jedna normalna i pristojna drzava ne moze svoje sopstvene gradjane sa severa Kosova dobrovoljno predati u narucje (ili bolje reci pod kontrolu) teroristima, kriminalcima i zlocincima na celu sa Hasimom Tacijem. Kako stoje stvari aktuelni dogovor izmedju Dacica i Tacija mi taj argument izbija iz ruku: kosovska vojska nece imati pristup na sever Kosova a policija ce i po sastavu i po komandi biti srpska. Zato sam sklon da ovakvo resenje smatram prihvatljivim:

http://www.bbc.co.uk/news/health-19992538

Goodnight Nanny-Cam

In the great green-certified room
There was a smartphone 
And a silver spoon 
And a picture of—

A high-contrast, brain-stimulating black-and-white moon

And there was a musical concert by Baby Mozart

And high window guards 
And French flash cards

Ko ima tip 2 secerne bolesti, a zeli da zna vise o lecenju nacinom zivota, neka pogleda:

 Diabetes Care 

Ma koliko se političari trudili da dokažu da se njihove međusobne igre tiču svih ljudi, one ne čine ništa osim zabave. Koja je sve manje zabavna. Većina igara odigrava se u uskom krugu i sve je više onih koji ne samo da ne žele da učestvuju, već ne žele ni da posmatraju taj igrokaz. Reče onaj Kinez da je svejedno da li je mačka crna ili bela, važno je da lovi miševe. Ako se 'vladajuća klasa' međusobno obračunava u 'igrama moći' (ko je koga stigao u kukuruzu) to jednostavno 'ne lovi miševe' i ne donosi boljitak. Predstava, koja je sve dosadnija.

Ono što se naziva 'državom' svakoga dana doživljava poraze. Ti porazi se ne vide zbog toga što nisu 'seksi' za medije oni koji upravljaju 'državom' i oni koji to žele da rade ne smatraju ih temama koje donose glasove. A rešavanja tih pitanja mogu, značajno, uticati na većinu možda i sve stanovnike.

Od petka, kada se pojavila prva informacija o zagađenju kukuruza aflatoksinom u srpskim medijima desilo se malo toga osim što su mediji pokušali da problem isprate na način na koji se prati i informacija o novoj ceni tehničkog pregleda za automobile. Šmiranje, što bi rekli glumci kada govore o otaljavanju posla. A problem je veliki, i zbog nespremnosti zvaničnika da govore o njemu javno i nezainterenovanosti medija da mu se ozbiljnije posvete, prepušten je tračevima bez prave informacije.

Za doručak, ručak ili večeru, uglavnom isto. Gulaš od kosovskog problema, začinjen pikantnim odnosima unutar koalicije uz mrvicu smirujuće borbe protiv korupcije. Za dezert pita sa komadićima materijalnog stanja Čedomira Jovanovića i Dragana Đilasa, komadima ličnih stavova Vojislava Koštunice i prelivom od pevačkog umeća Ivice Dačića. Služi se piće energetske stabilnosti. I uz takav obrok niko da primeti da je pribor za jelo od nikla, a hleb od domaćeg kukuruza.

Imam prsten. Okrugao pa, na ćoše. Četvrtasta burma. Na domalom prstu desne ruke. I vrtim ga često. Taj prsten mi ne donosi vidovitost. Ni malo. Živim u jednoj od dve Srbije i to mi je sasvim dovoljno. Vidim i više nego što bih želeo. Bez da mi se 'javlja'.

Prvu Srbiju čini 'država' i oni koji njome upravljaju ili bi to želeli. Sa svim pripadajućim kastama i društvenim grupama. Ta Srbija ima svoje političare, partije, medije, svoje trgovce, lude, pevače, bogataše, siromahe...I svi oni žive u simbiozi. I svi su važni. Jedni drugima uglavnom. Imaju međusobne odnose. I ove i one. Žive tako i ne obraćaju pažnju na Drugu Srbiju.

Vlada kontinuiteta , odnosno skup pojedinaca koji se predstavlja kao vrh 'države', svaki dan dokazuje da je napredovao u odnosu na svoje prethodnike. Prosto ne znam da li da se radujem ili plačem. Show must go on , reče onaj pesnik.