Iza brda

Imam prsten. Okrugao pa, na ćoše. Četvrtasta burma. Na domalom prstu desne ruke. I vrtim ga često. Taj prsten mi ne donosi vidovitost. Ni malo. Živim u jednoj od dve Srbije i to mi je sasvim dovoljno. Vidim i više nego što bih želeo. Bez da mi se 'javlja'.

Prvu Srbiju čini 'država' i oni koji njome upravljaju ili bi to želeli. Sa svim pripadajućim kastama i društvenim grupama. Ta Srbija ima svoje političare, partije, medije, svoje trgovce, lude, pevače, bogataše, siromahe...I svi oni žive u simbiozi. I svi su važni. Jedni drugima uglavnom. Imaju međusobne odnose. I ove i one. Žive tako i ne obraćaju pažnju na Drugu Srbiju.

Lažu, glupiraju se, varaju, otimaju, neki kradu, omogućavaju jedni drugima udobnost, koriste 'državu' kao da samo zbog njih postoji i sami su sebi dovoljni.

Digresija 1: Ko je onom liku koji je direktor neke firme koja trguje mlekom dozvolio da svako malo ponavlja da od aflatoksina niko nije umro i da ne bi bio problem da je 'država' povećala dozvoljene doze 20 puta a ne samo 10? Ako mu je prvi put, kada je to izjavio, jednostavno 'izletela' ta tvrdnja mogao je nešto i da pročita. Granice aflatoksina nisu postavljene slučajno. Ipak su to procenjivali ljudi koji su stručniji od narečenog gospodina. I ako se radi o tome da se zabranjuju samo smrtonosne doze, zbog čega postoje bilo kakva ograničenja u vezi sa duvanom? Ja ne znam nikoga koje umro direktno od duvana. Ima još supstanci za koje možemo istu stvar reći.

Drugu Srbiju čine ljudi koji na teritoriji 'države' žive. Pokušavaju da obezbede svojim porodicama i sebi mogućnost da žive pristojno. Da jedu, da se leče, da se školuju, da budu zaštićeni, traže bezbednost u svakom obliku. I plaćaju Prvoj Srbiji, pardon 'državi', da im to sve obezbedi. Naivno veruju da su deo 'drušva' koje je dogovorom napravilo 'državu'. Da radi u njihovom interesu. Da obezbedi mogućnost da se hrane, leče, školuju, da budu zaštićeni. Na njihovu žalost sve je to naivno. Prva Srbija to ne dozvoljava. Prva Srbija smatra da je ona 'država' i da taj novac pripada njoj. I ne samo taj. Prva Srbija je dovoljna sama sebi. Povremeno Prvoj 'zatreba' Druga. Ne baš stvarno. Samo zarad otpuštanja onog ventila na ekspres loncu. I prave se igre. Zovu ih 'izbori'. I tada se Druga Srbija ubeđuje da je važna. Da nešto odlučuje. A kada se igre završe....  Prva Srbija nastavlja po starom.

Lažu, glupiraju se, varaju, otimaju, neki kradu, omogućavaju jedni drugima udobnost, koriste 'državu' kao da samo zbog njih postoji i sami su sebi dovoljni.

Digresija 2 : Već neko vreme u medijima se ističe činjenica da se u Beogradu rodio rekordan broj beba. Prvo 66 za 24 sata, onda 74 za isto vreme. Koliko se rodilo van Beograda? Porazno malo, po vestima. Svi su se uhvatili za potez niškog vladike koji nije hteo da ode u porodilište jer je prvo rođena beba devojčica. OK. To je diskriminatorski i za osudu. Koliko sam ja saznao iz vesti do posle podne su se u tom , niškom, porodilištu rodile su se DVE (brojem 2) bebe, devojčice. Dečak se rodio poslepodne, saznajem iz vesti. Koliko se dece rodilo u Nišu tog dana? Troje? Znate li koliki je Niš?

Prva Srbija inače pokušava veći deo Druge da utera u jedan grad. Da utera na jednu frekvenciju. Da 'državu' svede na sebe i sebi slične ljude. Prva Srbija bi bila najsrećnija ako bi cela Druga kršila neka , naizgled normalna pravila i živela u strahu. Zbog kršenja pravila i mogućih posledica. Oni koji tome nisu skloni mogli bi se plašiti neprijatelja. Dalekih i moćnih. Mogli bi mrzeti neprijatelje. Misteriozne, imaginarne. Jedan deo Druge Srbije bi mogao i živeti od neizrečenog obećanja da će , makar potomci, postati deo Prve Srbije.

I da mogu da lažu, glupiraju se, varaju, otimaju, neki kradu, omogućavaju jedni drugima udobnost, koriste 'državu' kao da samo zbog njih postoji i sami sebi budu dovoljni.

Digresija 3: Zbog prirode posla imao sam priliku da vidim prično dobar uzorak razmišljanja građana Srbije o slučaju novembarskog izbacivanja vatrogasca iz stana na Dorćolu. Ma koliko svi osuđivali postupak onog policajca koji je priveo majku a dete ostavio na ulici kroz razmišljanje ljudi u uzorku videlo se da je većina razmišljalja o tome da bi dobro bilo biti u ulozi misteriozne 'advokatice' i nekom sumnjivom kombinacijom doći do stana na Dorćolu. Bez ikakvog razmatranja slučaja i provere ko je u pravu a ne. Kombinacija je privlačnija od rada.

Postoji i jedan sloj koji bi voleo da ga smatraju posebnim. Na žalost ljudi u tom sloju oni su, što bi rekli neki kuvari, se secovali. Podelili u dva sloja. Onaj koji je blizak Prvoj i onaj koji tone ka Drugoj Srbiji. Bez ikakve zasluge. Prva Srbija bira sebi slične i polako ih koristi. I uči ih.

Dok ne utvrdi da li su sposobni da lažu, glupiraju se, varaju, otimaju, neki kradu, omogućavaju jedni drugima udobnost, koriste 'državu' kao da samo zbog njih postoji i sami sebi budu dovoljni.

Do tada će živeti u iluziji da su deo Prve Srbije i da su svi drugi neki drugi lošiji i nesrećniji svet.
A Prva i druga Srbija će se sukobiti. Ne verujem da će sukob izgledati kao sudar dve organizovane formacije. Pre mislim da će Prva Srbija zaboraviti da otpusti ventil. I će zaboraviti da otpusti ventil na vreme. Lonac će eksplodirati. a prva Srbija će probati prvo uvlačenjem delova Druge u svoje redove a onda i koliko toliko organizovanom represijom.

Da li će Prva uspeti da podeli Drugu Srbiju toliko da bes usmeri na međusobni obračun ili će Druga 'oduvati' Prvu to je stvar koju je nemoguće videti dok se vrti prsten. Okrugao pa na ćoše. Na domalom prstu desne ruke. Tako se nikako ne može videti budućnost. Tako se samo može razmišljati o onome što nas okružuje.