(R)evolucija-Dogovor kao buna

Ma koliko se političari trudili da dokažu da se njihove međusobne igre tiču svih ljudi, one ne čine ništa osim zabave. Koja je sve manje zabavna. Većina igara odigrava se u uskom krugu i sve je više onih koji ne samo da ne žele da učestvuju, već ne žele ni da posmatraju taj igrokaz. Reče onaj Kinez da je svejedno da li je mačka crna ili bela, važno je da lovi miševe. Ako se 'vladajuća klasa' međusobno obračunava u 'igrama moći' (ko je koga stigao u kukuruzu) to jednostavno 'ne lovi miševe' i ne donosi boljitak. Predstava, koja je sve dosadnija.

Da li je neko, i ko, pokušao da prisluškuje zvaničnike vlasti, da li je neko, i ko, pokušavao da 'preseče' kolonu predsedniku važno je, ali samo kao manifesacija potpune otuđenosti vladajućih. Igraju se. Ukoliko je 'država' plod dogovora ljudi koji na izvesnoj teritoriji žive jedna od njenih funkcija je i bezbednost. Ali ne samo bezbednost onih koji vode ili bi da vode 'državu'. Bezbednost svih koji žive u njoj je važnija. A nje, po onome što se događa svakodnevno, skoro da i nema. Sve češće vidimo da su oni koji ubijaju, prebijaju, pljačkaju, švercuju ... od ranije poznati policiji. 'Državnoj' službi zaduženoj za bezbednost. I oni koji skidaju metalne delove na grobljima, spomenike, useve , pljačkaju kuće. Oni su poznati ali, nisu sprečeni. Postavlja se pitanje da li 'država' postoji da bi obezbedila bezbednost ili da bi joj ljudi plaćali porez kojim bi se na dalje igrali oni koji su 'na vlasti'.

A to je samo najizraženiji deo 'dogovora' koji 'država' ne ispunjava. A službenici oni, koje ljudi plaćaju, trude se svakoga dana da ne zarade platu. I sve zbog toga što oni koji vode ili žele voditi 'državu' pokušavaju svoje poslodavce da ubede da su poslodavci tu zbog njih a ne obrnuto. Interesantno je da su se mišljenju onih koji vladaju ili žele vladati 'državom' prve priključile njihove kolege po poslodavcu policajci, sudije, oficiri....

Zbog toga je potrebna velika i nagla promena vladajućeg sistema. Neki bi to nazvali revolucijom. E sada treba reći da revolucija nije samo ono što smo učili u školi. Revolucija nisu samo naoružane grupe koje oružjem obaraju staru i vaspostavljaju novu vlast. Takva revolucija ne menja sistem. Takva revolucija održava osnovni izvor nasilja a to je država. Menja se jedino ime predstavnika nasilja. I onda su mogući događaji koji nas sve nerviraju i koji nam pamet pomeraju.

Pobuna protiv takvog stanja nije obaveza već neminovnost. Ne mora se buniti samo na trgovima i ulicama. Nije borba samo motka ili kamen ili puška. Borba počinje iz glave . Pobuna počinje onog trenutka kada se ustanovi da nam 'država' nije potrebna. Ukoliko 'država' ne izvršava skoro ni jednu obavezu iz 'dogovora' a one koje koje izvršava izvršava kao svaka pijačna jajara (jajara je onaj pijačni prevarant koji će, iako ste platili 10 jaja, u novinu umotati 9 od kojih je jedno naprslo) logično je ignorisati je . 'Država' kroz svoje predstavnike sve ljude kojiu njoj živi smatra podanicima a njihova prava zamenjuje obavezama. Protiv toga treba ustati. Ne nasiljem , ne demonstracijama. Silu treba zaboraviti. Nju ostaviti 'državi', ona je voli i živi za nju. Najbolji način borbe je ignorisanje i pasivni otpor.

Otpor u kome se ne isključuje nasilje intimna je želja 'države'. I sve će uraditi da izazove nasilnu reakciju kako bi na osnovu nje svije nasilje unapredila i institucionalizovala.

'Državu' je potrebno ignorisati tako što se od nje ne traži ništa više od onoga što je njena obaveza. I dogovorom. Prvo dogovor sa najbližima a onda dogovor širiti. Dogovore postići oko minimalnih zajedničkih interesa. Dogovoriti se o otporu postupcima 'države' kojim se ugrožava životna sredina, kao u slučaju nikla. Nije bitno ko, važno je da se to spreči. (Ako mi se gade ideološka usmerenja pojedinih to ću im reći ali ću svakako stati sa njima ispred bagera.) Dogovor oko zaštite komšija zbog nepravde i sumnjive sudske odluke. Dogovor oko zaštite ljudi od bahatih policajaca. Dogovor oko zaštite useva od razbojnika koje 'država' ignoriše. ....

Dogovor je ono što održava društvo i menja ga. Promenom društva stvara se uslov za menjanje 'države' .... ili do zaključka da 'država' nije potrebna.

Ili da gunđamo i čekamo da se pojavi neko ko će nas 'povesti'?