Šta ima za doručak, ručak, večeru...?

Za doručak, ručak ili večeru, uglavnom isto. Gulaš od kosovskog problema, začinjen pikantnim odnosima unutar koalicije uz mrvicu smirujuće borbe protiv korupcije. Za dezert pita sa komadićima materijalnog stanja Čedomira Jovanovića i Dragana Đilasa, komadima ličnih stavova Vojislava Koštunice i prelivom od pevačkog umeća Ivice Dačića. Služi se piće energetske stabilnosti. I uz takav obrok niko da primeti da je pribor za jelo od nikla, a hleb od domaćeg kukuruza.
Da budem iskren, nekako me to oko Kosova (i Metohije, ko voli) malo zamara. Stvarno više, ceo život Kosovo (Metohija došla kasnije, a bila i pre, nego se tako malo zvalo malo ne) i problemi. I posle svega što se zbog Kosova (i Metohije ko voli) dešavalo niko , bar ovde nema dogovor na jedno jednostavno pitanje. Kosovo (i Metohija, ko voli) nije samo 15% posto teritorije Republike Srbije, ako tako posmatramo stvari tamo živi 15% stanovništva Republike Srbije koji u toj 'državi' ne želi da živi. Šta sa njima? Sa druge strane mislim da je u ovih preostalih 75% dosta onih (možda i više od 15%) koji ne bi želeli da žive u Republici Srbiji. Pa ne kukaju i ne traže da im se svaki dan neko izvinjava zbog toga što su rođeni tu gde su rođeni tetošeći ih pride. Stvarno mi je muka tog izvinjavanja. I zbog toga što je neko rođen tamo gde je rođen i zbog toga što sam ja rođen tamo gde sam rođen.

Ono što je nazvano borbom protiv korupcije možda bi trebalo da ima malo drugačiji naziv ako već mora da ima ime. Nekako mi je to normalan postupak. Ljudi/građani/narod plaćaju 'državu' da na temeljima pravde i prava uredi njihov život. Ako je neko zaobilazeći i kršeći zakon pribavio sebi korist ili nekoga oštetio logično je da po pravdi i pravu odgovara. I to radi 'država'. E sada to što se kao 'država' u ovom slučaju pojavljuje Aleksandar Vučić nekome može smetati. Mislim da nije on taj koji 'hapsi' i saslušava. Ako je pritisnuo dugme ili dva i 'šutno par zadnjica' kako bi ljudi radili svoj posao, onda mi je OK. Ako ovlašćena lica rade po procedurama i oni koji su kršili zakon odu tamo gde prekršioci zakona treba da idu (ne na Sejšele ili gde već veštiji idu, da budem precizan) to je dobra vest. Ali to je borba protiv kriminala. Ne vidim razliku u otimanju novca pištoljem na ulici ili muljavinom iz budžeta. Zakon ne kaže da se ne sme biti bogat, zakon kaže da se ne sme zaobilaziti i kršiti.

A borba protiv korupcije se vodi uvođenjem 'višeslojne' kontrole i razvijanjem svesti da su oni koji vode 'državu' ili rade za istu tu zbog ljudi/naroda/građana koji im platu daju i da ih moraju štititi i da nikako nije obrnuto.

Oni koji vode 'državu' ili imaju ambiciju za to pokušavaju da se pokažu kao predstavnici ljudi/naroda/građana koji su za njih glasali. Međutim, tamo gde bi trebalo da sede 'narodni predstavnici' uglavnom sede predstavnici partija. Primer nikla dosta govori. Jedna opoziciona partija (DSS) predložila je Zakon o zabrani eksploatacije. Ministarstvo je posle razmatranja taj predlog odbilo. Predlog zakona (na kraju teksta) će se svakako naći pred poslanicima i oni će glasati za to. Glasanje bi moglo biti 'tesno' ako su narodni poslanici predstavnici glasača a ne partija. Ali u situaciji koju imamo na slici bojim se da će glasanje završti prilično ne slavno. Recimo, SNS će glasati protiv zbog toga što je zakon predložila opozicija. LDP i DS neće da stanu na stranu DSS, iz principa. Kod SPS/JS/PUPS će verovatno biti koalicione solidarnosti kao i kod URS. Iako za SPS ne bih bio siguran, umeli su da iznenade kao kod Zakona o javnom informisanju u prošlom sazivu. A opasnosti od eksploatacije nikla su velike sa mogućim negativnim posledicama za mnoge. Pozivanje Ministarstva rudarstva na primenu ekoloških standarda i propisa ne uliva poverenje. Mnogi od tih standarda su odlični ali kao i uvek u našoj 'državi' mnoge stvari su zabranjene ali nisu kažnjive. Za primere pogledati veoma česta zagađenja reka i pomore ribe. Broj utvrđenih krivaca, broj kažnjenih i posledice po njih...i po reke. Otpori ostaju slabo čujni. Verovatno oni koji se bune imaju veliki nos, prljavu kosu, drugu partijsku knjižicu ili je , ne daj Bože, nemaju.

Iako je možda najbolji način da se priča o aflatoksinom zaraženom kukuruzu razjasni i građanima prenese poruka da 'država' stvari drži pod kontrolom i da će ih zaštititi od mogućnosti da zagđenje dođe do njihovih tanjira sa ovlašćenog mesta stiže tišina. Posle prve informacije i pretnji. Iako je je i ta prva informacija izazvala pitanja koja se dodaju prethodnim, nova informacija govori da je ipak bilo kukuruza vraćenog iz izvoza iako smo čuli od pojedinih da toga nije bilo. Celo ovo zametešeljstvo sa kukuruzom moglo je biti rešeno za nedelju dana. Da je neko uradio ono što mu je posao i da je izašao u javnost i rekao šta je uraženo za pare koje su ljudi/građani/narod dali da bi 'država' pazila i na njihovo zdravlje. Ovako ostaje da pokušavamo da dobijemo više od poluinformacija i pretnji kao odgovore.