Iako je koncept prebrzo ušao u upotrebu, pa tako postao marketinški kliše, malo ljudi spori da je koncept korisnika u centru zbivanja jedna od osnovnih karakteristika što definišu umrežavanje, pa kroz to umrežavanje mnogobrojne druge vertikalne tehnologije, koncepte, delatnosti i na kraju informacije uopšte. Tako, neminovno, i identitet pojedinca u svoj svojoj varljivoj i neodređenoj strukturi. Maglovitosti, čas vidljivoj, čas nevidljivoj, a uvek prisutnoj. Tačnije, jedan, ili nekoliko, od više identiteta.

Kao neki vir oko koga se svašta vrti dok u tom viru ne nestane.

Ako u razlikama između popularne i visoke kulture izoštrimo onu o količini vremena i truda potrebnim da se ugradimo u neki novi identitet, a u razlikama između popularne kulture i folklora onu gde mi, ili „naši“, možemo brže i efikasnije da „poguramo“ neku polugu, ili njenu interpretaciju, šta reći za svet gde je korisnik u centru zbivanja – mi smo identitet, i mi smo poluga. Mi smo pop.

Odavno već dugujem ovaj tekst. A i čim grane sunce ja počnem da razmišljam o odmoru. Za one koji nemaju pojma o čemu pričam, neka pogledaju prva dva dela tunižanske avanture.

Tunis, početak jednog divnog prijateljstva

Kako se NE kupuje u Tunisu

Ovo je u neku ruku user’s manual za samostalni obilazak severnog dela Tunisa, tj. glavnog grada i njegovog bliskog okruženja – Kartagine i Sidi Bu Saida.

Ružica Sokić napustila nas je danas.

Hvala joj za sve trenutke koje mi je (svima nama) priuštila svojom glumom, sobom, svim onim što je bila i što nastavlja da bude.

Imala sam sreće i prilike da je upoznam i zadovoljstvo da razgovaramo. 

Sad

Ovo je četvrti nastavak Kontraspiska ili, ako prvi posmatramo kao zasebnu celinu, treći nastavak spiska literature koju, po mom sudu, treba da pročita svaki nacionalista, naročito početnik, jer je kod početnika jako važno da u startu svog političkog sazrevanja, umesto da bude zadojen mitologijom, mržnjom i fobijama, otvori svoje emocije i čula prema svoj tragičnoj lepoti sveta koju nikada neće uspeti da razume.

Pažljivom čitaocu mog "epa" o Idolima i ostalim dogodovštinama mog dosadašnjeg života, možda nije promakao detalj (a detalji čine i život i literaturu, kome to nije jasno treba da čita eseje o književnosti Vladimira Nabokova)...dakle, detalj sa pisaćom mašinom koju sam za popriličnu beznačajnu sumu kupio od jednog svog kolege, studenta medicine, u podrumu zgrade Dekanata, u prostoriji tada znanoj kao Kmarsmis, što je bilo jedna od socrealističkih skraćenica za organizaciju studenata članova Saveza komunista. Dakle, tu sam vam pisaću mašinu već pomenuo.

Velika seoba naroda (osma od deset priča)

Park je karavansaraj. Sa ulice se vidi krst od kamena po kome se veru sitna deca. Naokolo, po ogradici spomenika suši se šaren veš. Nisko sunce, pocrvenelo pred zalazak. Utihla je dnevna graja i slabo se ko kreće. Tamo dublje, putnici prostrli ponjave po prašini i mole akšam pod vedrim nebom. Mrak pada

U Varšavi, Pragu i Bratislavi tisuće anti-imigrantskih prosvjednika izvikuje parole "Islam je smrt Europe!"
Tjedan dana prije toga, u Vatikanu, Papa Chico je svoju pastvu, te implicitno istočnoevropske katolike, zamolio da svaka parohija primi po izbjegličku obitelj.
Već deveto jutro zaredom, u parkićima pored beogradske štajge operiše moj drugar Matkec kojega poznajem

Hteo sam da danas napišem blog o američkom bendu Spoon. Obožavam ga, ali ipak ne mogu.Treba ga lepo napisati, treba srediti rečenice, treba ga preslušati. Izdali su sredinom jula album koji se zove "Ga, ga, ga, ga, ga, ga"... Mnogo je dobar , posebno "You've got yr. Cherry bombs", Ili "Underdog" ili "Rhytm and Soul"...Preslušajte ga! Ne mogu da pišem o tome jer nemam ni koncentraciju,

Looking back to the past, predictions of the end Unseen ultra violet rays Are beating on my head
Nuclear threat wanna bet will be our demise The day will come when we'll look to apocalyptic skies
When the news had spread, that soon we'd all be dead Well it just blew our minds No one could have guessed that our worst fears at best Figments of our time
So it seems that our dreams will never come to be How could such a stupid thing destroy humanity?
A few weeks till extinction and there's nothing we can do A message sent to other worlds will say, "It was just the

Dok se naše stranke, vlada i skupština bave visokom politikom,odbranom Kosova, odbranom Vojvodine, sporenjem o oko svega i svačega, izlaska i neizlaska na izbore na Kosovu,ulaska odmah ili malo kasnije u EU, neulaska u NATO, ne damo Republiku Srpsku, najavama velikih projekata, svađama da li nam je draži Draža ili Tito, ko je veći a ko manji Srbin, patriota, izdajnik i strani plaćenik, narod nam postaje sve siromašniji i stanje sve alarmantnije, a obećavano društvo socijalne pravde postaje sve više utopija.

I dok novine preuveličavaju ili ne da su milioni na ivici bede, odgovorni mirno sede i glede,imaju da troše a i da  štede.

Obećavane promene sve više znače da se menja stanje- malo bogatih imaju sve više a sve viđe je onih što imaju sve manje.
Zvanična statistika  pokazuju da je u Srbiji oko 700.000 odraslih i 300.000 dece na rubu egzistencije. Ali, to nije konačna brojka.

 U aktuelnoj izbornoj kampanji, sami po sebi su se nametnuli prioriteti kao što su oživljavanje privrede, borba protiv siromaštva, nezaposlernosti i socijalne nejednakosti, izgradnja društva dostojnog čoveka sa socijalno odgovornom i efikasnom državom- jednom rečju, za moderno, socijalno odgovorno,pravno uređeno, sigurno i solidarno društvo.

Upravo po tim pitanjima karakteristično je prosipanje ogromnih količina socijalne demagogije kako bi obezbedili što veći broj glasova.

Kada bi  verovali izbornim obećanjima i marketinškim trikovima naših političkih stranaka, ispalo bi da su sve one samo frakcije jednog velikog socijaldemokratskog pokreta koji se bori za oživljavanje privrede, smanjenje nezaposlenosti, poboljšanje ukupnog materijalnog položaja i vraćanja dostojanstva osiromašenom narodu.

Sudeći po ponašanju naših političkih stranaka moglo bi se zaključiti da su ,sa manje ili više nijansi,  mnogo izraženije profilisane kao interesne grupe i grupe za pritisak nego političke partije u klasičnom ili modernom smislu. Stranke funkcionišu kao preduzeća-firme,čak i govore o menadžmentu ,a članstvo u strankama je najmanje vezano  sa ideologijom već ličnim statusnim i materijalnim interesima, a za ideale neka rade budale.

Inače, od 89 registrovanih političkih stranaka 48 njih okuplja nacionalne zajednice koje žive na teritoriji Srbije, druge su nacionalno-demokratske, demokratske, narodne, liberalne,  a svega ih je 9 sa

socijaldemokratskim/socijalističkim prefiksom: