Srbija:moderna socijaldemokratija ili socijalna demagogija ?

 U aktuelnoj izbornoj kampanji, sami po sebi su se nametnuli prioriteti kao što su oživljavanje privrede, borba protiv siromaštva, nezaposlernosti i socijalne nejednakosti, izgradnja društva dostojnog čoveka sa socijalno odgovornom i efikasnom državom- jednom rečju, za moderno, socijalno odgovorno,pravno uređeno, sigurno i solidarno društvo.

Upravo po tim pitanjima karakteristično je prosipanje ogromnih količina socijalne demagogije kako bi obezbedili što veći broj glasova.

Kada bi  verovali izbornim obećanjima i marketinškim trikovima naših političkih stranaka, ispalo bi da su sve one samo frakcije jednog velikog socijaldemokratskog pokreta koji se bori za oživljavanje privrede, smanjenje nezaposlenosti, poboljšanje ukupnog materijalnog položaja i vraćanja dostojanstva osiromašenom narodu.

Sudeći po ponašanju naših političkih stranaka moglo bi se zaključiti da su ,sa manje ili više nijansi,  mnogo izraženije profilisane kao interesne grupe i grupe za pritisak nego političke partije u klasičnom ili modernom smislu. Stranke funkcionišu kao preduzeća-firme,čak i govore o menadžmentu ,a članstvo u strankama je najmanje vezano  sa ideologijom već ličnim statusnim i materijalnim interesima, a za ideale neka rade budale.

Inače, od 89 registrovanih političkih stranaka 48 njih okuplja nacionalne zajednice koje žive na teritoriji Srbije, druge su nacionalno-demokratske, demokratske, narodne, liberalne,  a svega ih je 9 sa

socijaldemokratskim/socijalističkim prefiksom:

1.- Ligа socijаldemokrаtа Vojvodine,zаstupnik: Nenаd Čаnаk

2.- Socijаlističkа pаrtijа Srbije, zаstupnik Ivicа Dаčić;

 3.- Socijаldemokrаtskа pаrtijа Srbije,zаstupnik: Rаsim Ljаjić

4.- Novа socijаldemokrаtijа Srbije; zаstupnik: Dušаn Jаnjić

5.- Socijаldemokrаtskа unijа; zаstupnik: Žаrko Korаć ;

6.- Pokret socijаlistа; zаstupnik Aleksаndаr Vulin;

7.- Socijаldemokrаtski sаvez, zаstupnik: Nebojšа Leković;

8.- Socijаldemokrаtski pokret, zаstupnik: Drаgutin Stаnojlović;

9.-Političkа strаnkа ''Udruženi penzioneri i socijаlnа prаvdа'', zаstupnik: Jаroslаvа Bogićević

Postoji među njima jedan broj kod kojih je social-demokratski aspekt i programski i u praktičnom delovanju prioritet ali i one kod kojih je više ili manje prisutno nacionalno i versko pa i nacionalističko. Pa tako dok Ivica Dačić postavlja pitanje da li je DS socijaldemokratska, drugi se pitaju da li je Dačić socijalista .

Bez obzira kako se naše stranke deklarišu skoro svima je  prisutnije nacionalno i versko nego socijalno. Tu ni DS nije izuzetak, kao ni SPS iako je prva već članica, a druga kandidat za Socijaističku internacionalu. Nedavno je predsednik DS  objavio da će da se pomeri levlje kako bi obuhvatila i široke socijalne slojeve, podrazumeva se i njihove glasove. Istovremeno, SPS u aktuelnoj izbornoj kampanju najenergičnije potencira svoj socijaldemokratski karakter uz isticanje da je upravo ona autentična. Vreme je da sve stranke, pogotovo one koje se deklarišu kao socijaldemokratske, socijalističke i demokratske shvate da narod više ne veruje da se nacionalizam „maže na leba“ i da u velikoj i nacionalno čistoj Srbiji sa neba padaju pečene ševe i jaganjci, da rekama teče med i mleko, a potocima rakija i pivo, niti se, kao što reče gsn.Palma , patriotizam sipa u traktor. Ozbiljno je pitanje da li je bez većih unutarstranačkih potresa moguće pomeranje DS u levo ako je do sada sve što je levo omalovažavano, ali i zbog činjenice da je  DS  od obnavljanja bila i ostala stranka centra i desno od njega, oslonjena  mnogo više,( kao i skoro sve druge stranke),  na nacionalno-pravoslavno nego na socijalno i solidarno.

Pomeranja težišta ka levici znači za DS otkolon od mnogo čega što ne pripada levici, pa i onoga što je ponekad iz taktičkih razloga (npr.povlađivanje DSS i njenoj politici, klerikalizam, nacionalizam  i sl.) razloga korišćeno. Podrazumeva  se i jasan i nedvosmislen odnos prema antifašizmu, NOB i nedavnoj prošlosti, jasan stav prema EU i evroatlantskim integracijama, jasan stav prema nacionalizmu i desnom ali i levom ekstremizmu,i transparentan odnos prema srednjoj klasi i tranzicionim gubitnicima ali i transparentno žestoka borba protiv tajkunizacije, kriminala, korupcije i povlađivanja bogatim.Dakle, treba prekinuti sa politikom"Dobro jutro na sve četiri strane"

Ostaje da se vidi da li se radi o stvarnoj rešenosti DS da preuzme kormilo modernizacije i reformi na čelu širokog socijaldemokratskog pokreta jer objektivno ona ima najveće kapacitete i od nje se to očekuje, a i obećala je, ili je to odgovor i izgovor na talase sindikalnih protesta koji su zahvatili Evropu, sa  velikom verovatnoćom da zahvate i Srbiju

U Srbiji u poslednjih 20 godina u procesu tranzicije permanentno urušavana radnička i srednja klasa i stvorena jedna specifična vrsta proletarijata –ljudi bez posla. Paralelno, narodu  je smišljeno upumpavan nacionalizam i patriotizam, najčešće u estradno-populističkim-primitivnim formama, tekla je tiha restauracija,ali to nije sprečilo da većina postanu socijalni slučaj.

U normalnim zemljama nacionalno i versko se podrazumevaju kao osnovna ljudska prava i deo individualnog identiteta , a za socijalna i demokratska prava se bori u stranačkim sučeljavanjim i kroz izbore. Stavljanje primata na versko i nacionalno više govori o anahronizmu i nezrelosti društva i nacije nego o njihovoj ugroženosti.

Zato je u mnogo čemu u pravu profesor sociologije na Filozofskom fakultetu Đ.Jovanović  kad tvrdi da “u Srbiji definitivno ne postoji levica ni na političkom, ni na sindikalnom nivou jer kad univerzalne i kosmopolitske vrednosti i socijalna odgovornost „ustupe“ mesto nacionalizmu levica nužno postaje desnica. Kada su se takve vrednosti povukle pred nacionalizmom u republikama bivše Jugoslavije došlo je do rata. Pri tom je taj rat bio samo dimna zavesa i politički paravan za jednu krajnje prozaičnu stvar: abnormalnu pljačku društvene svojine i svega postojećeg, na korist vodećih multibogataša i političara u svim republikama. Nacionalizam je otrov koji kontaminira i uništi svako mesto na kojem je pojavi. On uvek previše „košta“. Srpski nacionalizam je uništio Srbiju, a njene radnike doveo na najniže grane. Dobar deo odgovornosti za to je i na samom radništvu. Dokle god je prva stvar u njihovom identitetu da su Srbi, biće ne samo poslati u rat, već će biti eksploatisani, otpuštani i plaćani manje nego što zaslužuju.“

No, to nije razlog da se ne nadamo da će je biti.

Prema ozbiljnim procenama 21.vek globalizacije, će biti vek socijalnog, ekološkog i privrednog napretka koji će svim ljudima  doneti više blagostanja, pravde i demokratije  ili će to biti vek žestokih borbi i nekontrolisanog nasilja. Uostalom, zar se to već i ne pokazuje počev od SAD preko Zapadne Evrope, Grčke pa do arapskih zemalja.

Globalizacija, otvaranje granica i tržišta, je rezultat ne samo iz tehničkih inovacija, već i  političkih odluka. Ona pruža šanse da se efikasnije izbori sa gladi, siromaštvom i bolesti.

Neoliberalizam je pokazao sve svoje slabosti u svetskim okvirima, a kod nas i dodatne zbog nekritičkog zapostavljanja socijalnih posledica privatizacije i tranzicije.

Tako se samo po sebi nametnulo pitanje socijalne odgovornosti i solidarrnosti u nacionalnim i globalnim okvirima, a to znači i pitanje moderne levice, odnosno socijaldemokratije.

Kod nas su iz raznoraznih razloga, uglavnom neopravdano , sva druga pitanja bila predpostavljena socijalnim i ne treba biti ni veliki  analitičar ni vidovnjak pa zaključiti da će naredna decenija biti decenija socijalnih turbulencija , a time i okosnica političkih procesa i borbi za birače.

Izgradnja solidarnog društva sa primatom demokratske politike i socijalno odgovorne države nad pojedinačnim profiterskim interesima tajkuna, zdrava konkurencija i slobodno tržište koliko god je moguće i državna regulativa koliko je to potrebno.Sve to ima elemenata novog društa demokratskog socijalizma ali koji nema veze sa rigidnim oblikom državnog socijalizma i samozvanog komunizma iz XX veka. To je solidarno uređeno društvo sa primatom prava i zakona nad silom, slobode, ravnopravnosti i ljudskog dostojanstva, gde politika, zakon, bezbednost, obrazovanje, zdravstvo, kultura, porodica, prirodna okolina, ljudsko dostojanstvo nisu roba i niko ne može da ih kupuje ni prodaje.

Prošlo je vreme velikih svetskih, istorijskih i nacionalnih priča i mitova, dolazi vreme osnovnih životnih pitanja.Nadajmo se da će se stranke nadmetati u tome ko će obezbediti bolji standard i sveukupnu sigurnost,a onda kad to imamo možemo mirno da se posvetimo i svojoj veri, naciji , kulturi, običajima i svi zajedno u tome uživamo a ne kao nekada da se izživljavamo.

Upravo to tekuća izborna kampanja pokazuje, samo je pitanje kome verovati.

Dakle, dolazi vreme moderne socijaldemokratije, a drugo je pitanje imamo li je i kada ćemo je imati.

Da li će se neka od postojećih stranaka profilisati u modernu socijaldemokratsku stranku kao što je nemačka SPD ,austrijska SPÖ ili ona u Švedskoj ili će se formirati neka sasvim nova.

Da li je moguće da u Srbiji kao npr. U Hrvatskoj ili Nemačkoj nasuprot velike desne i konzervativne imamo takođe veliku stranku leve-socijaldemokratske orjentacije?

 I na kraju, za koga glasati na predstojećim izborima.