Ništa se nije desilo

Pažljivom čitaocu mog "epa" o Idolima i ostalim dogodovštinama mog dosadašnjeg života, možda nije promakao detalj (a detalji čine i život i literaturu, kome to nije jasno treba da čita eseje o književnosti Vladimira Nabokova)...dakle, detalj sa pisaćom mašinom koju sam za popriličnu beznačajnu sumu kupio od jednog svog kolege, studenta medicine, u podrumu zgrade Dekanata, u prostoriji tada znanoj kao Kmarsmis, što je bilo jedna od socrealističkih skraćenica za organizaciju studenata članova Saveza komunista. Dakle, tu sam vam pisaću mašinu već pomenuo. Bila je pretežno naradžasta, marke "olivetti" i  bila je u posedu pomenute kancelarije za studentska putovanja u inostranstvo. Moje pitanje o prodaji te mašine bilo je šaljivo, ali konkretna ponuda mog kolege i prihvatljiva cena učinile su da transakcija bude obavljenja promptno i uspešno. I dok dlanom o dlan, eto ti olivettija na mom pisaćem stolu. Na njemu je, u tom trenutku, udžbenik "Interna medicina" kao i pripadajuća "Propedevtika" profesora Antića.  I jedan kaset dek marke "sony". Ima tu i nekih svezaka i papira. Sto gleda na susedno dvorište. Soba mi je u prizemlju. Moj mačor iz kategorije "ruska plava mačka", iz milošte nazvan Bambus, često puta izlazi i ulazi kroz otvoren prozor na koji gleda radni sto. Kad pada kiša Bambus pokisne i na šapama donese blato pa tragove uredno ostavlja po otvorenim stranama knjiga na stolu, po papirima, možda i po itisonu, ali to se ne vidi jer je crven.

Pisaća mašina iz Kmarsmisa, prva u mom posedu, budi u meni nove kreativne potencijale. Rezultat tog procesa je veliki broj proznog i poetskog štiva najrazličitijeg profila i namene. Tu je nastala moja prva priča, a ujedno i prva objavljena priča (izašla tih dana u književnom dodatku "Omladinskih novina", pod naslovom "Kung Fu devojka"). Nije objavljena zato što je imala neku naročitu literarnu vrednost. Nikako ne zato. Razlog je bio znatno prozaičniji. Moj  drug Šole je bio urednik tog književnog dodatka i tražio mi je da napišem priču. Pa sam namenski i napisao. Nisam imao pojma o čemu ću. Tih sam dana gledao jedan izvanredni Kung Fu film u bioskopu Beograd, a čitao sam i Encensbergerovu knjigu "Nemačka, Nemačka između ostalog". Kod Hansa Magnusa se pominjala neka devojka koja je hodala kao po jajima. U filmu je jedna devojka, vežbajući Kung Fu, radila nešto slično. To mi je bio znak šta treba da učinim. Priča se pojavila u dodatku i niko je nije pročitao. Osim, možda, Ane Milovanović, ali sada više ni to ne mogu da tvrdim...

I najedanput, poezija, takođe primenjena, za pesme Idola, odjednom počela je da izgleda mnogo ubedljivije otkucana na mašini. U tom zanosu napisao sam jednog dana pesmu kojoj sam dao naslov "Nema razloga da te ne nađem", poneo sam je poslepodne kada sam otišao kod Srđana i rekao da bi sad on trebalo da napiše suprotno, nešto na temu "Ima razloga da te ne nađem".

Seo je za svoju pisaću mašinu i napisao je, u cugu. Tih smo dana, meseci i godina to radili često - zadavali smo jedan drugom zadatke, pa je ovo bila takoreći rutinska stvar. Dopala mi se jako. Posle nekoliko dana komponovao sam muziku za tu pesmu, par godina kasnije snimili smo je snimajući album Krstić & Šaper "Poslednja mladost u Jugoslaviji". Ali tri pesme, zbog dužine materijala, nismo stavili na vinil. Jedna od te tri bila je i ta o kojoj govorim. Zašto, ne znam.

Posle sam otišao u vojsku, pa na Vis i zaboravio sam na celu stvar.

Igrom slučaja, danas sam slučajno otvorio knjigu o Margiti Srefanović. I vidim, jedno moje pismo u kome sam između ostalog Margiti citirao Srđanovu pesmu tvrdeći da me je podsetila na nju. Ne verujem da sam slagao.

Umalo da zaboravim. Snimak pesme ostao je kod Srđana, na polici za knjige, onoj iznad pisaćeg stola. Jedan kotur magnetofonske trake u kutiji na kojoj je pisalo BASF.

Srđane, ako ovo čitaš, seti se gde je traka.

A tekst pesme, te Srđanove, kao što kaže knjiga " Osećanja.O.Sećanja." glasi ovako:

Ništa se nije desilo

Ništa se nije desilo

i znam da sutra ću poći

tamo gde si ti -

videću te i prepoznati

Ali kada pođem

postojaće neki razlozi

koji će reći da je bolje

da celu stvar odložim

i ostanem da slušam radio

i jedem banane

a ti ćeš već doći sama

Tako da ima razloga

da te ne nađem

Tako da ću oko sebe

pobacati kore od banana

Tako da ću se naslušati

radija i onda ustati

(možda uz malu

glavobolju)

i sesti za pisaću mašinu -

negde oko pola šest uveče

moje reči su

još jedino mesto

gde te mogu naći

i kada puno tih reči izađe

i smesti se po hartiji

i kada puno tih hartija

bude razbacano

svuda oko mene

Doći će prijatelji i reći:

Hajde da je tražimo

zajedno

A ja ću im reći:

Prijatelji moji

u vašim rečima

čuh je kako govori

tako da ima razloga da

je ne nađem

da bih mogao

da je se sećam u tminama