Desno stop svetlo trepće. Trebalo bi da vas isključimo iz saobraćaja. Do najbližeg servisa ima nešto____više____od____. Kočenje: samo u slučaju krajnje_____slike.

 

Bila sam nesto u guzvi, pa cak ni blog nisam   redovno pratila. A  slude me i ova blogotranzicija.  Izvinjavam se ako se ispostavi da cu pisati o tome kako vidim hapsenje i reakcije na Tolimirovo hapsenje, ako je na blogu  o tome vec bilo reci, pogotovu  sa istom konotacijom.

 

Elem, super  je  sto je  Tolimir uhapsen.  Vest meseca, mozda i godine ako mene pitate. Bravo maaaama, bravo tataaaaa, bravo Bulatovicu ma bravo i Kostunice, bravo Tadicu, bravo ko god se oseca prozvanim. Sto, naravno, ne iskljucuje pitanje da

Negde u vreme protesta 96/97 učinjeni su prvi ozbiljniji uspesi u pokušaju da se objasni da slobodni izbori ne znače samo to da možeš da glasaš za više partija, a da te niko ne prisiljava i sl. Uspevali smo građanima da objasnimo koliko IMA VEZE kako i šta mediji „kažu“, bez obzira što se većina „nebeskih glasača“ uvek klela da bi oni glasali isto bez obzira na ono što čuju u medijima. Kako se onda desilo da na republičkim izborima 2000-te te iste nebeske partije padnu na (samo) 74 poslanika, ostaje da se analizira.

Koliko ono što mediji kažu/lažu/izvlače iz konteksta „ima veze“ postalo je na kratko jasno tek kada je ubijen Zoran Đinđić. Posle zabrana nekih novina i promena par redakcija od strane većine patriotiski odgovornih novinara (ne mislim na one sa RTS), stvari su se stabilizovale za vreme prvog premijerskog mandata Vojislava Koštunice. Sem B92, Blica, Danasa i par nedeljnika, sve ostale novine i televizije u maštovitosti promovisanja nebeskih vrednosti prevazilaze Miloševićevo vreme. Naime, nekadašnje diktatorske fore u medijima je bilo lako „pročitati“ između redova, dok sada za većinu laži iz Politike, Novosti, Kurira, Press-a, čak i glasači koji će glasati „za Evropu“ veruju da „mora da tu ima neke istine“.

Teze koje se podmeću/ponavljaju od početka izborne kampanje se javljaju u mnogo varijanti, malih ili velikih članaka, tema dana, intervjua, komentara itd, ali se mogu grupisati u sledeće:

Autor: Rodoljub Šabić

Kad je krajem prošle godine započeta akcija nadzora Poverenika za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti nad operatorima Interneta, „prognozirao" sam da nemamo razloga za optimizam. Naravno, nisam nimalo srećan zbog toga što se pokazalo da sam u pravu, nisam slučajno te rezultate na mom nalogu na Tviteru prokomentarisao sa „da se naježiš!" :(

Ni realizacija ove prve, pismene faze nije bila jednostavan zadatak. Za početak smo se morali suočiti sa, u Srbiji nažalost, hroničnim problemom "pouzdanosti" evidencija nadležnih organa (u ovom slučaju RATEL-a).

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk...

Čitam jutros po drugi put u kratkom vremenskom razmaku, kako ću opet čekati Novu godinu... ali ovaj put ne u Blicu, već na plakatu koji je zalepljen ispred prodavnice...

Srk...

Naime...Mesna zajednica organizuje večeras doček Nove godine na našem centralnom trgu...program bogat, nema šta...a doći će

Piše: Nikola Knežević (a.k.a. metanoia) 

(Kratak osvrt na osnovna pitanja kojima se bavi teološka antropologija)  

Kako na najbolji način rezimirati ono što predstavlja predmet vekovnog naučnog diskursa, centar svih filosofskih čuđenja i bogoslovskih rasprava, osnovu metafizike, početak i kraj svih pitanja. Ko je ljudsko biće i kuda ono ide? “Istinu o čoveku ne možemo iscrpsti nekim znanjem o njemu, to samo možemo da doživimo na osnovu našeg razmišljanja i delovanja. Čovek je u principu, više od onoga što je kadar da zna o sebi.“[1] Uistinu, mera svega nije čovek, kako je to svojevremeno tvrdila  klasična antička misao[2], jer uzimajući u obzir  teološko – antropološku refleksiju i teologiju uopšte, njegova spoznaja može biti potpuna tek u perspektivi eshatona.

Sagledavajući poreklo ljudskog bića u odnosu na teološku antropologiju, dolazimo do zaključka da je čovek mnogo više od karike u lancu evolutivnog poretka prirode, razumne životinje, biološkog egzemplara, kako ga moderna nauka po svojoj redukcionističkoj inerciji definiše, jer takav čovek bi apriorno bio lišen svoga višestrukog značaja i ontoloških dubina. U njegovom životu koji nije slika natprirodnoga tvorca , nego prirodne tvari, nemoguće je otkriti večni Logos. [3]

Nateraše me svi oni bilbordi da vidim šta sve to novi Photoshop može.

Tražili su kampanju, kandidati moji svi...

 

Smatrao sam interesantnim i korisnim da u seriji tekstova sa čitateljima našeg bloga podelim nekoliko delova iz knjige dr Miroslava Volfa, „Isključenje i zagrljaj“ koja predstavlja teološko promišljanje identiteta, drugosti i pomirenja. Odlomak kojeg ovde prenosim na slikovit način opisuje način na koji se sistematski pripremaju uslovi za kreiranje etničkog konflikta i sukoba. Paralelizam sa situacijom koja je prethodila sukobu u bivšoj Jugoslaviji je očit, pa je samim tim značaj ovog odlomka i veći za sve naše čitatelje.

Miroslav Volf je profesor je teologije na univerzitetu Jejl i direktor je Jejl centra za veru i kulturu (Yale Center for Faith and Culture). Poznat je po radu na poljima sistematske teologije, etike, rešavanja konflikata i pomirenja. Studirao je na Evanđeoskom teološkom fakultetu u Osijeku, Fulerovom teološkom fakultetu (Fuller Theological Seminary) u Pasadeni, Kalifornija i doktorirao je na Univerzitetu u Tibingenu, Nemačka. Danas jedan od najpoznatijih teologa u svetu. Njegovu knjigu Exclusion and Embrace koja je prevedena na hrvatski jezik pod nazivom „Isključenje i zagrljaj“ američki časopis Christianity Today uvrstio je među 100. najboljih verskih knjiga 20. veka. Pre nekoliko godina održao je predavanje na Protestanskom teološkom fakultetu u Novom Sadu.

Autor: Rodoljub Šabić

Koliki će biti deficit našeg državnog budžeta za 2012. godinu? Na ovo pitanje, koje je iz doslovno egzistencijalnih razloga zanima ogroman broj građana, još nema pouzdanog odgovora. Umesto kategoričnog odgovora, postoje samo „odgovori" u vidu pretpostavki, procena, spekulacija.
Tako je npr. bivši ministar finansija (i bivši premijer) svojevremeno prognozirao iznos od oko 188 milijardi dinara. Fiskalni savet, upozoravajući na dramatična dešavanja u vezi sa dimenzijama javnog duga i budžetskog deficita prognozirao je iznos od oko 206 milijardi.

Počinjemo polako da se uhodavamo. Svaki drugi dan otprilike beremo jagode a ostatak vremena radimo sve i svašta. Za berbu jagoda je potrebna posebna oprema. Sve nas je malo na početku zbunila komanda Marjoša :"Go there and pick up your sledge!" Pomislio sam kakav bre sledge pa neću ja da se sankam po jagodama. Ispostavilo se da je Marjoševo iskustvo na farmi pobedilo. Svaki gologuzan mora da uzme plastične sanke napravljene od jake plastike. Sanke izgledaju kao igračka za decu od nekoliko godina, kao mali sportski automobil bez točkova. Taj "automobilčić" od dodatne opreme ima zašrafljene

Ovo je rekao jedna od RTS komentatora tokom najave Izraelca veceras na Eurosongu, a kao osvrt- nastavak na priču o jednom od prethodnih  izraelskih  učesnika koja bila transvestit- Dana Internešnl.

 evropsko lice Srbije

Autor: Rodoljub Šabić

Danas sam imao jedan zanimljiv i, verujem, koristan razgovor sa ministrom unutrašnjih poslova. Osnovni predmet tog razgovora bio je, mogu to slobodno reći, jedan dinosaurus. Naravno, ne baš pravi dinosaurus, već nešto što, bar mene asocira na tog velikog, nezgrapnog i trapavog, u savremene uslove neuklopivog, prepotopskog stvora.
Predmet razgovora sam izabrao ja i do sastanka je i došlo na moju inicijativu. A epiteti „nezgrapni, trapavi, u savremene uslove neuklopivi, prepotopski" odnose se na jedan „opšti pravni akt". Konkretno, na „Pravilnik

Autor: Rodoljub Šabić

Nedavno su novinarska udruženja Srbije, zajedno i UNS i NUNS, protestovala zbog toga što nisu usvojeni njihovi predlozi za Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije koji se odnose na javnost podataka o glavnim finansijerima i oglašivačima u medijima.

Prilično je „zanimljivo“ da protest novinarskih udruženja nije naišao na širu podršku novinara odnosno medija. Naprotiv, medijski publicitet bio je vrlo, vrlo  skroman.

„Zanimljivo“ ili indikativno, kako god hoćete, mislim da je protest bio vredan veće pažnje. On u svakom slučaju, pored ostalog, podseća na jedan veoma važan fenomen. Na „snažno“ prisustvo državnih organa ili funkcionera koji njima rukovode u našim medijima. Što samo po sebi naravno nije problem, čak je i logično kad pažnju medija privlače svojim aktivnostima. Ali što sigurno može da bude problem kada za tu pažnju plaćaju.

.