Gledam jutros nešto, unapredili mi  program za onlajn bankarstvo i uveli još niz mogućnosti. Milina.

 

Imaš da postaviš fotografiju, da prilagodiš pozadinu, da dozvoliš pristup lokaciji pa da ti oni uvek prikazuju kolko ti treba do najbliže ekspoziture...

Onda imaš da tamo vodiš kompletne finansije, da ti troškove razvrstavaju po kategorijama kao recimo: deca, društveni život, odmor i putovanja, hobi, lična nega, kućni ljubimci... 

Skoro svega se setili.

Arhitekta tegli na leđima svoju arhitekturu i zajedno sa njom odvajkada prolazi, stisnut, nekad lakše a pokatkad uz ogromne napore  i neke gubitke, između ona dva grebena na moru gde obitavaju dva opaka bića o čijem postojanju se saznalo po uvidu u grčku mitologiju. Metafora o neminovnosti izbiranja jednog od ponuđenih zala, sa levog ili desnog grebena, otisnula se širom planete, postala globalna poruka i bez obzira gde se arhitektura stvarala arhitekta se upinjao da prođe ka pučini i tamo iznese svoju viziju što manje okrnjenu i zaplovi ka nekom boljem svetu, naivno verujući da takav svet postoji. Ipak da nije bilo te nade ni ovo što je do sadanjih dana od arhitekture stvoreno ne bi se dogodilo. Arhitekta, kad mu je posle cenjkanja i ispunjenja zadatih uslova bilo dozvoljeno da promine grebene, svojim pregnućem je bogatio kulturni model i doprinosio liku i formi okvira, da se ne kaže scenografiji  u kojoj se istorija događala. 

Vrelo je ovo ljeto i sušno. Dobro vreme za one koji vjeruju u problem globalnog zagrijavanja te ne mogu vjerovati kako uopšte postoje i takvi koji u pomenuti problem baš i ne vjeruju.
Prilično se zagrijala američka politička scena- Predsednik Obama pokušava nekako izgurati glasačima obećanu reformu zdravstvenog sistema. Neće ići lako. Usudio bih se kazati "Mission impossible". Tako je to kad ispred sebe imate najjaču političku organizaciju koja ulaže na desetine miliona dolara u sve moguće pore američkog zakonodavnog sistema.
Čitao sam nedavno u lokalnim novinama "Houston

Negde pred Novu godinu, na pitanje jedne prijateljice, šta želim u 2009.god. rekla sam - u 2009.god. hoću i želim da učim francuski. Ovih dana sam u potrazi za dobrim učiteljima. Ovaj mačak Henri, izgleda da je uzeo 30-tak časova, sudeći po onome kako govori francuski. Ja ću uzeti više časova, a pošto sam sluhista i volim da učim, neću zanemariti taj svoj dar, iskoristiću ga i govoriti bar za klasu, dve , bolje od njega.

Sada, od ovog momenta, postaje ozbiljno. Isto sam se ovako bio zaglavio i kod četvrtog lika u romanu i nikako da mrdnem. Prva trojica sve svoje rekla, četvrti ni da bekne. Međutim, nešto se dogodilo, nebo se otvorilo, što bi rekao MP, četvrta fotografija, jedan teško objašnjiv artefakt, koji sam mislio da je zauvek izgubljen u procepu između devetnaestog i dvadesetog veka, porodičnog albuma i memorijske kartice za Canon PowerShot A470, kao i procepa na kauču u dnevnoj sobi, konačno je pronađena. Bizarni foto-album u nastajanju, koji sam već spominjao, popunjava se brzinom na koju ne može da utiče ništa do on sam.

When I wrote a blog about Serbian victory last year and rightly predicted the outcome, many people in the 'Wild West' contacted me in order to learn more about some trivial, semi-trivial and even some important facts. I was also asked to write an article for mainly British readership. Thus I am getting ready this year for the 'PART DEUX'. Hence the blog in English.

Europe

U kafani, zadimljenoj zbog dekora, svidelo se gazdi, a ne od duvana, održan je sastanak 'lojalne' omladine. Dobro sada, to omladina je 'rastegljiv' pojam. Isto kao i deca. Svi smo mi nečija deca, zar ne? Tom sastanku sam prisustvovao iz nekoliko razloga. Prvi je što sam lojalan. Drugi što sam uvek želeo da budem omladinac, u sedmom razredu me nisu primili u Savez socijalističke omladine (ništa politički imao sam odgovarajuću ocenu iz vladanja). Treći razlog je što sam kao mali želeo biti penzioner koji ide na sastanke, pa k'o velim da ispunim makar ovo za sastanke. Do penzije ima vremena.

Ne sećam se kako me je Olga pronašla, ili je to bio slučaj koji je doveo do mene jednog jesenjeg dana, ali nije bilo sumnje da nije nasumice lutala; ne verujem da je u nizu godina pre i nakon tog susreta ona išta radila nasumice. Ne, sve je na njoj imalo svrhu. Lepa Ukrajinka, sitne građe i teatralne fizikalnosti, Olga je bila obeležena dubokom potrebom da uspe.

Na vanredne parlamentarne izbore 16. marta 2014. godine izašlo je najmanje glasača do sada, oko 53 odsto, odnosno nešto više od 3,5 miliona. 

Biračko telo Srbije broji oko 6,7 miliona glasača. Od te cifre treba oduzeti oko 1,2 miliona državljana Srbije, koji su na tzv. privremenom radu u inostranstvu i koji se tradicionalno veoma slabo odazivaju na ovu vrstu zova otadžbine. Dakle, realno biračko telo Srbije je oko 5,5 miliona glasača.

Zato što

 Jeste.

Istina je da već duže vreme nisam sastavio blog.

Nema nekog posebnog razloga za to, jednostavno sam prezauzet poslednjih nekoliko meseci ... A i teme koje nas najvise okupiraju ovih dana su ponajviše političke, a ja sam onomad rekao da neću vise o politici... 

Elem, kasno letos, tokom odmora, sam se malo intenzivnije vrzmao po forumu ljubitelja fantastike Znak Sagite i tamo zavirivao medju radioničarske priče tamošnjih mladih SF/Horor/Fantasy pisaca. I naravno, kada je čovek okružen kreativnošću, poželi i sam da bude malo kreativan, pa sam i ja napisao jednu kraću priču. Koja je evo pred vama ...

kad neće niko, moram ja

 

 

 

Osnivanje, u prestonom Kragujevcu, Gimnazije 1833. i Liceja 1838. godine je ugaoni kamen utemeljenja obrazovanja u kneževini Srbiji. Kragujevačka gimnazija je preko pola veka radila u nenamenskim i neuslovnim građevinama. Osamdesetih godina, u vremenu ekonomskog uspona, sagrađena je prava zgrada.

 

VELIKA GIMNAZIJA.

Reprezentativna srednjeevropska palata.

Najdraža knjiga koju sam u knjižari "Beopolis" ikad kupila jeste knjiga "O Prtku" - priča o dečaku koji je mnogo voleo da prdi, a jednom je tako snažno prdnuo da je sam sebe lansirao na Mesec. Nikad neću zaboraviti koliko se moja pokojna baba danima smejala čitajući je, dok je napamet nije naučila... još uvek mi u ušima odzvanja taj njen iskreni, grohotan smeh. Držala je knjigu stalno pored sebe, u krevet je nosila,

Autor: Rodoljub Šabić

Pre nekoliko godina, slovenački Poverenik za informacije i zaštitu podataka o ličnosti, pozivajući se na princip srazmernosti, zabranio je slovenačkoj filijali jedne strane banke da vrši obradu odnosno iznošenje iz zemlje određenih podataka o ličnosti. Ilustracije radi citiraću deo obrazloženja te odluke: „Poverenik je upozorio banku da je nameravana obrada i iznošenje iz zemlje jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG) u svrhu procesiranja platnih i kreditnih kartica (predaju istih kompaniji u SAD koja za račun banke procesira platne i kreditne

Аutor: Rodoljub Šabić

"Hit" pričom o otkrivanju narko kartela braće Šarić i informacijama o fantastičnom bogatstvu vođa kartela, dodatno su aktuelizovane i inače prisutne sumnje da je naš proces privatizacije, uređen i vođen tako da pruža velike šanse za "pranje" prljavog novca.
Pa se oglasila i Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, (organ zvučnog imena o čijim aktivnostima se inače upadljivo malo zna), i "potvrdio" da se u Srbiji na razne načine ali mahom kroz privatizaciju, "opere", preko milijardusedamstomiliona evra godišnje. Četvrtina