Ostario sam.Nije to cudo.Shvatio sam da imam vise predjenih kilometera iza sebe,nego ispred.Istice garancija.Ne uzbudjuje me.Miran sam.Ali razmisljam kad sam postao svestan da starim..Ziveo sam “fast forward”,nisam ni primetio kad su mi deca odrasla…nisam bio svestan da vreme leti,rodjendane sam zaboravljao,kako se Beograd promenio…Posao pa sve ostalo.Forewer young.

 

Da li je prvi znak  sto sam postao osecajniji i tolerantniji i spreman da razumem sve i svakog  i da nije sve belo-crno.Ne,to sam uvek bio.Da li je to trenutak kad se probudim u sred noci,pogledam

 

HERCEG NOVI, MONTENEGRO – There are as many Perfect Holiday Scenarios as there are people who might conceive of them. For me, observing the Alien Landings on the beaches of Montenegro is always one of the most anthropologically satisfying ways to pass the time.

You are out. You are away from the office and the daily hub-bub of whatever bub you happen to hub for a living. A few hours ago, you were disgorged from a bus or a plane onto this foreign shore. The sunlight blinds your troglodytic eyes, causing you to throw up one tote-bag-toting arm in futile self-defense. Your arms and legs gleaming white-grey the from hours of exposure to fluorescent light, sensitive translucent skin calling out to some long dormant genetic code linking you to a nocturnal amphibious haddock yearning to be free.  

But that was Saturday.

 

He awoke and wanted Mars. (Philip K. Dick: We Can Remember It for You Wholesale)

Mitovi počivaju na činjenici da vreme i od najvećeg očaja napravi zanimljive priče. Sa protokom godina stvari koje su nam događale poprime tu patinu mita, kao što i starost i trulost gradova deluje privlačno. Odnosimo se sa mešavinom strahopoštovanja i divljenja prema Haussmannovom Parizu i viktorijanskim kućicama na tragovima bivše Imperije između ostalog i zato što imaju tu sreću da ono što ih je proizvelo nije sada i ovde.

Isti taj fenomen postoji i na ličnom planu. Nigde nisam bio nesrećniji i utučeniji nego za svoje četiri godine u Beču, a sada kad pomislim na Beč asocijacije su mi Maroni, Glühwein, sneg u okićenom i ukrašenom decembru, krugovi tramvaja jedinice i dvojke oko Ringstrasse uz gledanje ljudi, ukrasa i istog tog snega, pogled na Hofburg kada se sa Grabena skrene na Michaelerplatz, i, možda pre nego bilo šta drugo, most preko Dunavskog kanala koji me je vodio do kraja grada u kojem sam stanovao, most zvani Aspernbrücke.

Ja (mi, Feministicka 94) radimo to vec godinama jer freedom is just another word for nothing left to lose...

Last week it was reported by Associated Press reporter Veronika
Oleksyn that Austrian writer and 2004 Nobel prize winner Elfriede
Jelinek is currently posting on her website chapters (as she writes
them) of a new book entitled

o istoriji tolerancije, ratovima i razduživanju od zločina

Crkva Snežne Gospe nalazi se na putu između Petrovaradina i Sremskih Karlovaca, na području takozvane Tekije.

Sagrađena je u slavu pobede austrijske vojske nad Turcima 1716. godine. Ranije se na istom mestu nalazila mala kapela cistercitskog reda koju su Turci srušili 1526. godine, da bi na ruševinama podigli drvenu džamiju sa minaretom i prostoriju za derviše. Zato je i nazvaše tekija (na arapskom: odmorište). Posle Karlovačkog mira 1699. godine, isusovački red na istom mestu osniva kapelu Bezgrešnog Začeća Marijina. Današnja crkva je sagrađena 1881. godine, po projektu zagrebačkog arhitekte Hermana Bolea, zalaganjem opata Ilije Okrugića Sremca i dozvolom Josipa Juraja Štrosmajera.sa oltarima u katoličkoj, pravoslavnoj i protestantskoj verziji. Na zadnje kube je postavljen krst i polumesec kao znak da bogomolja pripada dvema religijama. Polumesec je položen ispod krsta, kao simbol pobede hrišćanstva nad islamom avgusta 1716. Po nekim izvorima, polumesec je i znak da se na tom mestu nekada nalazila džamija.Crkva ima dva tornja i tri zvona u jednom, a unutra se nalaze oltari za tri hrišćanske veroispovesti: katolički u pročelju, a pravoslavni i protestantski sa jedne i druge strane.Renovirana je 1976. godine.Postoji jedna zanimljiva legenda vezana za "Varadinski rat". Po njoj se na dan bitke, 5. avgusta 1716. godine, dan Snežne Gospe, digla strahovita oluja, koja je izazvala pad jutarnje temperature, pao je sneg i turska vojska se smrzla. Ovo je veoma uticalo na ishod bitke: princ Eugen Savojski je iskoristio vremensku nepogodu i po najcrnjoj noći je prišao Turcima iza leđa. U znak zahvalnosti, Snežnoj Gospi je podignuta crkva na tom mestu.(izvor:wikipedia)

Može li jedan Čovek sam da spasi svet? I šta bi bilo sa našim svetom kad takvi ljudi ne bi postojali?

Miroslav Mandić jedan je od najvećih umetnika našeg vremena zato što zna za onu definiciju Mukaržovskog o tome da umetnost nije zatvorena sfera i da ne postoji jasna granica koja bi umetnost odvajala od onoga što je izvan nje.

Mandić sakuplja tugu i nalazi je svuda. Ponajviše u sebi. On voli reči i prema njima ima posvećenički odnos. Obraduje se kada ozvuči i iz ćutanja izvuče neku lepu reč.

Nikada mi se nije desilo da primim toliko poruka i poziva pre 9 sati ujutru, što bih mogao nazvati genocidom za moj izgled i svežinu, jer ipak, kao što svi znamo, beauty sleep je svakome potreban, naročito pred javni nastup. Uopšte se ne sećam kako sam odgovarao na poruke "jel dolaziš na exit?", "kad krećeš?", "hajde spavaj kod mene, neću ti ništa"... Na kraju sam besan ustao i vrisnuo: "Jeste li srećni upropastili ste mi beauty sleep, izgledaću kao monstrum pred gomilom obožavatelja i obožavateljki!". Ali je za takve situacije Bog stvorio šminku, puder, korektore za podočnjake...

Javni nastup je predstavljanje bloga b92 na Exit festivalu. Na konkursu za šofera koji je raspisala Jelena Milić (Driving Miss Milić) pobedio sam kao iskusni vozač koji ume da promeni gumu i da startuje auto na gur gur (mislim da sam jedini peder u zemlji Srbiji koji to ume, ali ako znate još jednog slobodno mi pošaljite njegov broj telefona). Našu malu družinu koja je iz Beograda krenula za State of Exit kolima domaće proizvodnje čije se ime ne sme spominjati činile su tri žene razvedene: Jelena Milić, Vesna Knežević Ćosić i moja malenkost. U kolima je ostalo taman dovoljno mesta za nekog seksi autostopera, ali izgleda da su bili suviše uplašeni nas uspešnih i samosvesnih žena, tako da nikoga nismo pokupili.

 

It's July. I'm in Novi Sad again. EXIT has entered...our consciousness again.

Although I had first come to NS way back in 1996, it was the fact that my Hungarian band, Trottel, was invited to play at EXIT 1 that started bringing me back to NS regularly, at least once a year and sometimes even more frequently. I must admit that the first year, I had been awake a solid 48 hours, and been on the road for 15 hours, before I finally arrived in NS

U okviru muzičkog festivala EXIT u Novom Sadu večeras u 20h održaće se tribina posvećena BloguB92.

Tribina se održava na Agora stage-u smeštenom u Ulici starih zanata, ispred hotela na tvrđavi.

Vidimo se tamo - opširnije sutra!

I see trees of green........ red roses too
I see em bloom..... for me and for you
And I think to myself.... what a wonderful world.

                                (Luis Armstrong)

 Zasto i kada za nesto kazemo da je lepo? Ovo je, naravno, prastaro pitanje kojim se bavi estetika, grana filozofije. Razmisljanja o ovom pitanju se javljaju kod Platona, u Dijalozima sa Hipiasom i kasnije, prilikom pokusaja da se definise lepota. Pa se navode primeri lepe zene, zlata, itd. (Izmisljeni dijalog sa Fedrom je T. Man uzeo kao

Kada sam krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih išla u školu a posle studirala na Filozofskom fakuletu sociologiju, pokupila sam pelcer koji se vidim primio kod mnogih iz moje generacije - kako je naša škola najbolja, naši stručnjaci kako su strava a da ne pričam kako nam je zemlja bogata a ljudi lepi. Mislim istina je da ima dobrih djaka, da je zemlja lepa - kad mi se malo očistila i umila, da je svaka zemlja bogata kad u njoj ljudi rade ali da nam je školski sistem dobar - e u to sumnjaj jer na svoj koži ispitujem studiju slučaja učenja u novoj sredini.

Evo me ponovo posle skoro 10 godina u školskoj klupi sa knjigama i sveskama, tačnim vremenom početka nastave, profesorkom i kolegama. Mesto - Minhen, škola SAP ( HR).

 

Goran(che) Nikolić

NIKAD NAM NIJE BILO BOLJE! 

Odgovorno tvrdim da u apsolutnom smislu Srbima, odnosno građanima ove zemlje nikada nije bilo bolje. Za čoveka je najvažnija stvar u životu ostvarenje sreće, ali pošto je to teško merljivo onda moramo naći neke druge kriterijume da sumarno ocenimo stanje u komeo se nalazi srpsko društvo. Da bi simplifikovao analizu poći od premise da su dve najbitnije stvari građanske (i ostale, kao npr. umetničke) slobode i ekonomsko blagostanje (ponderi pola–pola).   

Ja sam ekonomista, ne sociolog, ali mislim da ne bi trebalo da ima spora da srpsko društvo nikada nije bilo slobodno kao posle 5. oktobra 2000. g. Podsećam da Srbija do 2000. g. praktično nije imala demokratski sistem vlasti, možda izuzimajući tzv. zlatno doba srpske demokratije (1903-14.), čiji je demokratski domet upitan.

Danas niko nije ’’okovan’’ zato što iznosi svoje mišljenje, koje je disonantno ili suprotno većini i (mnogobrojni) mediji nikada nisu bili slobodniji. Prema recentnoj (11. jul 2007) studiji Svetske banke naša zemlja je među najbolje kotiranim državama po zabeleženom ‘’značajnom’’ napretku u poboljšanju građanskih sloboda’’ kao i u kontroli korupcije, tokom protekle decenije. Prema izveštaju Freedom Haus 2006 Srbija spada u društva sa ’’zapaženim demokratskim dostignućima’’. U izveštaju se pokazuje da je Srbija od 2000 značajno popravila zbirni pokazatelj demokratizacije, zbirni pokazatelj zakonske regulative kao i zbirni pokazatelj ekonomske liberalizacije. Ipak, istina je da u poređenju sa većinom evropskih tranzicionih zemalja Srbija još uvek još uvek znatno zaostaje po vrednosti ovih indikatora.

краћи састав на тему:Љубав

(сећање на + Mary Tomphson,

знануми,

чији је пепео октобра 2000.посут по флори Upper Barrakka Gardens у Валети.

 

Немир њеним, у ветру, остатцима земним)

ВИТИ ЊЕ

рутаве муве инфекцију нуде

у саксији корен сања облик цвета

туристи к'о овце лутају са циљем

испод мене пружа сев Алета

(lūdus m. игра (igrá) f. juego m.  spel n. (a game with a winner), lek (a game without a winner) játék m.

Bangladeš - život i ljudi

april 2006.

 

Kako žive Bangladešu? Kakve su boje kože?

Šta jedu i piju? Indijska ili bangladeška kuhinja? Papričice.

Boišak – bengalska nova godina. Sličnost Šapca i Bangladeša

Biti belac u Bangladešu