Kao svoj skromni doprinos širenju umetničkih sloboda prenosim istorijski proglas ingenioznog pisca Stanoja Ćebića koji je ranih osamdesetih godina prošlog veka objavljen u masterpiece romanu “Zašto sam postao vo”.

ETIKECIJA

MODERNA VREMENA

Internetom kruži scenario za koji je samo pitanje vremena kada će biti realizovan.

Ovo je verzija koju sam prilagodio našim (ne)prilikama:

Tadiću, Dačiću, Veljoviću, Dikiću, Homene - šta je ovo?!

B92: N. Sad: Napadnuti navijači Hrvatske

Jedan deo UK javnog sektora se zove Civil Service. Ja ne znam kako se ove dve reči prevode na Srpski, ali evo kratkog, proizvoljnog i uskog objašnjenja:

    - Civil Service zapošljava oko 400,000 ljudi od ukupno oko 6 miliona ljudi u javnom sektoru. Znači, nešto manje od 7%.

    - Oni su apolični u poslu iako, naravno, svaka vlada vrši pritisak neke vrste na mnoge pojedince koji su pri vrhu Civil Service piramide.

    - Oni su, najčešće, ona pamet koja objašnjava kako neka država može da funkcioniše i pored toga što političari, najčešće, nemaju ni minimum iskustva i znanja potreban da se vodi i mala firma, a kamo li cela država. Tipične organizacije koje pripadaju ovom delu javnog sektora u UK su (kopiram nekoliko od mnogih, sortiranih po imenu, za mnoge ne znam šta tačno rade):

Kada su me na popisu pitali da se izjasnim o veroispovesti bila sam za trenutak neodlučna jer ... ne znam. 

Autor: Rodoljub Šabić

Jedan visokotiražni dnevni list u današnjem broju piše o jednom veoma zanimljivom krivičnom postupku koji se vodi u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, u odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Reč je o postupku protiv nekih službenih lica Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju iz Beograda, zbog sumnje da su nezakonito izneli iz naše zemlje u Australiju zbirku podataka više od 6.600 studenata koji su diplomirali na ovom fakultetu.

Taj tekst je bio je povod da mi se, kao Povereniku za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti obrati više novinara sa različitim pitanjima - Šta znam o ovom dogadjaju? Šta je bio povod za transfer ovolike količine ličnih podataka? Pod kojim okolnostima je to izvedeno? O kom krivičnom delu je reč? Kako, zašto...? A tolika pitanja dobar su povod za jedan post.

Dragi blogeri, dobila sam pismo, t.j. ne samo ja nego i svi Slavic bibliotekari u kome nas obaveštavaju o slučaju Sretena Ugričića i njegove smene kao Direktora (Upravnika) Narodne Biblioteke. Uz dozvolu  Heinrich Boell Foundation da ovo objavim na sajtu b92 sledi tekst protestnog pisma koje će biti upućeno Borisu Tadiću, Ivici Dačiću i Predragu Markoviću.

dakle...

Note of Protest

to:

President
of the Republic of Serbia
Mr Boris Tadić

Minister of Culture
of the Republic of Serbia
Mr.

Ima 3 godine od kad sam se vratio iz Majamija i neki moji čitaoci i dan danas žale za onim mojim tekstovima iz majamskog noćnog života iz ugla namrštenog radnika obezbeđenja. Nekada sam taj deo svog života opisao kao "On šipku ja blok, on stotku ja džep, ona sisu ja dlan, on kokain ja nos". Za manje upućene čitaoce bio sam prvi izbacivač srpskog porekla u Majamiju a danas ne da nema kluba bez Srbina nego na Majami Biču nema kluba bez Nišlije koji brine o redu i ustavno pravnom poretku.

To je bilo 2008. godine. Džoova ponuda me je zatekla baš kada sam izgubio posao u Menšnu. Kažu mnogo sam uziimao para. Ono preko leba i pogača. I tu su u pravu. Naučio sam se da koristim kombinaciju telesne konstitucije, reputacije i grebanja u svrhe grebanja. Nije prolazilo veče a da ne uzmem par stotki na ovu ili onu foru, principijelno da bogatim gostima omogućim što konforniji boravak u klubu. Kao primer ću navesti da kad počne sranje, većina iz obezbeđenja je uvek gledala ko je prvi počeo sranje a ja sam premeravao čaše. Ako se sukobe gospodin pivo od 7 dolara i gospodin šampanjac od 3000 dolara nisam imao ni malo dvojbe ko je kriv. Izbacio bi gospodina pivo bez ikakve forezničke analize ko je počeo sukob. Tu je bilo pregršt tehnika kojima sam poput striptizete... poput dobre striptizete

Druga nedelja, drugi krug...

Rukomet

U rukometu ludnica. Opšte je poznato da je najjače i najneizvesnije takmičenje u rukometu EP, jer su ekipe dosta ujednačene, nema indijanaca i svako svakog može da dobije. Dokaz za to je da su dve, na papiru, najače ekipe - Francuska i Danska posle prvog kruga u vrlo nezavidnoj situaciji, tj. prenele su nula bodova u drugi krug i samo vrlo čudan splet okolnosti ih može odvesti dalje (npr. Francuzi i kada bi dobili sve tri utakmice druge faze mogli bi da završe kao 4. u svojoj grupi). Koliko su ekipe izjednačene govore i rezultati 1. kola grupe 1:

TompuSPS

Na žalost, to se nije dogodilo. Doduše, Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja je stigla ruka pravde, ali ne u Srbiji, već pred Tribunalom za ratne zločine u Hagu, dok Mirjana Milošević nikada neće biti izručena Srbiji. Rusija i njoj i sinu Marku Miloševiću pruža sigurno utočište, uprkos raspisanim poternicama sa medjunarodnim pravnim dejstvom.

Cini mi se da ima nešto duboko nepravedno u načinu na koji funkcioniše naplata tzv. muzičkog dinara u Srbiji danas.

Zamislimo npr. da se ne radi o muzici nego da, recimo, postoji neka firma koja proizvodi usisivače. Usisivače u firmi ne kupuje dovoljno ljudi, pa se onda ona doseti da građanima svoje usisivače šalje poštom. Ne onima koji su naručili, ne onima koji ih traže, ne onima kojima treba, nego svima, ali onako baš svima koji imaju poštansko sanduče i adresu na koju se usisivač može poslati. I onda ako se vi prevarite, pa uzmete taj usisivač koji vam je stigao (iako ga naručili niste) i krenete njime da usisavate, oni se pojave i traže vam da platite što ste usisavali njime i da plaćate svaki put kad usisavate njime.