Ovo je već mučno. Imamo još jednu radnu grupu za prevazilaženje krize. Arčimo pare na sve strane. Subvencionišemo propala predueća, propale projekte sa kreditima za likvidnost. Davimo se u monopolima. Subvencionišemo sve moguće vrste kredita i sipamo novac u džepove banaka. Imamo viškove zaposlenih na svakom koraku. I naše rešenje je radna grupa sa sve monopolistima i sindikatima.

Jedan predlog u dobrom pravcu: smanjiti poresko opterećenje na zarade. Od ministarke finansija.

Ostalo perpetuum mobile: smanjiti poreze, povećati plate, ne otpuštati višak, veći profit za preduzeća i više radnih mesta i privilegije za najveće poslodavce i ...

Političar koji je pružio najveći otpor na putu Srbije od Miloševićevog do Koštuničinog ustava bio je nesumnjivo Zoran Đinđić. Rekonstruisati vrlo dinamičnu, višestranu i slojevitu ulogu koju je Đinđić odigrao u postkomunističkom političkom životu Srbije predstavlja vrlo ambiciozan posao i prevazilazi zadatak koji se ovde postavlja i koji je fokusiran na put recepcije, modifikacije i političke primene odgovarajućih ideja. U svakom slučaju, ako je Đinđićeva borba protiv Miloševića bila školski primer vrednog učenja na sopstvenim greškama, upornog i samopožrtvovanog napredovanja do jasno formulisanog konačnog cilja, organizacione posvećenosti zadatku od prvorazrednog značaja za opšte dobro Srbije, njegova borba protiv Koštunice bila je daleko od te jednoznačnosti. Nije u pitanju čak ni sam rezultat borbe - u svetlu Đinđićevog trijumfa nad Miloševićem (pogotovo kada se uzme u obzir aperçu izručenja potonjeg Haškom tribunalu), Koštuničina pobeda pokazuje odsustvo pravih zasluga i bilo kakvog istinskog raspleta - koliko njen progresivni gubitak svakog drugog smisla osim onog koji proizlazi iz fiksacije na pridruživanje Srbije Evropskoj uniji u bliskoj budućnosti. Jer, boreći se protiv "retrogradne" i modernizacijskim tekovinama navodno "prevaziđene" tradicionalističke politike, Đinđić je doživeo poraz od jednog njenog vida (ovaploćenog u "nacionalnom liberalizmu" iz čijeg je krila kasnije nastao Mitrovdanski ustav), dok je sam postepeno afirmisao njen drugi vid - diktaturu.

Seća li se neko Aleksandra Nikačevića? Da vam pomognem: bio je predsednik Saveza studenata Beograda početkom devedesetih godina, kada se "proslavio" pljuvanjem po studentima BU, koji su protestvovali protiv režima S. Miloševića, nazivajući ih izdajnicima i raznim drugim pogrdnim imenima, koji su tada išli u paketu uz etiketu izdajnika. Nakon toga je prvog dana NATO bombardovanja "oslobodio" radio B92, čiji je direktor bio do 5. oktobra 2000. To je bio nekada, a od pre par meseci je direktor AMSS, gde je postavljen partijskim dogovorom DS-a i SPS-a.

DS, kao najbolji učenici

Rezultati internet ankete GI "Majka Hrabrost" za 2009. godinu pokazuju da je u svim porodilištima došlo do poboljšanja stanja u odnosu na rezultate iz 2008. godine, bar kada je reč o porodilištima u najvećim gradovima Srbije, pošto su u našoj anketi učešće uzele uglavnom žene koje su se porađale u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu... Što se tiče manjih mesta, imamo nešto popunjenih listića, ali nedovoljno da bi se bilo kakva poređenja mogla sprovesti u odnosu na porodilišta iz većih gradova.

Stoga vam ovom prilikom predstavljam rezultate ankete za 9 porodilišta: Dr Dragiša Mišović, Kragujevac, Narodni front, Niš, Novi Sad, Pančevo, Višegradska, Zemun i Zvezdara.

Onomad, dok sam jednom rukom peglala, drugom pokušavala da ne sapalim večeru, a trećom kačila novi turnus veša, na prozoru u svet, zvanom televizija, počeo je dnevnik, kome sam mogla da posvetim samo jedno uvo, jer je drugo očekivalo poziv poslodavca, u cilju slanja izveštaja o potencijalnom referendumu na temu slovenačko-hrvatskog pograničnog čupetanja.

-        Maaama! Gde su moje čarape?

-        U fioci.

-        Gde je fioka?

-        U ormanu u hodniku.

-        Gde je hodnik?

-        Ućuti već jednom, gledam dnevnik...

Pokušavam da spavam, ne ide. Prevrćem se, znojevi, temperatura. Ustajem, idem do kupatila, gledam se u ogledalu (ne pitajte šta vidim) plezim se ogledalu, koje vrišteći skače i beži u ćošak. Hmm... Krajnje čudno. Okrećem se oko sebe i tražim belog zeca koji hronično kasni i gleda na sat.

U tom trenutku me neko drma za rame i konačno budi.

"Nešto vrišti u drugoj sobi!"

Ja:"Ništa ne brini, sad ću da pogledam."

"Obuci

Uzasno me puno stvari frustrira u poslednje vreme. Vec davno vremena ima kako tvrdim da je Pancevo totalni Twin Peaks. Sto vise vremena prolazi, sve mi se vise cini da zivimo u Twin Peaks-u, a da je Pancevo samo jedan sokak.

Secate se kada Dejl Kuper u san-li-je-java-li-je sceni odlazi u sobu sa crvenim zavesama u kojima ga ceka patuljak koji prica unazad? Pa onda onaj kosmati duh-ubica, pa mala zena prostitutka, pa zena sa panjem, onda ona jednooka Nadin...

A naizgled svuda idila. Lepa priroda, potok, slap, blueberry pie...

Katarina Rebraca mislim da je dotakla zvezdu

Prolazite li brežuljkasnim predelima oko Fridrikshafena, uz tromedju koja preko jezera Konstanc Nemačku odvaja od Austrije i Švajcarske, izmedju beskonačnih voćnjaka videćete visoke drvene stubove povezane žičanim mrežama. Ne, ne radi se o sistemu antena - prolazite pored polja na kojima se uzgaja hmelj, sirovina koja pivu daje neophodnu gorčinu.

Ako imate vremena, svratite do Muzeja hmelja u Tetnangu, gde možete dobiti obilje zanimljivih informacija o načinu na koji se hmelj nekada obradjivao i danas se obradjuje.

(PU-,ŽIVO-)TOPIS

Kao sunce u Londonu
Kao kiša u Las Vegasu
Kao kompas u Amsterdamu
Kao Njujork u Vašingtonu
Kao labelo u Budimpešti
Kao osmeh u Moskvi
Kao saputnik u Barseloni
Uvek mi nešto fali
(Ivan Andonov)

Ne zbog Caneta i njegog neumesnog pokušaja kritike o kojem se već pisalo, već zbog prepune sale Rexa i ljudi koji

Prvi put sam bio u Boru pre oko od trideset i nešto godina na đačkoj ekskurziji. Dobro se sećam lepog i modernog grada, gigantskih žutih kamiona, učitelja koji nam je pričao da je to najveći i najbogatiji rudnik bakra na svetu i rasadnik bratstva i jedinstva. U svakom slučaju rudarski raj na zemlji gde svi zaposleni imaju stan, odlične plate, besplatna letovanja, topli obrok... i siguran sam da nas nisu lagali. Posle toga smo se još divili Đerdapu i turbinama i, sve u svemu bila je to jedna veoma lepa ekskurzija (ove danas nisu ni blizu tome), tokom koje smo se uverili u "snagu

Autor: Rodoljub Šabić

Još krajem leta 2008. godine na adresu Ministarstva finansija, ali i drugih ministarstava i velikih budžetskih korisnika stigla je jedna zanimljiva inicijativa pod neobičnim imenom - „Linija 481". Inicijativu je potpisalo deset nevladinih organizacija iz devet gradova Srbije, a zasnivala na ozbiljnom analitičkom projektu Centra za razvoj neprofitnog sektora, Transparentosti Srbije i iz Instituta za održive zajednice realizovanom uz pomoć Fonda za otvoreno društvo.
Svoje pomalo neobično ime projekat duguje jednoj klasifikaciji u budžetu Republike

teoretski, resenje koje je ponudjeno je najoptimalnije. 

Nikad nije kasno.

Koristim ovu priliku da obavestim one koji čitaju moj blog, da, iako Devica u Horoskopu, što bi trebalo da podrazumeva(?!) preciznost, temeljitost, sitničavost, poređanost i redoslednost, kretanje unapred određenim i utvrđenim stazama... ja se godinama borim protiv toga u sebi, rušim ga i ruiniram, iznenađujem i sebe i to u sebi...i objavljujem tekstove koji jedan sa drugim nemaju nikakve veze. Volim to što radim, prija mi da se javim sa onim što me u ovom ili nekom budućem trenutku ponese i ponuka da ga objavim. Evo, upravo kao ovo što sledi.