Noć je bila tamna i gusta kao melasa. Teška magla i kiša, prokleti novembar, kao da nije mogao da bude drugačiji u veku najvećih klimatskih promena.

            I ovaj mesec je gust. Svi ti načičkani datumi, promocije i proslave, priredbe i performansi, gomila nekakvih aktivnosti pod krovom jer ko bi sada smeo da se provodi napolju. Pored toga što je hladno i vlažno, lako te proguta noć. Stopa kriminala je stopa Jetija ili nekog prokletog trola i gazi ceo ovaj avetinjski grad. Toliko je više zavladalo bezakonje da se ni za ubistva ne ustaje iz stolice, izlazi iz stanice, pali rotacija. Moraš da imaš vezu u partiji pa da se neko potrudi da makar izađe na mesto zločina, kada ti pacovi ubiju nekog bitnog. I to je sve, izađu i ništa. Eventualno će se ponašati kao da si ti kriv i pokušati da reše slučaj na licu mesta.

koji su spasili svet

Vinston Čerčil i Lord Halifaks 

Neko vispren je jednom rekao kako nikada nije upadao u probleme kad je ćutao, dok je pričom neretko sebe dovodio u prilično teške situacije. Drugi bi rekli da je tišina verni prijatelj koji vas nikada neće izneveriti.

Ipak, iako je teško zamisliti da neko ćutanjem zaista može spasiti svet, postoji malo poznata istorijska anegdota koja to pripisuje kome drugom do Vinstonu Čerčilu.

Šta se kk događa u Rusiji? Kojoj budali je uošte palo na pamet da je dobra ideja da postoji nekakva privatna vojska, od kad se to radi?

Leta gospodnjeg 1967. Vojna hunta u Grčkoj izdaje Dekret br. 13,  kojim se zabranjuje izvođenje i slušanje muzike Mikisa Teodorakisa. Njega, suprugu mu  i njihove dvoje dece  hapsi i zatvara u koncentracioni kamp Oropos. Zahvaljujući Dmitriju Šorstakoviču, Leonardu Bernštajnu, Arturu Mileru, Hariju Belafonte i drugim velikim umetnicima tog vremena organizovanim u Međunarodni pokret solidarnosti, vojna hunta mu zamenjuje kaznu zatonečinstva  u izgnanstvo iz Grčke.

Još se nisam ni razbudila jutros kako treba kada mi je stigla notifikacija na Fb od prijateljice Ljubice Crnoglavac, vezano za slučaj diskriminacije koji se desio u Butiku 13 u Bulevaru Kralja Aleksandra koji cu ovom prilikom da prenesem od reči do reči, a napisala ga je voditeljka Jasmina El-Abd Vasiljević.

"Razmisljala sam da li da objavim ovaj post, i odlucila sam da necu da cutim zato sto su me izvredjale radnice butika da sam Ciganka, nije sramota biti Rom, vec komentarisanje i selekcija ljudi po nacionalnoj osnovi je vredjanje. Danas sam otisla da kupim haljinu u Butik13 u

Као да се помаља извесни образац око Јокића у медијасфери уновченог беса. Он им досад уопште није био интересантан -- не прави глупости, не појављује се нон-стоп по мрежама да лупета, игра кошарку, додаје суиграчима, даје кошеве, а онда иде кући жени и детету -- дооосаднооо, те стога занемарено. С друге стране, после овог плеј-оф низа, испоставило се да сувише добро додаје суиграчима и даје кошеве. Постао је сувише остварен и препознатљив да би био остављен на миру, те је потребно наћи погодан угао за окоришћавање. И нашли су га -- није му стало до кошарке!!!

Gost autor: drumas

Малолетничко насиље, хулиганство (полиција из назива малолетним хулиганима) нас узнемиравају од јесени 2019. Почело је доношењем џакова са ђубретом, звоњењем, куцањем, лупањем на врата а од 2022 бесомучним шутирањем у улазна врата од стана чија је цена око 180000,00 динара.

Значи: Четири године.
Значи: Полиција и тужилаштво су упознати од 2020. са све појединим именима, фотографијама и два видео снимка.
Епилог:

-9 јуна ове године у 17:15 ногама су дивљачки ударали улазна врата нашега стана тако да се стан тресао, један је непрестано викао: јаче, јаче, јаче... И побегли...
Супруга је била сама у стану, у мају месецу ове године јој је уграђен пејсмејкер.
Није позвала полицију јер сматра да од ње више нема помоћи.
Епилог:
Следећег дана, 10 јуна ове године супруга се иселила из нашега стана и отишла код ћерке. Нисам био у Београду тога дана/поподнева.
Полицију, правосуђе, тужилаштво сам о свему обавестио исте вечери, значи 10 јуна ове године.

-12 јуна око 20:30 су поново дошли на врата...био сам ту..позвао сам 192 и патрола полиције је дошла по ко зна који пут од 2020.
Комшија је сустигао и ухватио једног малолетника. Предат је полицијској патроли. Тражили су од њега да позове родитеље и остатак екипе која је била са њим приликом прављења узнемиравања, вандализма и наношења штете власништву. Том приликом смо сазнали за име једног од „инспиратора" насиља.
Епилог:
Полицијској патроли и полицијској станици Н.Београд су „везане" руке што се тиче малолетника, за њих је задужено Оделење за малолетнике у Управи полиције, Деспота Стефана 107/29 Новембра којима сам се обратио још 2021 а они тада проследили поступање у надлежност ПС Нови Београд?
Тако да је супруга у праву.

Ja bih zaista volela da mogu da svoju pamet, dušu, srce, ljubav skroz izvučem iz sebe, pa da delim po svetu, ali ni tada to ne bi tvrda srca osetila, zatvorene oči videle, zamandaljen mozak prihvatio.

Ovaj blog predstavlja inicijativu za poboljšanje korišćenja našeg bloga i zato mu je potrebna vasa podrška.  Već danima se trudim da pročitam svoje i tuđe komentare, ali otvaranje stranice mi teško ide. Stranice se dugo učitavaju jer su opterećene gomilom besmislenih YouTube linkova.

Programi savesti (5)

Već sam te ubeđivao da taj dupli cinizam završava u opštem nepoverenju prema proizvodnji i protoku informacija koji je po Čiberu potpuno u buržoaskim rukama (kao što to neće primetiti značajni ovdašnji bard umereno-liberalnog buržoaskog novinarstva Z. Panović na ovoj diskusiji i kao što će organizatori razgovora obrisati pitanja koja sam postavio na fb eventu, npr. u vezi psihologizacije i stigmatizacije recipijenata „dezinformacija" i povezivanja tog trenda sa njihovim

Poslednji pogled koji sam uputio ka kopnu (prividu kopna?) oteo mi se kada je brod P.E.H. Neus bio porinut. Pamtim lobanju koja je razbijena, umesto šampanjca, o krmu i krv koja je naokolo prskala tako nedostojanstveno. Pamtim trup bez glave koji su samo bacili za nama dole na balvane, skoro tri sprata niže.

            Od tada pamtim samo prokletu vodu.