Virus ima neslućen broj mutacija. Jako opasno, jako rizično, jako važno, jako bitno, jako simpatično, jako lepo, jako dobro, jako... jako… jako … jako jako …

Jeste li primetili koliko se u poslednjih nekoliko godina koristi izraz “jako”? Ako niste, proverite tako što ćete obratiti pažnju, ukoliko vas ovo uopšte zanima i ukoliko imate vremena i koncentracije da propratite govorni jezik, pre svega javni.

U jednom trenutku mi je ova pojava bila privukla pažnju i od tada skoro svaki put primetim kad se reč "jako" nađe u nečijoj rečenici. Zastupljenost ovog

Uskoro će predsednički izbori u SAD i interesantno bi bilo videti koliko su osnovne poruke Trampove predizborne kampanje ostale slične onima iz prethodnih izbora 2016. godine. Doduše, danas u tolikoj meri verovatno više nema direktnih ksenofobičnih ispada, kao ni otvorenog raspirivanja straha srednjeg i siromašnijeg belog sloja od komšija druge boje. Jer, ovog puta Tramp ipak nastupa sa pozicija predsednika, a ne nekakvog političkog autsajdera, a opet, možda se to desilo i pod neočekivanim pritiskom političke i ekonomske krize izazvane pojavom koronavirusa.

Одустао сам од једног текста нашавши (наравно) много бољи А. Јовичића о истој теми; од другог, о једном бесмислу, такође сам одустао јер би било – бесмислено... а онда је свеукупни апсурд добио нову димензију:

EDIT: Да ставим овде и рестл необјављеног блога – молим

 4. septembar

Ponekad sanjam da negde kasnim. Upinjem se i upinjem da stignem gde treba, ali sve je van moje kontrole. Kasnila sam tako na feri, avion, voz, autobus, a jednom i negde gde se išlo biciklom – i bilo je nepojmljivo strašno, kako to obično biva u snovima. Međutim, nikada ranije nisam sanjala da sam nekuda požurila, da sam krenula prerano, a sa istim tim frustrirajućim osećanjem da ne mogu više ništa da promenim.

Pre nekoliko noći bila sam upravo u takvom filmu. Naravno, san je bio vezan za moj nastavak putovanja Panamerikom. Nisam upamtila detalje, ali

Dole u selu, u Badnjevcu, s druge strane Lepenice, moji brat i snajka imaju prodavnicu. U njoj ima svega, od eksera preko kuhinjskih potrepština, alata, baštenskih kanti i semena, burića i meni nepoznatih predmeta, do armatura za beton. Tu, na ulasku u magacin, stoji i mušemom pokriven sto, tri stolice, i rezervna medju gajbama i kutijama, za rođake, prijatelje i komšije, koji imaju vremena za kafu, žuti sok, hladovinu i razgovor. Baš odatle mi je nedavno upućen telefonski poziv. Snajka Milica se prvo raspitala za moje zdravlje, a onda uz silno izvinjavanje mi saopštila da njena prijateljica jako želi da me upozna, da ne bi da se nameće, da eto ako bih ja htela, ona je isto poreklom iz Badnjevca, baš bi volela...Naravno da sam rekla da naravno, za svaki slučaj samo upitavši kako se ona zove, jer u selu se nikad ne zna, može da se desi i da mi je rod osoba koja za mene pita. Odgovor je glasio:

-       Rada, Blagojeva ćerka, od Božića, Radmila, unuka popa Andre Božića.

Božići su inače brojna i cenjena seoska porodica, ali kraj objašnjenja me je naterao da odmah odem u pomenutu prodavnicu, sednem za mušemski sto, dobijem kafu i upoznam unuku čuvenog protojereja Andreje Božića, koga je ceo Badnjevac jednostavno zvao »pop Andra« i koga je ljudsko zlo, u obliku ljotićevca Marisava Petrovića, upisalo u istoriju crnog oktobarskog dana 1941. godine.

U poslednje vreme je u medijima koje pratim (vrlo izolovan i verovatno neinformativan prostor) relativno zastupljeno pitanje izmene izbornog sistema. Možda i najuverljiviji zastupnik "skupljanja stotina hiljada potpisa (čime se) stvara ... mobilizacija građana i njihovo organizaciono ujedinjavanje oko konkretnog cilja: raspisivanja referenduma o izbornom sistemu" je Mladen Mrdalj, na čiji tekst "Sedam zabluda o uvođenju većinskog izbornog sistema" pokušavam da odgovorim. Kažem "pokušavam"

Svi zaslužuju pravo da imaju svoj glas, a svet je bolje mesto kada slušamo jedni druge, delimo i gradimo zajednicu kroz naše priče, tekstove, audio i video zapise. Velike tehničke mogućnosti, koje su stigle sa razvojem računarskih i komunikacionih tehnologija, Interneta, različitih digitalnih platformi za deljenje sadržaja, pokazivanja neograničene kreativnosti i mogućnosti diskusije sa čitaocima, slušaocima, gledaocima, pratiocima, iskazivanja svojih mišljenja, stavova i slično, imaju svoje ogromne prednosti.

Međutim, imaju i svoje značajne izazove.

Valjda nije potrebno da naglašavam da pred sutrašnje finale RG navijam za Novaka, bliskog po plemenu. Ali moram to, zbog karaktera samog teksta, da ne ispadne da sam zbog manjka sportske strasti pribegao tome da pravim tekst koji ide van sporta. Elem, "pratim" Novaka još od kada se pojavio i tada se u nekim situacijama skoro posvađao, uslovno rečeno, sa nekim poznanicima koji su na moje više nego slutnje da je on potencijal za vrh oštro odgovarali da ni slučajno neće moći da se nosi sa „ovom dvojicom“ (koji su u tadašnje vreme uistinu delovali nedodirljivo). Vreme je pokazalo šta je pokazalo. No, preskočimo klasičnu navijačku priču, oponiranja, nacionalni nerv, jednu od retkih svetlih tačaka dugo mrcvarenog i u pojam ubijenog srpskog naroda što našem teniskom heroju daje novu dimenziju... Sve se to podrazumeva. Što se mene tiče, sada, pred sutrašnje finale Rolan Garosa, postoji nešto što je još važnije i dalekosežnije od pukog i složenog navijanja. To je činjenica da prisustvujemo istoriji. prisustvujemo jednom gigantskom trenutku koji se više nikada neće ponoviti. Ali ne zbog trke za GOAT titulu, ne zbog bilo kakve statistike...

Žena i ja smo do pre neki dan bili na letovanju u Kemeru, gradiću nedaleko od Antalije. Gradić je od malog ribarskog naselja prerastao u lep i veliki turistički centar. Hoteli su smešteni uglavnom uz obalu ali ih ima i po gradu. Naš hotel je od svih koje smo videli imao najbolju lokaciju, sa terase na kojoj smo pili, uglavnom kapućino, niz nekoliko stepenika, silazili smo na plažu, sve u svemu ni deset metara. Ja sam po svom ustaljenom običaju ulazio u vodu čim se osušim od prethodnog ulaska. Plivao sam profesionalni kraul i olimpijsko prsno a onda bih se okrenuo na leđa i vozio

... na talasu Covida, u pomoć stiže konjica, pravnici - Nemci na čelu, ali US/kanadski pravni "instrument", pod imenom "class action lawsuit", možda prvi pomogne, u vreme kad je teško čuti se i dobaciti do širih masa stručnjacima koji ne podržavaju "partijsku liniju".

Šarlatansko-kriminalna prevara, kaže autor (on je ispred grupe pravnika), zloupotrebljava inače genijalno otkriće, PCR (Polymerase chain reaction -u 1984 pronašao američki bio-hemičar Kary Mullis, i za to podelio Nobelovu Nagradu) za širenje požara test-pandemije, ne Covid19 pandemije.

Lažnih pozitivnih rezultata testa procenjuju da ima u opsegu od 89% - 94%, pa kažu kako drugog talasa nema, prosto dolaze sezonski virusi, bakterije, slabiji imuni sistem i ostalo

Dok je šteta na svetskom nivou katastrofalna.

Mnogi ovo znaju, neki će, možda, sad odgledati, pa se složiti ili ne ...

Ps: Niko više, naravno, ne poriče prisustvo novog virusa, pa boljke koja neke dokači, i koja ume da bude jako opasna.

5. oktobar sada napada i kuso i repato. I režim, i nekadašnji učesnici, i kolone novih stranačkih aktivista, i kriminalci koji se nisu dovoljno iskazali, ...

(из дневничкогми циклуса - Докона размишљања)
                        мрак пада брзином светлости (г. И.Мандић)
поклоник сам ноћи...тада живнем и постајем ја за разлику од дана када сам бледуњава сенка себе исцрпљен у апоријама и еуфемизмима условљених грађевинско-теренским активностима. ноћ припада темама из ближе или даље прошлости, када се побегне у ескапизам, оде у сферу маштања, у паренезу, к'о црв (... што јабука трулија, ...            то он срећнији)

 тјст када се скрајнем од кординатнoг система свеопштег лудила окружења.