Ko kaže da su blogovska prepucavanja i neprijateljstva for life? Bloger Martin Krpan mi je pre neki dan ljubazno ponudio gostovanje na mom blogu što sam sa zadovoljstvom prihvatio. Tekst je o revolucijama u poljoprivrednom sektoru, vrlo interesantna tema, sa zanimanjem ću je pročitati. Kako je ovo Martinov tekst, njemu ću prepustiti ulogu voditelja i konfenransijea, a svoje učešće ću ograničiti na komentare onoga što mi nije jasno u tekstu. Svi typosi, svi misplaced dijagrami, sve greške nastale pri kucanju su moje, možete naznačiti, i gledaću da ih ispravim u skladu sa svojim

Ide i Milićka. Znači nema svrhe opirati se: NATO podržava, Rusija podržava, podržavaju i neki Arapčići a dolazi i Brat Crni Predsednik. Chavez i Castro su objektivno sprečeni.

Samo je jedan razočarao. Možda nije otvoren prema svima i svakome, možda nije u stanju da prihvati nove ideje i trendove. Ili je samo protiv LGBT.

Ja sam osnovao Internacional nekontrolisanih torpeda.

I mi ćemo da napravimo beskrajno mnogo beda.

Mi ćemo da eksplodiramo, ali ni sami ne znamo kada. 

Možda kada čujemo "ne", ali možda i kada čujemo "da".

Aleksandr Brener                                                                                                                                                                                                 

(Prvobitno sam bio predvidio da tekst o postmodernizmu u pedagogiji ide uporedo sa izlaganjem ideja, principa i stavova samog postmdernizma, no ubrzo sam uvidio da to kao prvo, razbija priču i o jednoj i drugoj problematici i kao drugo, da takav pristup od svega pravi jednu teško svarljivu kašu. Sve u svemu od prvobitnog plana sam morao odustati. Ovaj dio bavi se postmodernizmom, prvo ide najkraći mogući prikaz njegovih osnovnih postavki sa pokušajem kritike, a zatim njegov uticaj na kulturu i sadašnjost.)                         

Bela je rasla usred šljivara ogradjenog naherenim plotom koji je po vasceli dan groktao i čak usred letnjih vrućina se ponosio blatom do članaka. Potpuno nedosegljiva, usred strogo zabranjenog pomenutog prostora, kojim su carevale svinje. Zapravo, krmača veličine omanje podmornice, ponos kuće. Babina miljenica koja se tri puta dnevno nameštala za češkanje pod njene artritične prste, od milja gurajući ogradu tako da

Ako bi se prvi dan leta i Svetski dan muzike spajali u jedno, onda ne vidim podesniju, lepšu formu od „Summertime“, u izvođenju ovo dvoje neponovljivih velikana.

Magija ...  

Piše: Rodoljub Šabić

            Juče mi je nekoliko novinara, molbama da ga prokomentarišem, skrenulo pažnju na jedan nov "fenomen". Rekao bih dovoljno "zanimljiv" da  ne izgleda neumesno da pokušam na njega skrenuti pažnju i ovde, na blogu.

            Reč je o "čuvarima kontejnera".

            Dakle, JKP "Čistoća" iz Novog Sada odlučila je da angažuje privatnu firmu radi zaštite kontejnera i kontejnerskih mesta od uništavanja i oštećenja.

            Već samo angažovanje privatne firme radi

(парадокс нашег времена је да имамо више сазнања, а мање расуђивања)

старе гробнице са патином као украсом, бремените неухватљивим догодовштинама оних који под њима трају,јер све може да се дешавало тако како смо о покојницима чули ,а може и друкчије,често ме намаме на узвишицу изнад Села где у ладовини крошњи шаролике флоре волим да уживам како у миру и спокоју окружења тако и у погледу на меандер дунава и контуре Града у даљини назирућег.

posle izbora predstavnici stranaka u parlamentu pregovaraju i pokusavaju da obezbede vecinu. u srpskom parlamentu je to 126. poslanika. moguce je i tokom madata da se vecina menja, sa istim ili drugim mandatarom, koji kad dobije podrsku u parlamentu postaje premijer. mandatar se postaje tako sto predsednik republike, posle konsultacija sa parlamentarnim strankama, koje nisu ni obavezne, ali predstavljaju lep prilog sveopstem cirkusu, mandat za sastavljanje predloga vlade da nekome, skoro pa bilo kome. tako je tadic dao mandat cvekovicu, na primer.

sada imamo situaciju da je predsednik,

Gost bloger, moj drug Zoran Modli o Trezoru:

 JESEN STIŽE, JA SE NE OTREZORIH

Jeste, u pravu ste, nakon što je autorka „Trezora“ Bojana Andrić objavila da u novoj programskoj šemi RTS-a ova emisija više ne postoji, iz javnog servisa je stiglo saopštenje da se radi samo o letnjoj šemi. Ah, da, i da će trezorci, zajedno sa upitnicima, takostojestvarima, balkanskim ulicama, tevelicima, stamaromuakcijama... biti ponovo na programu na jesen. Ja i ne sumnjam da će tako biti.
Pazi, bogati. Bojana, dakle, priča napamet i pojma nema da je TV Srbija u stvari čuva i neguje kao malo vode na dlanu?

Ne ukidajte emisiju TREZOR! - apel Fondacije Tanja Petrović

Fondacija Tanja Petrović je ogorčena vešću da emisija Trezor neće biti u programskoj šemi RTS-a od jeseni. Apelujemo na rukovodstvo Javnog servisa da svoju odluku preispita i izmeni, jer postoje brojni razlozi da ova emisija, koja „čuva trezore“ RTS-a, opstane i nastavi da se emituje na nacionalnoj frekvenciji.

Obrazovanje - to je ono što ostaje, kada je sve naučeno zaboravljeno!
Beres Frederik Skiner

(naslov bloga je takav zato to sam prije više od godine Tasi rekao da namjeravam da napišem nešto o obrazovanju, a to je isto kao da sam obećao) 

O Šangaju postoje mnoge zablude. Puno ljudi, naročito oni izvan Novog Sada, misli da se Šangaj nalazi negde u Kini. Zabluda! Svaki stari Novosađanin zna da je Šangaj u Novom Sadu. To je malo naselje od nekih 1800 ili 1900 stanovnika, preko kanala, kod rafinerije. Druga zabluda tiče se udaljenosti. Većina ljudi misli da je Šangaj daleko. Ni to nije tačno. Sa železničke stanice, odakle kreću mnogi gradski autobusi, pre ćete stići do Šangaja nego do Limana. Šangaj je mnogo bliže nego što se čini. Zabluda je i to da je Šangaj romsko naselje. Roma u Šangaju ima jedva petina, a najbrojniji su Srbi. Zabluda je i da je Šangaj vrlo neuređeno i zapušteno mesto. Ni to nije tačno jer je Šangaj jednako zapušten kao i svako drugo novosadsko naselje. Sem toga, Šangaj ima skoro sve. Ima školu, ambulantu, apoteku, poštu, crkvu, kafanu, piceriju, pekaru, nekoliko prodavnica i mesnu zajednicu. E u toj mesnoj zajednici sam radio dve nedelje pre nekoliko godina i tako, koliko je bilo moguće u tom periodu, upoznao ovo naselje. Na osnovu toga i mogu da tvrdim: Šangaj je sasvim isti kao i svaka druga mesna zajednica grada. Razlike postoje samo u nijansama.

Ulica za sedenje

Позивамo вас да присуствујете промоцији романа Филипа Грбића „Руминације о предстојећој катастрофи" која ће бити одржана у уторак, 20. јуна у 19.00 ч. у просторијама књижаре Плато (Кнеза Михаила 48).
Поред аутора, на промоцији ће говорити Мухарем Баздуљ и Никола Маринковић. Разговор о књизи модерираће Наташа Анђелковић.

Godina 1963-ća, kraj juna mjeseca, nekoliko dana do završetka smjene, ja u Smederevskoj bolnici. Dijagnoza: Upala oba plućna krila.

Idemo od početka. Prijavimo se moj mlađi brat, imao je 15 godina i ja nepunih 17 godina, za učešće u omladinskoj radnoj brigadi Budo Tomović za izgradnju autoputa Beograd Niš. Prođemo preglede i ja sam bio klinac a moj brat tek ali imali smo vezu, Slobo mlađi brat moje strine je bio komandir jedne od četa u brigadi, te ga primiše. Skoro dva dana, odnosno, dan i noć smo Ćirom putovali od Titograda do Sarajeva. Ko je putovao Ćirom

Mene nikad ni sa kim nisu razmenjivali, što im do dan danas oprostila nisam. Znam da smo se toliko selili da ni sami sebe nismo mogli da stignemo, takoreći smo bili u autorazmeni, ali ipak. A, baš bi bilo lepo da sam ja otišla negde, pa da je posle neko došao kod mene odnegde drugde. U cilju razmenjivanja različitosti, kako kulturnih, tako i svih ostalih.

Kad se samo setim odlične prilike zvane „Radost dece Evrope“. Jeste da je to bila samo polovina projekta razmenjivanja, ali je bilo baš divno da možeš da dobiješ gosta iz neke od zemalja učesnica. To ti je dizalo društveni rejting do nebesa. Pod uslovom da si imao krečnjačke laktove i krčmarsku glasinu. Jer su se samo takvi dočepavali gostiju iz inostranstva, što je tada imalo značaj gošćenja stanovnika neotkrivenih galaksija. Mene tu nije bilo. Valjda sam zbog toga kroz život vukla kompleks neostvarenog dobrog domaćina, zbog čega je prva ponuda razmene, u školi Prestolonaslednika nam, bila moja. Iz prvog reda sam vikala: „Daj dva!“ U tom slučaju Holandjanina.  

Број 3,5 милијарди евра има посебан значај за мене последњих година. Шта год ми радили и шта год да влада ради непотрошених 3,5 милијарди евра намењених финансирању инфраструктуре се не мења. Наводи се и у ваљаном контексту и ван њега и тај број као да живи свој независан живот. Како се мој мандат овде приводи крају и да је нама,

Za košarku sam se prvi put zainteresovao negde 1968. godine zbog rodjaka Ede koji je igrao . Počeo sam da treniram u Lokomitivi iz Mostara. Prvi trener Tofa Bajgoric. Naravno na Kantarevcu.

Tako da sam za vreme Svetskog Prvenstva u Ljubljani bio već potpuno zapaljen za taj divni sport. Idol mi je postao Ljubodrag Duci Simonović ( mada je u uskoj konkurenciji bio i Stane Dolanc :)

Pošao sam na fakultet, prestao

Piše: Rodoljub Šabić

Pre sat dva stigne mi sms. Aleksandar Đokić, novinar iz Niša, podseća me da sam nekad bio njegov gost na NTV, kaže da sad radi na nezavisnom City radiju i portalu. I pita da li bi mogao da me pozove za kratak komentar.
Odgovorim mu, razume se, da može. Javi se i kaže mi da se zanima za informacije u vezi sa lampionima koji su u Nišu isečeni zbog parade povodom Dana policije. Lampione grad Niš ponovo postavlja, njega zanima, a nadležni u gradu odbijaju da kaži, kolika je cena radova i da li ih i zbog čega plaća Niš.
Kažem mu, da bi,