Recimo da imate ideju i želite da pokrenete visoko-tehnološki startap. Jedno od pitanja koje se postavlja je gde ga pokrenuti, u kojoj zemlji i u kom gradu? Koji faktori bi uticali na ovu odluku? 

Da li biste ga pokrenuli u Srbiji? Po vašem mišljenju, koji su argumenti za, a koji su protiv tj. za pokretanje negde drugde (i gde)? 

Ovu temu otvaram na blogu sa namerom da

    Na nekom drugom blogu pre par dana Als me prozvao da napisem blog jer kao ja imam iskustva. Koje je jos vredno da se podeli sa drugima.

Well ja mislim da je iskustvo potpuno beskorisno ako nam ne pomaze da donosimo bolje odluke o buducnosti.

Evo je vest od juce koja me naterala da ostavim ciscenje

 

       (листањем породичног дневника у поводу .....170 годишњице 12 јуна)

седим неки дан у стану блиског рођака , пијуцкамо освежење од врелине овог јуна коју уз помоћ клима уређаја подносимо ,са прозорским погледом на Петроварадинску тврђаву, у вишеспратној кући саграђеној с'почетка седме деценије века претходног на месту Brukšаnca (некадашње војно утврђење на бачкој обали Дунава чија је посада чувала понтонски мост ка Петроварадинској тврђави ) тик крај данашњег Варадинског моста и докони листамо напабирчене остатке дневничких записа деде нам Стевана (кадгод исчепрканих у породичној заоставштини) а насталих управо у ове дане јуна поодавне 1899 г. у поводу пола века од 12. јуна 1849. године када је Нови Сад  умало сравњен са земљом ,а Породица нашег Претка остала без некретнине , те опљачкана.

 

Vetra daj...

Predstava je rađena po motivima knjige „Seks za početnike” Jasminke Petrović i pripovetke „Mrtvo more” Radoja Domanovića. Skukob duha palanke i životvorne energije polazna je osnova za dramsku priču koju energično razmaštavaju svi akteri. Od groblja do kafane, od škole do pijace – mapirali smo mesta u kojima duh palanke bivstvuje. Palanka od pamtiveka oponaša pozorište – ona režira, glumi, određuje scenografiju, kostime – pustili smo je da uđe u pozorište i od toga napravili predstavu.

Dobro nam došli, drugarice i drugovi iz Beograda! Predstava će biti prikazana zahvaljujući dobrim ljudima u subotu, u 20.00 sati Magacin u Kraljevića Marka 4-8, u Beogradu. 

P. S. Prestava je bila zabranjena, bez razloga, ali sa povodom; pa sam zbog silnih peripetija bio odsutan s Bloga, ali je bilo brojnih drugra blogera koji su se javili i pružili podršku. Hvala im! 

u prodavnicu da kupim piće, dolaze nam prijatelji pa neka bude i alkohola, mislim, piva i kokte i 7-up, Prolom vode, MG Mivele. Kupim još nekoliko stvari, nosim veliki platneni ceger i kažem kasirki: Molim vas prvo flaše, ona me pogleda i osmehijući se upita me: Jeste li vi slikar? Jesam, odgovorim, našta ona: Mikele, Redovno pratim vase pisanje na blogu B92, fantastično pišete, oduševljena sam, pročitala sam sve što ste napisali, govori brzo, u redu iza mene tri žene, osmehuju se, radoznalo prate naš razgovor i ne pokazuju ni malo nestrpljenja.

Kada u Australiji prolazi školski autobus cestom, svi ostali učesnici u saobraćaju stanu. Bezbednost dece u saobraćaju visoko je rangirana na listi društvenih i državnih prioriteta.

Nevladina organizacija GIS Udruženje Srbije iz Zrenjanina prepoznala je važnost bezbednog tranzita dece od kuće do škole pa je za grad Bor kreirala aplikaciju sa mapom sigurnih staza za školarce. Dobar osnov da makar u tom segmentu "obezbedimo" celu Srbiju.

Centar za data novinarstvo - www.datamediamarket.com je vizuelizirao podatke

jedina poenta protesta je mobilizacija. razbijanje apatije. ljudi su se osetili izgubljenima, napuštenima. protesti, koji su u jednom trenutku narasli na skoro 100 gradova, su sasvim lepo pokazali da neslaganje sa ovakvim stanjem u društvu postoji.
ono što se desilo usput je da su se pokazale i sve mane organizovanog političkog života u srbiji, koji je direktno i doveo do ovih na vlasti. opšta nesposobnost, sujeta i neprekidno pametovanje drugima, dok je broj sposobnih za samopreispitivanje ograničen na jednocifrene brojeve.
glavna tema je postala ko će na kamion.
zaboravlja

 

 

Ima jedna dobra poslovica u našem narodu, koja oslikava u neku ruku i naše društvo, pogotovo u poslednjih par godina unazad, a to je baš ova „Dva loša, ubiše Miloša."

Kada sam bila mala, majka nam je uvek govorila da se čuvamo povodljivih i porocima vođenih ljudi jer su oni rak rana svakog društva, kolektiva i porodice.
Ne znam

E, pa ja sam žena fusnota.

jedno je pitanje da li je moguće prodajom nešto zaraditi i da li treba prodavati ako se ne postigne dobra cena i ko će i kako sprovesti proces prodaje.

 

ali ne bih to pitanje posmatrao kao suštinsko, jer odgovori na njega su često samo posledica prethodnih koraka i odluka, prvenstveno posledica odluke - prodati.

 

jednom kada se krene u prodaju nema previše kontrole (naročito ako prioriteti prodaje nisu jasni).

 

stoga bih prvenstveno voleo da znam - da li treba prodati.

 

vlast kaže da treba (to je očito barem po

Kako li se zemlje širom sveta bore sa problemom pristrasnog izveštavanja u medijima. Jer, mediji, na ovaj ili onaj način, gotovo uvek, pored regularnosti izbornog procesa i razvijenosti parlamentarnog i vanparlamentarnog političkog života, na kraju postaju centralna tema na osnovu koje se ocenjuje demokratičnost nekog društva.

Sve više ličim na švajcarski sir, pun praznina i šupljina! Jutros dok sam pio kafu na terasi, saznao sam da je iznenada umro moj divan i dobar drug Roki! Osetio sam fizički bol, počeo sam da se tresem, oči su mi zasuzile. Nemoguće! Pre tri dana smo se zajedno uspinjali Pop Lukinom, išli smo na izložbu našeg drugara u Prodajnoj galeriji Beograd na Kosančićevom vencu. Smejali smo se i prisećali raznih zgoda. Roki je bio duhovit do neba. Dobro bre što ne dođeš do mene da popiješ... kafu ili čaj, ne ti ćeš da dođeš kod mene da pijemo na terasi. Dogovoreno!

Na polaganju

Često razgovara sa vrapćićima. Ima jedan žbun pre nego što se popne do ulaza u zgradu e tu im je skupština. Ima ih pedesetak i neprekidno dživkaju. Pokušava da oponaša njihovo glasanje a oni često nakrive glavice i za trenutak prekinu razgovore, svađe, prepirke, dogovore... Donosi im mrvice hleba, žena mu je rekla da vole proso pa je počeo i to da im donosi. Godinama to radi, prestali su da ga se plaše, radoznalo ga gledaju dok prosipa hranu. Odvoji se dva, tri koraka i oni slete i počnu da zoblju.

Kakve su to ptice, pitala ga je žena, liče na gugutke ali su veće. Izašao

Sve će na kraju biti u redu a ako ne bude u redu, onda nije kraj.*

 

Ništa nije u redu! Ako kraj nije na vidiku, onaj dramatičan, revolucionarni, krvav, ima ipak svakodnevno krajeva koji nisu ništa manje dramatični za svakog građanina ponaosob. Možda će na kraju sve biti u redu ali on to neće doživeti!

And now something completely different! Na prvoj godini Pravnog fakulteta upoznao je dvojicu Avganistanaca iz kraljevske porodice. Čak se seća imena jednog od njih. Bili su sasvim normalni i pristojni mladići, ni po čemu se nisu izdvajali

Gost autor: Ana Knežević

 

Verovali ili ne: U BEOGRADU SE NA MAGNETNU REZONANCU U DRŽAVNOJ BOLNICI  ZA DECU SA SMETNJAMA U RAZVOJU I UOPŠTE DECU ČEKA OD 2 DO 7 MESECI!

VENTRIKULARNI SEPTALNI DEFEKT I SCOLLIOSIS IDIOPATICA

Da li znate šta im je zajedničko?

To su dve dijagnoze mog sina Prvenca koje sakupljamo polako u jedan debeli tefter dijagnoza još od rođenja! Sve pod kapom osnovne dijagnoze kpja se zove #DiGeorge sindrom ili #Mikrodelecija22q11.

Prva je sa rođenja, kada je trebalo da operiše srce pa smo čekali da vidimo