brizni roditelj(tek drugi put)

samo zato sto sam brizan do besvesti i nazad,imam osecaj da ce se ova tema sasvim cesto pojavljivati ovde na mom blogu.
koliko puta ste uhvatili sebe kako,kada prodjete pored decije sobe,svratite na tren cisto da proverite da li vam dete dise dok spava?
ok,pomislicete,to je sasvim normalno...i bilo bi normalno...da je moje dete beba,ali ja to radim jos uvek,bez obzira na to sto moja princeza ima 10 godina!
ovim sto sad znate koliko ona ima godina,shvaticete jos bolje koliko ja unapred razmisljam o eventualnim problemima sa njom!
pa onda samo mozete da zamislite,kako cu se ponasati kada ista udje u pubertet!cesto uhvatim sebe kako je gledam,i na najmanju promenu mimike na njenom licu,
ja se zabrinem da li je sve u redu...al cutim!jedem se iznutra,ne zelim da je sekiram...sam nosim svoju muku...
cesto su nam roditelji pricali o tome dok smo bili mladi,a mi ih 'nako polubledo gledali,i pitali se u sebi,sta li ovaj trabunja?
a sada,sada i ja znam...postao sam ono sto ni malo nisam zeleo...verna kopija svojih roditelja...razlika je jedino u vrsti muzike koju slusamo,frizuri,
i jos nekim drugim stvarima.ali sto se osecaja brige i svega ostaloga ka detetu tice,cenim da smo isti...
ne svidja mi se to uopste,ja bih tako voleo da budem liberalan,da odpustim rucnu...da ne brinem o tome,da ne mislim da ce svaki put kada izadje na ulicu da se igra da slomi vrat!
rekao sam ulicu?sreca pa mi nijedna nije blizu!igra se na poljancetu!secam se da mi je trebalo punih pet-sest godina da je prvi put pustim da odleti iz gnezda...
rekla je tuznim krupnim ocima:tata,a jel mogu ja da odem sa drugaricom do prodavnice da kupim nesto?
samo sto nisam umro tada!a sva ostala deca vec godinama idu sama!i sta sada da radim?ajde,rekoh sebi pusticu je...pa sta bude!
koliko strasno moze da bude?samo jedna prava ulica i do prodavnice dvesta metara!sta moze da se desi vec?
da naidje neki napaljeni klinac,tipa,voleo-bi-da-imam-bmw-a-vozim-zato-yuga-sa-skinutim-auspuhom-kao-lud,i da je pokupi....
joooj uzasa!kako sad da je pustim?ma hajde mozes ti to!sem toga nista ne moze da se desi,a i mala je verovatnoca...mozda da je neko ukrade kad je vidi onako slatku?
ma nece valjda ni to!ajde,pusticu je,ali samo zato sto je jako volim i zelim da bude najsrecnije stvorenje na planeti!samo zato!izdrzacu nekako...
otisla je...zamakla je malo,vise je ne vidim...prvi put ne kontrolisem situaciju i osecam se uzasno!ali neka,moram,morao bih kad tad...
sad je pravi trenutak...i koliko god da mi verujete ili ne ,nisam je pratio!cekao sam...i bio izuzetno nervozan,i svakakve gluposti su mi prolazile kroz glavu.
namerno necu sve da ih napisem,jer ne verujem da imam pravo na toliko kucanih strana ovde na blogu...
i dalje cekam...vreme kao da je stalo...sto je nema vise?!?!?proslo je bar 40 sekundi?da li da polako udjem u kucu da zovem muriju,da ne gubim vreme...ili da je prvo potrazim?
ma ajde...sacekacu jos malo....sad ce ona...samo sto nije...i posle par uzasno tesko provedenih minuta,negde u daljini vidim kako gega meni poznato lice!
sva srecna i ozarena,nosi lizu i zvake i cavrlja sa drugaricom!ziva i zdrava!i dok ovo pisem polako mi naviru suze u oci...kao da sam opet tamo...
presrecan zbog toga sto vidim da je srecna,i zbog saznanja da se vratila ziva i zdrava!i eto...mozda sam ja posebno poremeceni primerak roditelja,ali ipak ne verujem...
za one koji nisu,mozda sada malo bolje shvate,kolika je to ljubav i briga...mada ne verujem,ni ja nisam shvatao...sve u svoje vreme....
eto...toliko za ovaj put!ako me budete terali na to,rado cu vam ispricati jos puno prica!