Prvi put sam video Tita

       Bilo je to davne  1962 godine,ja decak od 11 godina umalom mestu Zitkovcu,nedaleko od palanke Aleksinca,ucio sam cetvrti razred  osnovne skole kada nam ucitelj rece da ovih dana idemo na docek marsala Tita koji iz Beograda putuje kolima za Nis.A mi ,zitelji aleksinacke kotline,na autoputu kod kasarne  docekujemo najveceg sina,naroda i narodnosti nase prelepe federativne narodne republike Jugoslavije.Docek mora biti grandiozan i nesmemo se obrukati i sve tako u tom tonu.Bogami tih dana  u palanci se samo o tome pricalo imao sam utisak da su ljudi sa strahopostovanjem  i po malo uplaseno i nervozno ocekivali taj dan.I dosao je  dugo ocekivan dan,Dan julski vedar,topao od jutra.Svi su svecano lepo obuceni ,sto bi se reklo i maldo i staro.Mi najmladji  sa crvenim maramama oko vrata  i sa ogromnim buketima cveca u rukamaali bogami i radnicima i radnicama su bile pune ruke svakojakog cveca,kazu da posle u Aleksincu i okolini nije bilo cveca sve do iduce godine.I krenusmo pesice ka autoputu  bratsvo i jedinstvo kod aleksinacke petlje.Put dug oko 4 kilometara ucas  smo prosli ,a tamo sila bozija,sjatilo se naroda iz okolnih podjastrebackih i ozrenskih planina sto kazu iglu da bacis ne bi na zemlju mogla pasti.U svom zivotu nikada nisam vise video ljude na jednom mestu ali i cveca.Svako se gurao da zauzme bolje mesto ,mi mali se progurali i svi smo ispred puta,a put dugacak i prav i nema nigde nikog na njemu.Cekamo.Cekamo.Vec smo i ozedneli,no vode nema.Cekamo.Sunce uhvatilo podne pa sija li sija svom julskom zestinom.Mi vec i ogladneli.A tog  sina,nema pa nema.U neko doba cu se > evo  ga Tito dolazi> I zaista se na horizontu pojavi crna limuzina koja  nam se velikom brzinom priblizavala i u jednom trenutku prolete pored nas,mi ga zatrpasmo cvecem.Velikom brzimom limuzina nestade  put Nisa ostade autoput prekriven gomilom cveca.Nije  to Tito to je njegova predhodnica,sakupite cvece,cu se glas sa megafona.Pokupismo ono rasuto cvece,taman kada se pojavi na horizontu jos jedna crna limuzina,koja velikom brzinom projuri mimo nas,a mi i nju zatrpasmo gomilom vec pomalo uvelog cveca.No i to nije bio Tito isto neka predhodnica.Prodje jos jedna treca crna limuzina a mi i nju zasusmo preostalim vec pokidanim i uvelim cvecemNo ni to nije bio Tito.Opet pokupismo ono sto od cveca osta,uglavnom drske i po koji uveli pokidan cvet,na putu je bilo mnogo izgazenog i razasutog cveca.Napokon u neko doba cu se >evo ide Tito> i stvarno jedna bela kabriolet limuzina kretala se ka nama,kada se priblizi malo usporise,usporise jos malo ,Tito u belom odelu sa belim sesirem,pored njega  Ben Bela u belom odelu a tu su i drugarice njihove,Jovanka i ova kojoj nismo znali ime,zasusmo ih onim ostacima cveca i drskama,napunismo im limuzinu drskama cveca i preostalim prucem.Mahnuse nekoliko puta i odose  ka Nisu uz  povecavanje brzine.A sad svako svojoj kuci,cu se glas sa megafona.Jedva sam stigo kod kuce.Bio sam mrtav umoran,zedan,gladan i ljut. U svojoj maloj glavici smislio sam da  ga je makar jedna drska pogodila u oko i ocoravela,pa da tako corav nece vise da se vrzma po zemlji i stvara ljudima  probleme.I tako prvi put sam video Tita i nadao se nikad vise,ali oces bio je i drugi pa i treci put,ali o tome nekom drugom prilikom.