Dzem od sipuraka

  Vreme zimnica vec uveliko kuca na vrata nasih domova i uvek u ovo vreme setim se sestdesetih godina,godina kada  su tetkice i cikice u skolskim kuhinjama,beli prasak  iz pomoc vode pretvarali i kuhali tu pred nasim ocima  u velikim kazanima u toplo mleko predivnog ukusa i mirisa.Svaki djak a i nedjak  imao je svoju aluminijsku dzezvu koju smo svugde nosili sa sobom i bili presrecni kad se iz nje  pusi vrelo mleko.Uz toplo mleko obavezne su bile i vrele tek ispecene kajzerice.I nekako bas u to miholjsko leto mati  se sa komsinicama spremala za spravljanje najsladeg dzema na svetu,dzema od sipuraka--sto on ide uz toplo mleko od praska i vrele kajzerice.Sipak je vec nabran i odlezao taman onoliko koliko je potrebno i od ranog subotnjeg jutra nastaje tarapana,lozenje vatre ispod kazana,spremanje vrela vode ,pranje cistih sudova za spremanje tecnog sirupa od sipuraka.Mi klinci od ranog jutra zauzimamo sto bolju poziciju za osmatranje radova i naravno sa nestrpljenjem ocekujemo finale ,predvece,kad je sve gotovo,dzem je na sigurnom u tegle ali sad naredu dolazi nas posao -trebaju se olizati sve one ogromne serpetine i lonci,koji su tako slatki,nama klincima i klincezama glave se i nevide ,zavukli smo ih u lonce i serpe ,a prsticima samo skidamo zlatni,tanki slatki fiol sa sudova.Svi smo ulepljeni u zlatni dzem,kosa,nos,oci  sve je to probalo malo one divne poslastice.Niko nije bio srecniji od nas ,slatkisa do mile volje-srecnih li vremena.I uvek ovako pred zimnicu i dana s se setim dzema od sipuraka moje majkei njenih komsinica.Gde nestade ta prosta ,iskrena,srecna Srbija sa svojim  zadovoljnim i srecnim pokoljenjem??Bas mi nedostaje jedna serpa  od dzema od sipuraka da je lepo  u slast olizem kao nekad.