?!?!

Tadiću smemo li da se nadamo da ćeš jednom postupiti mudro i odlučno ? SPS nema izbora: Sa srs i Koštunicom im sledi propast pa taman da imaju većinu u vladi. To je političko samoubistvo i samo Radikali bi preživeli. Novi izbori bi njih najviše srozali jer bi bili dežurni krivci. Ovakva šansa za preživljavanje i oprost se ne pruža dva puta. Zato se ne izleći sa "našim zajedničkim bolom" već im postavi uslove koje moraju da ispunjavaju ako žele da kao stranka žive još! Prihvatiće, jer nemaju kud, pa nisu ludi, znaju i oni sve to!
(Bojan Todorović, 8. jun 2008 10:22)

Слоба може оно што Воја не може
Како су се социјалистима и радикалима раздвојили путеви испод ратнохушкачког шињела

Почетак суноврата, 23. јул 1997: Слободан Милошевић и Мирјана Марковић (Фото АФП) „СПС није партија малог и ниског циља. Хоћемо да будемо пресудан и доминантан фактор на политичкој мапи Србије”, поручили су социјалисти на свом последњем Конгресу одржаном у децембру 2006. године. Вероватно ни сами нису веровали да ће оно што су тада записали у Програмској декларацији бити ускоро преточено у реалност. Само годину и по дана касније нашли су се у позицији да без њих не може да буде формирана Влада Србије. Штавише, СПС-овци су пожељни партнери и „проевропског“ и „националног“ блока.

Иако су социјалисти, као странка која је Србијом неприкосновено владала у последњој деценији 20. века, били осовина такозваног старог режима, њихове савезнике из тог периода, радикале, данас прати дужи и дебљи „реп”. Подсетимо, тадашња опозицијаје обе странке називала ратнохушкачким и оптуживала их за све невоље које су снашле Србију: немаштину, ратове, бомбардовање.

Упркос томе што је већ неколико година појединачно странка са највећом подршком бирача, партија Војислава Шешеља после мајских избора у владу једино може са народњацима. И да, при томе, не да премијера. Или да остане у опозицији.

Шанса је примамљивија, самим тим што би, без обзира на то која влада буде формирана, и радикалима и социјалистима ово био први пут да буду део владајуће гарнитуре након 2000. године.

За разлику од СРС-а, социјалисти с демократском влашћу већ имају искуства. Још за време владе првог демократског премијера Зорана Ђинђића (2001. и 2002. године), Социјалистичка народна странка Банета Ивковића, некадашњег истакнутог функционера СПС-а и симбола гушења опозиционог деловања током 90-их година, фактички је пружала подршку владиним предлозима. Били су то први знаци да нова демократска власт, уколико је то било у интересу њеног очувања, није гадљива ни на кадрове старог режима.



Поштовање: Ивица Дачић на Милошевићевом гробу у Пожаревцу (Фото Танјуг)Ова теза добила је потпуну потврду 2004. године, када је СПС на чијем челу је још био, сада покојни Слободан Милошевић, пристала на позицију спољне подршке мањинској влади Војислава Коштунице. У изјави за „Политику”, крајем те године, Ивица Дачић који је обављао функцију председника Главног одбора СПС-а, рекао је да је то био „одличан потез, после којег је СПС постао један од најзначајнијих политичких чинилаца у Србији”.

За разлику од СПС, који је полако постајао прихватљив делу петооктобарске власти са Коштуницом на челу, са радикалима се нико није усуђивао да склапа савез. Све то време Шешељева партија је била међу најактивнијим у парламенту, а говорницу су, поред оштре критике власти, обилато користили за промоцију своје странке.

Имајући у виду однос ове две странке према најважнијим државним и националним питањима, од Косова и Метохије, сарадње са Хашким трибуналом, преко залагања за социјалну правду и критике приватизације, чини се нејасним зашто су једни прокажени, а други пожељни за сарадњу.

На косовском питању СПС, СРС и ДСС нашли су се на истој линији у марту ове године, када су радикали предложили скупштинску резолуцију, којом се утврђује да Србија може да уђе у ЕУ само са Косовом у свом саставу.

Демократе су о том предлогу, међутим, мислиле другачије, тврдећи за скупштинском говорницом да је формирана нова скупштинска већина.Председник ДС Борис Тадић рекао је да та резолуција не говори о очувању интегритета Србије, већ да има за циљ да Србија више не преговара о чланству у ЕУ.

Кад је реч о другом битном државном питању, сарадњи са ЕУ, у актуелним преговорима о формирању владе, као једна од тачака у којима су им социјалисти блиски демократе наводе и однос СПС према ЕУ

Међутим, само пре два месеца, тачније након што је потпредседник владе Божидар Ђелић у Луксембургу потписао Споразум о стабилизацији и придруживању радикали и социјалисти имали су мање-више блиске ставове. „Када се још једном потврди воља народа и оформи нова влада, она ће поништити све споразуме и разговараће са ЕУ, али само равноправно“, поручио је Дачић оценивши тај споразум као партијски.

Драган Тодоровић је запретио да ће нови парламент, уколико Борис Тадић потпише тај документ, покренути поступак за његово разрешење због кршења Устава и издаје Србије.

Социјалисти су, међутим, у међувремену ублажили оштрицу поводом луксембуршког потписа, а Дачић је пре две недеље био јасан – СПС се противи поништавању ССП.



Тешко је преко њега прећи: Војислав Шешељ (Фото Д. Ћирков)И у свом односу према Хашком трибуналу, радикали и социјалисти, као чланови странакачији су лидери завршили у Трибуналу, били су истомишљеници говорећи да је тај суд нелегалан. Иако су социјалисти говорили да ће се истрајно борити за његово укидање и залагали се 2003. године да не треба испоручивати наше грађане том суду, у време док су подржавали прву Коштуничину владу у Трибунал је изручен највећи број хашких оптуженика, додуше, под видом добровољних предаја.

Истовремено, радикалска реторика и став према овом суду није се мењао од његовог оснивања, а одласком Шешеља у Трибунал 2003. године њихови ставови су заоштрени.

-----------------------------------------------------------

Слобе и има и нема

Иако многи сматрају да је након Милошевићеве смрти почео преображај ове партије, у СПС-у се никада децидирано нису одрекли свог бившег председника. Сам Дачић је, након избора за председника странке, децембра 2006. године, рекао да ће странка наследити све оно што је било позитивно из времена Милошевићеве политике, али и да ће СПСморати да има нову политику. Стога је део јавности био немало изненађен што је овогодишњу предизборну кампању СПС почела снимком чувеног Милошевићевог обраћања нацији од 3. октобра 2000. године, у коме је оптужио Демократску опозицију Србије да заступа интересе влада „које су носиоци притисака на Југославију, а посебно на Србију”. У том говору Милошевић је, између осталог, оптужио Ђинђића да је сарадник војне алијансе која је бомбардовала Србију, а чији је циљ распарчавање Југославије, у чему је први корак одвајање Косова.

С друге стране, мада су кампању почели подсећањем на Милошевићеве речи, бившег лидера ове партије данас нема на званичној интернет презентацији странке, за разлику од СРС-а, на чијој се насловној страни сајта налазе фотографије и текстови о Војиславу Шешељу.

-----------------------------------------------------------

Косовска клетва

Социјалисти и радикали били су подједнако „тврди” по питању одбране Косова и Метохије. На ванредној седници Скупштине Србије, посвећеној преговорима о јужној српској покрајини, у септембру 2006. године, шеф посланичког клуба социјалиста Ивица Дачић тражио је да Србија прекине све дипломатске односе са државама које заговарају независност Косова и затражио да се Косово брани „свим могућим средствима укључујући и оружје”. „Ако ви некоме кажете да се за нешто нећете борити већ да ћете се само дурити једно време, зашто неко не би донео и наметнуто решење о независности Косова и Метохије”. Исти став Дачић је и касније више пута понављао.

Истомишљеник је био и Томислав Николић. „Ако немамо мотива, ако немамо оружја, немојте ни да нам говорите да је Косово и Метохија заувек Србија, и немојте на мене да пребацујете причу о томе да желим рат, јер ја од вас чујем да је Косово и Метохија заувек Србија. Ви знате какве то импликације носи”, рекао је Николић за скупштинском говорницом.

Дачићево иступање демократе су оштро критиковале. Потпредседник ДС-а Драган Шутановац оценио је Дачићеву поруку као „још једно позивање на повратак на старо са идејом да туђа деца ратују”. Слично су ставове СПС-а тумачили и у ДСС-у. Њихов портпарол Андреја Младеновић објаснио је да ДСС „одбацује могућност новог ратног сукоба као одговор на евентуално проглашење независности Косова”.

Биљана Чпајак, Јелена Церовина, Анкица Маринковић

-----------------------------------------------------------

Тадић потврдио, Живковић негирао

Јесу ли демократе и социјалисти почетком деведесетих година разговарали о постизборној коалицији?

Недавно је Борис Тадић, председник Србије и ДС-а, изјавио да је у ДС-у, коју је водио Зоран Ђинђић, 1993. године постојала идеја о формирању заједничке владе са СПС-ом. Констатујући да се та идеја изјаловила и да је Србија, онда, много лошије изгледала, Тадић је Фонету рекао и да би „можда било боље да је тада направљен један национални и политички договор”.

Зоран Живковић, некадашњи премијер и један од најближих Ђинђићевих сарадника, негирао је да је икада постојала„тако глупа идеја као што је формирање владе са СПС-ом”.

Даљу забуну уноси, међутим, вест, коју је у то време пренела агенција АИМ, да је Слободан Милошевић, председник Србије, након ванредних парламентарних избора 1993. године, понудио свим партијама да подрже владу националног јединства, не помињући мандатара. На разговор, 21.јануара 1994. године, Милошевић је примионосиоца изборних листа Демократске странке Зорана Ђинђића, председника СПО Вука Драшковића, затим, председника ДЗВМ-а Андраша Агоштона и генералног секретара СПС-а Миломира Минића.

Иако је Војислав Коштуница, председник ДСС-а, нашао изговор у „заузетости”, исте вечери је, како је, потом, пренето, било јасно да је он тај импровизовани разговор одбио. Томислав Николић, вођа посланичке групе СРС-а, није пристао да се сретне с председником Милошевићем док не престану напади на Српску радикалну странку на државној телевизији.

У предизборној кампањи те године социјалисти су, наиме, оптуживали, радикале, између осталог, за ратне злочине, што је СРС приближило осталој опозицији, па су у скупштинском сазиву из 1994. године имали много заједничких акција са ДС-ом и ДСС-ом. Они су у то време заједно напуштали Скупштину, због гласања дуплим картицама, због крађе мандата, укидања ТВ преноса, а социјалисти су, захваљујући, Новој демократији, која је у парламент ушла на листи СПО, успели да формирају владу.

Поводом чињенице да многи данас говоре о томе како су социјалисти и радикали „заједно владали деведесетих година”, па се стиче утисак како је та заједничка власт била дугогодишња, треба подсетити на то да су радикали у коалиционој влади са СПС-ом и ЈУЛ-ом били две године, ушавши у постизборну коалицију са левим блоком марта 1998. године.

razmisljanja?

SDU: Nedopustivo poređenje

Socijaldemokratska unija je, povodom Tadićevog govora na Glavnom odboru DS-a, saopštila da Srbija nema nikakvu budućnost ako njenu vladu sastave stranke potpuno različite orjentacije, "ukoliko se izbriše razlika između laži i istine, pravde i zločina i zla i dobra.

"SDU u potpunosti odbacuje tezu da i DS i SPS imaju svoju bol zbog izgubljenih predsednika, jer Zoran Đinđić i Slobodan Milošević predstavljaju upravo polove suprotne politike poslednjih 20 godina, i svako izjednačavanje njihovih smrti predstavlja nedopustivo izvrtanje istorijskih činjenica", saopštila je ta stranka.

a ne na sajtu LDP gde se obicno oglasava

Predsednik bez šminke
Vesna Pešić
08.06.2008.
U Srbiji se za vladare uvek nađu nekakvi izgovori. Bolji su u prirodi nego na ekranu. Nekada se govorilo „eh kada bi Tito znao sa ovo“, nego, eto, ne zna, pa zato stvari idu loše. O Miloševiću se govorilo da je za sve kriva njegova žena. On je dobar, a još je i bolestan. Ima „visok šećer“, a taj visok šećer je dobio, jer se žrtvuje za srpski narod. Dinkić za Tadića kaže da je tako dobar da ni „cvet ne bi zgazio“. Ako po neki cvetić i zgazi, najčešće se krivica baca na preterani marketing. Neko ga je prešminkao. Ne misli on tako, već to što priča mu šapuće Šaper. A mora se, dešava se, pragmatična politka svašta traži od vođe koji pravi proevorpsku vladu.

Postavlja se pitanje kako neko može stalno da se šminka? Ima li momenata kada je bez šminke? Ako je Boris Tadić stalno pod šminkom, onda mu je šminka priroda. Nema sakrivene prirode koja je dobra, nego je to što vidite i čujete prirodna šminka. Kako se prepoznaje da je šminka isto što i priroda? Šminka u politici mora da bude funkcionalna. Ako se pređe granica funkcionalnosti, to jest ako šminka prestane da služi nekom cilju, onda to znači da je progovorila priroda i da je pred nama čisto lice bez i trunke šminke.

Pravljenje vlade je pragmatična stvar, pa je šminka potrebna samo u onoj meri u kojoj je potrebno obaviti pristojne razgovore sa partijom koja je upropastila zemlju tokom devedestih godina. Shvatamo za toliko. Znamo da treba da se nude i kule i bregovi. To je već uobičajena stvar kod podele plena, to jest kada se pravi vlast. Ali izgleda da se ne radi o tome o čemu smo mislili. Predsednik ne obavlja tu uobičajenu i pragmatičnu stvar. Kada kaže „stegnite ruku onima sa kojima ste se sukobljavali 90-ih godina i nađite zajedničko rešenje za bolju budućnost", stvar je samo malo preglumljena. Ali kada kaže da su “DS i SPS suočeni sa činjenicom da lideri tih stranaka nisu među njima i da obe imaju svoj bol, ali da moraju u budućnosti da pokažu spremnost i nađu bolju šansu za svakog građanima Srbije”, to ne može biti šminka, nešto funkcionalno i pragmatično, nego namera da se sačuva i obodri ono što je bila suština 90-tih godina.

Tadić neće da ta prošlost bude mrtva. Pretrajeće tako što će se Milošević izjednačiti sa Đinđićem.

Ovo nije Šaper, ovo je on njim samim. Za stvaranje vlade sa SPS-om nije poterebno iskazati poštovanje prema Slobodanu Miloševiću. Još manje se za taj posao traži da se smrt diktatora i masovnog ubice izjednači sa ubistvom prvog demokratskog premijera Srbije, Zoranom Đinđićem. Posle ove spontanosti, više nema mesta Tadićevoj rečenici, u kojoj on konstatuje da je dobijena “istorijska pobeda”.

Građani na izborima jesu rekli da neće 90-te i za to su glasali. Oni su se odrekli srpskog nacionalnog programa koji muči i uništava ovu zemlju već dva veka. Ali sada Tadić ima problem. Ne zato što će praviti koaliciju sa jednom malom strankom preostalom od Miloševića, nego zato što on sa glavnom temom tih devedestih nije raskrstio.

Izgleda da se ne radi samo o famoznoj matematici, koja ga tera u jednu neobičnu koaliciju, da bi spasao proevropsku vladu. Matematika mu dobro dođe da spase srpski nacionalizam od poraza, koji se dogodio na majskim izborima.


Peščanik.net, 08.06.08.

Vesna Pešić (FoNet)
Predsednica Političkog saveta Liberalno-demokratske partije Vesna Pešić ocenila je danas kao "skandaloznu" izjavu predsednika Demokratske stranke Borisa Tadića da i demokrate i socijalisti imaju "svoj bol zbog izgubljenog predsednika".

Ona je agenciji Beta rekla da je LDP podržala pravljenje vlade sa Socijalističkom partijom Srbije kao pitanje pragmatičnisti, ali je
dodala da za formiranje te vlade nije traženo da se smrt "diktatora", koji je uništio Srbiju devedesetih godina, poistoveti sa ubistvom prvog demokratskog premijera Srbije.

"Ovakve izjave ukazuju na opravdane sumnje da li će vlada liste 'Za evropsku Srbiju' i SPS-a biti proevropska ili će hteti da spasava poraženu politiku Slobodana Miloševića iz devedesetih godina", navela je Vesna Pešić.

Nedeljni utisak
Lideri i bol
Autor: Dragoljub Žarković | 09.06.2008 - 08:31


Opšta ponuda Borisa Tadića Ivici Dačiću i drugovima objavljena je krajem nedelje, dok će specifikacija te ponude biti jasna tek kad se izlicitira podela resora. Ništa neočekivano. Osim jednog detalja u dve reči - lideri i bol.

Dogodilo se, na sednici Glavnog odbora DS-a na kojoj je odobren mandat Tadiću da ide u koaliciju s koalicijom oko SPS-a, da se iz frazeološkog apela oko istorijskog pomirenja pomole najzad i dva imena - Zoran Đinđić i Slobodan Milošević, mada, pravde radi, treba reći da ih Tadić nije pomenuo, mada smo ih svi prepoznali.
Reakcije su bile očekivane, dakle, žestoke. Pokazale su u suštini da načelna spremnost ka pomirenju opada kako raste sklonost ka ikoničkom tumačenju politike, a takvih tumača ima na oba pola srpske scene.
Po novinskim izveštajima, Tadić je rekao da su DS i SPS „suočeni s činjenicom da lideri stranaka nisu među nama“ i da „obe stranke imaju svoj bol“. Sada se javljaju oni koji poređenja Đinđića i Miloševića smatraju neumesnim, kako zbog politike koju su vodili, tako i zbog različitih okolnosti stradanja: prvi je ubijen, drugi je umro u zatvoru gde je ležao pod optužbom da je ratni zločinac, mada oni koji ne vole prvog, tvrde da je i drugi mučki ubijen.
Jedni ovakvu Tadićevu izjavu smatraju rehabilitacijom Slobodana Miloševića i zameraju da je makar i ovlašnim poređenjem ove dvojice umanjio Đinđićevu vrednost i dramatičnost okolnosti u kojima je izgubio život. Drugi podsećaju da je Miloševića u zatvor poslala Đinđićeva vlada i da tu pomirenja nema, a kako se bliži čas ozvaničenju koalicionog saveza, ta vrsta rasprave sve je glasnija i sigurno će još dugo potresati scenu, pa i onda kada, ovako ili onako, demokrate i socijalisti podele resore.
Ne bih rekao da Tadić nije birao reči kojima će da izgovori ono što je morao izgovoriti u sklopu opšte ofanzive da napravi vladu s jednim mogućnim partnerom.
Hladna, semantička analiza ove političke izjave oko lidera i bola pokazuje, naime, da se ona zasniva na pukoj konstataciji nespornih činjenica. Obe stranke ostale su bez lidera po kojima su bile najprepoznatljivije. To je podjednako tačno kao i da zbog te okolnosti u obe stranke postoje ljudi koji te gubitke bolno preživljavaju, pa ta vrsta osećanja diktira i njihova politička promišljanja i postupke.
Već su bile dovoljno glasne optužbe i protiv Tadića i protiv Dačića da su izdali testamente Đinđića i Miloševića, pa je i ova izjava, sva na „tri ćoška“, dakle nevrednosno određena, bila povod da se osudi nova doza pragmatizma u ponašanju aktuelnih lidera dve stranke od čijeg dogovora zavisi formiranje nove srpske vlade.
Ne verujem da će to otežati dogovor, kome se, iz protivničkog tabora, oduzima svaka autentičnost. Nije tu samo reč o tome da Andreja Mladenović, portparol DSS-a, tvrdi da Srbija neće imati koristi od vlade koju „sastavljaju tajkuni i strani diplomati“, već i o verovanju da ne može biti iskren savez onih koji veruju da su jedni drugima bili dželati.
Sigurno je da će se senka dve tragične figure srpske političke scene dugo nadvijati nad obe stranke i dobrim delom uticati na njihovo delanje, pa, dakle, i na rad vlade. Da nije tako, i Boris Tadić bi tu stvar prećutao

evo dinkic vs tadic

Osvrćući se na izjavu predsednika Demokratske stranke Borisa Tadića da i demokrate i socijalisti imaju "svoj bol zbog izgubljenog predsednika", lider Lige socijaldemokrata kaže da, iako je pristao na moguću koaliciju sa socijalistima, nikada neće zaboraviti šta predstavlja SPS.

Kako god se predstavljala, ta stranka se nije reformisala, ocenio je Čanak.

"Došli smo u poziciju gde moramo da pravimo ovaj kompromis i gde ja mogu da biram - da li ću sada da gutam sva ova poniženja, jer bilo kakva vlast sa SPS-om je poniženje, ili će to da radi moj sin, koji sada ima devet godina", rekao je on.

Čanak dodaje da to ne znači da će zbog toga "odjednom da oglupi, ogluvi, zaboravi šta se dešavalo".

"Mogli su barem da isključe iz stranke Mihalja Kertesa, ne treba više. Kažu, Kertes krao na carini i zbog lopovluka ga isključujemo", smatra Čanak.

Predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je danas da su, ako nema spremnosti da se Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU ratifikuje tokom juna, novi izbori jedino rešenje za formiranje nove vlade.

"Najkraći put za odgovor na pitanje kad će biti formirana parlamentarna većina i kakav će biti njen karakter jeste stavljenje SSP-a na dnevni red u skupštini i njegovo ratifikovanje", kazao je Jovanović novinarima u Skupštini Srbije.

On je ocenio da ne bi bilo dobro da se razgovori o formiranju vlade preterano rastežu, jer je, kako je istakao, najvažnije konstituisati parlament i u najkraćem roku ratifikovati SSP.

"Jasno je za šta je Srbija glasala i sve postizborne matematike, koliko god imale uporišta u demokratskim pravilima, ne mogu biti prepreka za realizaciju izborne volje građana", naglasio je lider LDP-a.

On je dodao da LDP ima razumevanja za poziciju Demokratske stranke i da treba uraditi sve da se osigura evropski put društva, ali da, kako je kazao, "nema spremnost na dalje prolongiranje rešenja i na onu vrstu kompromisa koja bi obesmislila izbore održane 11. maja".

"Ili glasanje za SSP tokom juna ili novi izbori, uz jasnu poruku građanima da se ovog puta od njih očekuje mnogo više nego do sada i da se to očekivanje gradi na spremnosti partija da ne prave kompromise koji su obeležili period posle izbora", naglasio je Jovanović.

On je dodao da se ne može praviti kompromis oko suštinskih vrednosti i orijentacije društva, kao i da se ne treba zloupotrebaljavati činjenica da u ovom trenutku evropska Srbija zavisi i od spremnosti socijalista da je podrže.
"Suština političkih problema jeste da smo osam godina nakon promena na istom mestu i bez odgovora na probleme nasleđene 90-tih godina prošlog veka, kao što su Kosovo i Hag. To su krupne posledice deformisanog sistema koji danas svoje uporište ima u Srpskoj
radikalnoj stranci i Demokratskoj stranci Srbije", naglasio je Jovanović.

On je, posle sastanka predstavnika lista zastupljenih u novom skupštinskom sazivu i predsednika dosadašnjg saziva Skupštine Srbije Olivera Dulića, rekao da j dogovoren tok konstitutivne sednice parlamenta zakazane za sredu 11. juna, kao i da je taj dnevni red
utvrđen ustavom i poslovnikom o radu republičkog parlamenta.


Pošalji komentar