Jelena i web aktivizam-Forest Gamp fe.Manuel from Barcelona

Inicijativa mladih za ljudska prava, o čijim sam vam aktivnostima često ovde pisala,  organizuje drugi po redu festival Dani Sarajeva u Beogradu, koji  se održava od 30. maja do 1. juna. Pozvana sam da sutra, 1.6.učestvujem na tribini o  web aktivizmu.  Najavljeni učesnici su:  Amra Toska - Radio Sarajevo, Emir Saračević - Radio Sarajevo, Gaša Miladinović – Radio Sarajevo, Šemsudin Maljević - Građanski protest, Boris Milićević - Gej - strejt alijansa, Vladan Jeremić - Slobodna kultura, Vladimir Milovanović – BIRO i Jelena Milić - B92 .

 Inače, Festival Dani Sarajeva organizovan je prvi put 2007. godine sa ciljem da obeleži 15 godina od početka opsade Sarajeva i podstakne razvoj komunikacije mladih iz Sarajeva i Beograda. Tokom tri dana festivala Beograđanima će se predstaviti umetnici/e, građani/ke Sarajeva, biće prikazani filmovi sarajevskih i beogradskih umetnika/ca, održaće se performans kod Sebilj česme, gostovanje pozorišne predstave i biće organizovana žurka sa sarajevskim i beogradskim DJevima.Festival  je 30. maja otvarila  izložba fotografija "Sarajevo - očima Sarajlija i Beograđana" u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) u Birčaninovoj 21.Drugi dan festivala počeo je  tribinom posvećenom regionalnoj saradnji kao uslovu evropskih integracija i nivou postojeće saradnje između BiH i Srbije.  

Pogađate, prihvatlila sam poziv  sa zadovoljstvom. Zaista volim sve što vole mladi. Al i Hulija Iglesijasa. Moj aktivizam se sve više fokusira  na pisanje na Blogu B92, nastupe i tribine koje organizuju YIHR i sestrinske mu organizacije, projekat Zamisli Srbiju namenjen mladima,  Youth Dialogue Programme, o čijem vam je poslednjem seminaru-susretu mladih  sa Kosova i iz Srbije  Stanković pisao, etc. Ko nekad oko Otpora, bilo za koga i gde da sam radila, tad su me najčešće predstavljali ko otpornu mamu. Tako i sad, primećujem da mi „titulu“ član  Foruma za međunarodne odnose u Srbiji ili ovu novu oko CEAS, sve češće baci u senku najava –blogerka na sajtu B92. Uskoro bi trebao da mi bude objavljen i jedan rad o uzrocima nekažnjivosti za ratne zločine koji sam  pisala  za Impunity Watch, pun referenci upravo sa našeg bloga. Moj dragi i cenjeni poznanik, profesor međunarodnih odnosa na univerzitetu Klemeson u  u SAD, Vlada Matić, takođe je počeo da u svojim tekstovima citira neke moje analize i procene upravo date na ovom blogu. Prija.  

Nije uvek tako, naravno. Juče pošaljem SMS mom ex u braku i na blogu, kažem ispizdeo me Pera Luković u Peščaniku ( Ugljanina je posle 2000 uveo Đinđić u parlament, nije Rasim kriv za sve, situacija oko Kosova ni izbliza nije ko što je PL predstavlja, G17 ipak nije isto što i radikali, etc, itd, etc)   big time  (u kome me, primeti moj ćale odavno nema) kaže isti, Milić ne Pera, ma ko tebi daje pravo da komentarišeš javno, ko si pa ti-) . A ja kreten, prebiram, dal da puknem, dal da ne puknem, dal da otvorim dušu, dal ne, dal se to negde vaga, dal se  nekom uzima za zlo u ovim teškim trenutcima po reformsku pro EU Srbiju ili ne, sve bivajući odgovoran obični građanin  i web aktivista sa čašću i prilikom da svoj stav o nekim stvarima iznesem na javnom i uticajnom mestu ala naš blog! Jebeš mi sve ako mu ne budem tražila nadoknadu za pretrpljenu duševnu bol i nadljudski napor da ne komentarišem na blogu dvougao BS vs GM uglede i svezno Eurosonga u Beogradu, tjekom same kampanje. Ili neću. Jednom GSS uvek GSS.  

 Sutra ću se, naravno, koncentrisati na priču o Blogu B92  jer sam na nju najupućenija . Kroz većinu  okolnih  dešavanja tipa Forum B92 i njegov odnos sa nekim drugima tipa ZS i Parapsihopatologija prošla sam, BTW,  ko dete Forest Gampa i Manuela iz Barselone, pa ne bih o tome, ima upućenijih, ali kapiram  da i oni jesu  jesu bitan segment i dobar case study web aktivizma u Srbiji.  

Evo malo statistike. 22. februara 2008. je na sajtu B92 bilo otvoreno skoro 3 miliona strana a sajt je u celini posetilo oko 400.000 jedinstvenih posetilaca. To je do sada najveća posećenost sajta, pa i najveća posećenost Bloga.U tom danu autori su napisali 22 posta, na Blogu je otvoreno 172,810 strana a pristupilo mu je 44,934 jedinstvenih posetilaca. Ovo  znači da ga je čitalo 44,934 različitih ljudi. Odavde se  jasno vidi da je broj onih koji čitaju Blog B92 znatno veći od broja registrovanih. Registrovanih, inače,  ima nešto preko 13.000. Imajući u vidu neke basic brojke i slova o ostalim outlets u Srbiji očito je da Blog B92 ima velikog  značaja na formiranje javnog mjenja.  Vidljivo je to i kroz broj poseta koje ostvaruje, i po impozantnom  broju autora - 183, komentatora, tekstova i kometnara. Posebno je zanimljiv veliki  broj citiranja i reakcija koje proizvodi u svim drugim našim medijima.

Ovde delimično leži razlog zašto pišem-o. Dobri stari Maks Weber je odavno rekao, nije uvek samo materijalni dobitak i funkcija razlog zašto se bavimo društvenim radom. Nekad je satisfakcija da dokažeš da si u pravu-osećaj da utičeš na nešto, sam po sebi dovoljan razlog. Meni prija i saznanje da sam u stanju da par puta nedeljno, već dve godine zaredom, zainteresujem nekoliko desetina komntatora za ono što se meni tog momenta učini relevantnim, a u okviru nekog predvidljivog izbora tema koga se držim. Pokušala sam  danas da se setim kako se zove ona japanska igračkica što je hraniš ko kućnog ljubimca, e tako nekako je vidim i blogovanje. Sećam se dobro jednog teksta Jasmine Tešanović o parametrima koji doprinose da neko p/ostane uticajan bloger. Redovnost, redovnost, na duge staze je, kažu,  preduslov. Nije teško postati, caka je ostati bloger. Ja bih dodala i balans. Između ozbiljnosti, fokusiranosti, humora i bliskosti. Ozbiljnija analiza bi zasigurno utvrdila da sam, na primer, upravo ja osoba koja najčešće troluje moje  postove. Ostali budu, odu, prete tužbama al dojadi im.  Najjači samo ostaju. A komentatori i kvalitet rasprave su kao negovanje engleske trave.

Zvirnula sam na Parapsihopatologiju malo pomnije ovih dana, god bless za ovu priliku anonimnog donatora wireless mi konekcije u novoj gajbi, al sa distance, bežim i ko đavo od krsta od fejsbuk grupa koje na koje me mami Radovan Milićević, jer kapiram da bi se i tu lako navukla. Dovoljan mi je Imact Your  World  na CNN!

S druge strane  gledam i albansko-grčke besmislene fajtove i prizemne komentare na nekim Yutube postovima. Autori postova ih ne moderiraju, tako da zaista liče na svađu moje dece od pre par godina. Jebo ti ja majku, jebo ja tebi šest puta pičko, pali kretnu, kreten ti otac što te napravio. Ne kapiram ni potrebu, ni svrhu ni takvih postova ni kometara.

Verujem da će odgovoran web aktivizam, a blogovanje na B92 ubrajam u to,  ključno doprineti da se tema nedavne prošlosti i sukoba na Balkanu drži otovrenom na pravi način. Bez konsenzusa o nekim ključnim pitanjima iz prošlosti  budućnost celog regiona će postati njen  taoc. O značaju regionalne saradnje i regionalizma u procesu organizovanog uključivanje u globalne tokove sam ovde već više puta pisala. Smatram to jednom od najzanimljivijih tema 21 veka. Ja taj pravi način da Balkan uhvati priključak sa 21 vekom  vidim isključivo  u kombinaciji sa uporednim  promišljanjem kao dalje zajedno, s time što mladi treba u tom promišljanju da budu najaktivniji. Web mi se ne čini samo najdinamičnijim i najdemokratičnijim, već i najprirodnijim okruženjem za tako nešto. Na sajtu Zamisli Srbiju piše:“ Internet je jedini medij kojeg karakterise konstantan rast interesovanja kod  mladih. Prema zvaničnim republičkim istraživanjima broj korisnika Interneta u Srbiji raste sa godišnjom stopom od 150%. Prema istim istraživanjima preko 85% korisnika Interneta spada u grupu do 30 godina starosti. Ovakav brzi godišnji rast sličan je iskustvima koje su imale zemlje Zapadne Evrope tokom sredine devedesetih što je dovelo do eksplozivnog razvoja tržista u trenutku kada je dostignuta kritična masa i ukinut monopol nad telekomunikacijama.”

 Tema Kosova, odnos aktuelne i buduće vlasti u Srbiji prema regionalnoj saradnji, kojoj se kod nas generalno ne daje značaj koji mora imati, a to čine čak i najgrlatiji promoteri naših evropskih integracija,  koju uslovljava odnosom prema statusu Kosova poseban je dodatni izazov za sve pa i za web aktiviste i komentatore. Imajući u vidu probleme koje EULEX ima, a o čemu sad već i Ekonomist otvoreno piše, Kosovo ostaje regionalni izazov, i pitanje odnosa regiona i MZ ne samo Srbije i regiona i Srbije i MZ i ne samo srpsko-albanska trauma i otvorena rana. Zato su  in vivo Dani Sarajeva u Beogradu bitni i potrebni, kao  i Dani Prištine, ili Dani Beograda bilo gde u regionu, a svaki web aktivizam ih u međuvremenu može učiniti sadržajnijim i produktivnijim. Mislim, gospođo brate, šta reći, in web aktivizam we trust.