Март – месец српског језика

principessa_etrusca

Бенедикте, споменула сам опозицију СПЦ као удицу, знајући да ће се неко упецати.

Него да ли ти можеш да прокоментариш опозицију лингвиста?

И једно једноставно питање.

Да ли је по реформи коју води стручњакиња Зорана правилно

”драматруршкиње и драматурзи су написали...” или

”драматруршкиње и драматурзи су написале...”?

Sačekaj, ti zaista ne znaš da je pravilno napisali, kao u njih dvoje su napisali, odnosno da napisale važi samo u slučaju ženskog roda kao njih dve su napisale. Mislim, je l’ ovo neko trik pitanje ili šta...?!
By the way, pomenula si SPC pretežno zato što je crkva po tebi meritoran faktor za odlučivanje a ne da bi se bilo ko upecao.
Mislim to pozivanje na struku mi jako liči na to kada su trebali da grade Beograd na vodi pa se digla kuka i motika u vidu vajnih stručnjaka koji su iznosili najneverovatnije teorije zašto je gradnja tog naselja na tom mestu zidanje Skadra na Bojani 2.0. U prevodu, struka je pretežno polazila od svoje političke pripadnosti pa onda svoje političke stavove sakrivala iza dimploma i titula.
Mislim, o Beogradu na vodi nemam bukvalno jednu lepu reč da kažem odnosno najobičnije skorojevićko ruglo, Vučića očima ne mogu da vidim, ali mi je i pored svega toga bilo jasno da je gradnja tog naselja na datoj lokaciji sasvim izvodljiva ma šta ta kao struka pričala.
Isto to važi i za ovu priču, jer već postoji gomila zanimanja koja odavno imaju muški i ženski rod, tako da svakog čuda za tri dana dosta tj biće isto kao i sa Vukovom reformom i svime što je pratilo ceo taj poduhvat u 19. veku…

Neues aus der Nachbarschaft

Iz cega sledi da rodno ravnopravniji jezik pravi od srpskog vestacki jezik. Kako? I nastavci i koren reci i morfoloske operacije su iz srpskog a ne nekog drugog jezika. Izuzetak su one reci gde koren reci potice iz nekog drugog jezika. Ali te reci se vec koriste u muskom obliku vec pa ova primedba otpada.

Mala trivija ali vezana za temu. Dakle u arapskom postoje na primer muški i ženski oblici za sva zanimanja i lako su razaznatljivi jer se u slučaju ženskog roda na kraju reči uvek pojavljuje tzv taa marbuta ili ti ovaj harf (slovo) ـة tj ة a sve u zavisnosti koje je slovo ispred. Tipa učitelj je مدرس (mudaris) a učiteljica je مدرسة (mudarisa), inženjer je مهندس (muhandis) a inženjerka مهندسة (muhandisa), itd. Iz nekog nepoznatog razloga čak ni ”primitivni” Arapi nisu videli ništa sporno u svemu tome…

Neues aus der Nachbarschaft

Svaka zakonska regulativa je agresivna pa se oko nje ne dize buka.

Otkako je sveta i veka je svaka promena a posebno zakonska uvek nailazila na otpor…

benedykt

Neues aus der Nachbarschaft

Iz cega sledi da rodno ravnopravniji jezik pravi od srpskog vestacki jezik. Kako? I nastavci i koren reci i morfoloske operacije su iz srpskog a ne nekog drugog jezika. Izuzetak su one reci gde koren reci potice iz nekog drugog jezika. Ali te reci se vec koriste u muskom obliku vec pa ova primedba otpada.

Mala trivija ali vezana za temu. Dakle u arapskom postoje na primer muški i ženski oblici za sva zanimanja i lako su razaznatljivi jer se u slučaju ženskog roda na kraju reči uvek pojavljuje tzv taa marbuta ili ti ovaj harf (slovo) ـة tj ة a sve u zavisnosti koje je slovo ispred. Tipa učitelj je مدرس (mudaris) a učiteljica je مدرسة (mudarisa), inženjer je مهندس (muhandis) a inženjerka مهندسة (muhandisa), itd. Iz nekog nepoznatog razloga čak ni ”primitivni” Arapi nisu videli ništa sporno u svemu tome…

Ali nije engleski pa se ne vazi.

Bugi koji se koristi u Indoneziji ima cak pet rodnih kategorija.

Bugi koji se koristi u Indoneziji ima cak pet rodnih kategorija.

A možemo - kad već menjamo jezik u skladu sa jezicima koji nemaju veze sa srpskim - da se ugledamo na severni sused koji ima 0 rodnih kategorija.

- Jebem ja tebe Lala otac.
- Misliš majku?
- I njega, i njega.

A ima i onaj kad Eržiki ispadne iz ruku torta oko koje se trudila ceo dan, pa sedne i plače, nailazi Lala pitaje šta je problem.

- Torto moj torto bio je tako veliiiki...
- A dobro naćeš većeg, šta sad...
- Torto moj torto bio je tako leeeep...
- A dobro naćeš lepšeg, ima toga bar, šta sad...
- Torto moj torto imao 12 jaja..
- E takvog već neš naći...

Предлагач закона о родној равноправности је владино Координационо тело за родну равноправност који води Зорана Михајловић

Otkud Zorana u Telu za rodnu ravnopravnost evo sad vidim da ne znam, da li je još uvijek ministarka?, ista Zorana?,

Vladino koordinaciono telo nakon ministarstva meni zvuči kao atraktivan način da se održi isti nivo adrenalina, isti način života,

hajde prvo pitanje, je li bila dobra ministarka?



+


I prilika da podjelim :)


Feminism is worse than hard drugs.

Da li znate da su se feministkinje između dva rata borile (i izborile) da se ukinu ženski oblici prezimena upravo iz razloga rodne ravnopravnosti jer zašto bi bilo bitno da li je arhitekta Nikolić žena ili muškarac, tj. zašto bi ona bila Nikolićeva ili Nikolićka i zašto bi bilo naglašavano da je žensko kad to za njenu stručnost i sve ostalo uopšte nije važno? Kako se to u međuvremenu toliko promenilo da se taži potpuno suprotno, ne znam. Takođe je zanimljivo što baš u tom engleskom koji se toliko pominjao uvode rodno neutralne nazive za zanimanja za koja imaju i muški i ženski rod, pa nije policeman i policewoman nego policeperson. Iskreno, meni to sve deluje kao da organizacije za ljudska (ženska, whatever) prava širom sveta moraju nečim da se bave (da ne kažem da realizuju projekte) pa onda aj da menjamo šta god da je, samo da se menja. Argument zašto je nešto diskriminatorno uvek može da se nađe.

Duplo

Sledece primedba bi bila da se struka ne slaze. Ovo ne znaci nista dok ne cujemo ZASTO se struka ne slaze. Nismo u vrticu pa tako autoritet nije dovoljan. Sve te jezicke komisije su konzervativno orijentisane pa je njihovo neslaganje ocekivano. Zato je, da ponovim, bitno da se cuje sta je razlog njihovog neslaganja. Ja sam do sada procitao par tekstova napisanih od tri-cetiri ista autora i to je bilo na nivou ovoga gore sto smo se slozili da je losa primedba.

Наравно да је битно зашто се струка не слаже, ја нисам улазила у то већ у чињеницу да закон који је донесен мимо струке прописује језичка решења, а осим тога предвиђа и казне. Језик је нешто што је врло лично и свако од нас има прерогатив да га говори правилно ли не, и до сада нас нису кажњавали ако се фрљамо с падежи или ”не” пишемо заједно са глаголом.

Пре него што си овде поделио нешто о разлозима неслагања струке, већ си то неслагање окарактерисао као очекивано јер су "sve te jezicke komisije konzervativno orijentisane". Како су оријентисане Зорана Михајловић и Ана Брнабић? Да ли су стручне за питања језека, права и родних студија?

Svaka zakonska regulativa je agresivna pa se oko nje ne dize buka.

Можда зато што је језик нешто што се тиче свакога, а рецимо прописана висина камиона само неких.

Sledeca tema koju uvodis je da li se zakonom stvara veca rodna ravnopravnost. Naravno da da, posto prethodni oblici koji su se koristili genericno nisu bili rodno neutralni. Nego su odrazavali preovladjujuce kulturne obrasce. A kulturni obrasci se menjaju - neki zakonskom preskripcijom (i.e. lapot) neki jer im je upotreba zastarela.

То уопште није очигледно. Лично мислим да су жене равноправније уколико се у контексту струке не наглашава непрекидно да су жене.

Neverovatno koliko brzo mutira. Prva linija što sam ja čuo: Jebem ti otac u pička ...

Tako je fakat bolje i fora ima više "štofa".

principessa_etrusca

Sledeca tema koju uvodis je da li se zakonom stvara veca rodna ravnopravnost. Naravno da da, posto prethodni oblici koji su se koristili genericno nisu bili rodno neutralni. Nego su odrazavali preovladjujuce kulturne obrasce. A kulturni obrasci se menjaju - neki zakonskom preskripcijom (i.e. lapot) neki jer im je upotreba zastarela.

То уопште није очигледно. Лично мислим да су жене равноправније уколико се у контексту струке не наглашава непрекидно да су жене.

ovo je bilo odvratno i prvi put kad si pomenula u kontekstu da je doktorki bolje da sakrije na vratima da je žensko jer neće kod nje htjeti da se liječe ako vide..
ti bukvalno kao u devetnaestom vijeku da živiš..

ti bukvalno kao u devetnaestom vijeku da živiš..

Tako je i u savremenom Japanu. Imao sam posla sa firmom na čijem su sajtu svi egzekjutivi izlistani punim imenom i prezimenom, osim izvesnog A. Lee. Prvo sam mislio da je to zato što je Kinez (pošto između njih vrlo blago rečeno manjka ljubavi), a posle sam upoznao A. Lee i ispostavilo se da je - Anita.

Наравно да је битно зашто се струка не слаже, ја нисам улазила у то већ у чињеницу да закон који је донесен мимо струке прописује језичка решења, а осим тога предвиђа и казне. Језик је нешто што је врло лично и свако од нас има прерогатив да га говори правилно ли не, и до сада нас нису кажњавали ако се фрљамо с падежи или ”не” пишемо заједно са глаголом.

Sta je sporno u tome da je ocekivano od nekoga ko je konzervativno orijentisan da ce braniti konzervativne stavove? Bilo bi neocekivano da nije tako. Glavni problem ovde je da ne postoji fer i otvorena debata u kojoj se obrazlazu stavovi. Uzmes sakrijes se (ne ti) iza autoriteta neke institucije i onda verujes da vise ne moras da obrazlazes svoj stav.

Можда зато што је језик нешто што се тиче свакога, а рецимо прописана висина камиона само неких.

Slazem se da se tice svih. Sto ukljucuje i ove koji predlazu novi zakon. Znaci ne tice se samo neke institucije nego svih pa onda hajde da otvorimo raspravu i vidimo cija argumentacija ima vise smisla.

То уопште није очигледно. Лично мислим да су жене равноправније уколико се у контексту струке не наглашава непрекидно да су жене.

Ocigledno je da je jezicki ravnopravniji. I smisleniji. Zamisli da su kada se pojavio bicikl tadasnji govornici odlucili da ne koriste ni jednu rec za taj objekat. Bilo bi besmisleno zar ne. Tako je i besmisleno da nekoga ko je uciteljica zoves uciteljem. U 19om veku nije bilo uciteljica (kao ni biciklova) pa ti nije trebala ta rec. Danas ih ima (i uciteljica i biciklova) pa ti treba nova rec. Nekom je svojevremeno auto, bickl, tramvaj, trolejbus, autobus, fudbal... zvucalo neprirodno za srpski jezik. Danas valjda vise niko te reci vise ne smatra nesrpskim.

emilija

то вам не просто так,
Здесь идут, ускоряя шаг,
Эти ребята.
Нам преграды нипочём,
Открываем дверь плечом.
Ну, а те кто против, пусть бегут -
Русские идут.
Русские идут.
Русские идут.
Русские идут.
Русские идут.
Русские идут.
Русские идут.

Nešto se ne sećam

e pacenice... evo recimo ako je do kopirajta da pitamo andju?



a preganjati se, mislim hvaliti se, oko kafe, mislim dno.

mozda si i imao, ako je tvoja malenkost bila - ja.
(a znam da nije, provereno).

maksa83

ti bukvalno kao u devetnaestom vijeku da živiš..

Tako je i u savremenom Japanu. Imao sam posla sa firmom na čijem su sajtu svi egzekjutivi izlistani punim imenom i prezimenom, osim izvesnog A. Lee. Prvo sam mislio da je to zato što je Kinez (pošto između njih vrlo blago rečeno manjka ljubavi), a posle sam upoznao A. Lee i ispostavilo se da je - Anita.

mislim da se i tamo ta stvar mijenja..
manje brakova, manje djece, manje radne snage, više žena koje rade et voila.. il što bi mi rekli e vala dosta je vašeg bilo hehe

Neues aus der Nachbarschaft

Ocigledno je da je jezicki ravnopravniji. I smisleniji. Zamisli da su kada se pojavio bicikl tadasnji govornici odlucili da ne koriste ni jednu rec za taj objekat. Bilo bi besmisleno zar ne. Tako je i besmisleno da nekoga ko je uciteljica zoves uciteljem. U 19om veku nije bilo uciteljica (kao ni biciklova) pa ti nije trebala ta rec. Danas ih ima (i uciteljica i biciklova) pa ti treba nova rec. Nekom je svojevremeno auto, bickl, tramvaj, trolejbus, autobus, fudbal... zvucalo neprirodno za srpski jezik. Danas valjda vise niko te reci vise ne smatra nesrpskim.

meni ne smeta da me zovu ekonomistom al mi je presmješno da nekome smeta ako bi ja sebe zvala ekonomisticom..
get a life šta bi rekla omladina he he (volim sve što vole mladi)

newimprovedtadejus

Neues aus der Nachbarschaft

Ocigledno je da je jezicki ravnopravniji. I smisleniji. Zamisli da su kada se pojavio bicikl tadasnji govornici odlucili da ne koriste ni jednu rec za taj objekat. Bilo bi besmisleno zar ne. Tako je i besmisleno da nekoga ko je uciteljica zoves uciteljem. U 19om veku nije bilo uciteljica (kao ni biciklova) pa ti nije trebala ta rec. Danas ih ima (i uciteljica i biciklova) pa ti treba nova rec. Nekom je svojevremeno auto, bickl, tramvaj, trolejbus, autobus, fudbal... zvucalo neprirodno za srpski jezik. Danas valjda vise niko te reci vise ne smatra nesrpskim.

meni ne smeta da me zovu ekonomistom al mi je presmješno da nekome smeta ako bi ja sebe zvala ekonomisticom..
get a life šta bi rekla omladina he he (volim sve što vole mladi)

Mene bi smetalo ako bi ti sebe zvala ekonomisticom.
Ako bi već moralo, da prosti Nahbaršaft, radije bih (ja) da ti sebe zoveš ekonomkom.

a_olmos

Da li znate da su se feministkinje između dva rata borile (i izborile) da se ukinu ženski oblici prezimena upravo iz razloga rodne ravnopravnosti jer zašto bi bilo bitno da li je arhitekta Nikolić žena ili muškarac, tj. zašto bi ona bila Nikolićeva ili Nikolićka i zašto bi bilo naglašavano da je žensko kad to za njenu stručnost i sve ostalo uopšte nije važno? Kako se to u međuvremenu toliko promenilo da se taži potpuno suprotno, ne znam. Takođe je zanimljivo što baš u tom engleskom koji se toliko pominjao uvode rodno neutralne nazive za zanimanja za koja imaju i muški i ženski rod, pa nije policeman i policewoman nego policeperson. Iskreno, meni to sve deluje kao da organizacije za ljudska (ženska, whatever) prava širom sveta moraju nečim da se bave (da ne kažem da realizuju projekte) pa onda aj da menjamo šta god da je, samo da se menja. Argument zašto je nešto diskriminatorno uvek može da se nađe.

pa i jeste i nije..
jeste u smislu da me zabole levo ćoše dal će neko da me zove ovako il onako dok god me plaća.. može da me zove i gorila samo nek show me the mooooooooooney..
e al ima vjerovatno (ma šta vjerovatno, sigurno) i toga da mi niko nikad nikakav money ne bi pokazao da se neke nisu bacale pod konje da se dozvoli i meni da se za taj money potrkam..
možda ovo danas baš i nije formata tih što su se bacale pod konje al complacency nikad ništa dobro donjeo nije pa ja što se pitam bolje nek se bave i opskurnim temama nego da se niko time ne bavi..

that said..
što zaista mislim da bi bilo dobro nekako bolje razrješti je baš to pitanje prezimena koje pominješ..
praktično nema dobro rješenja za žene po tom pitanju..
ako uzmeš muževo onda prestaneš da postojiš.. bukvalno te niko nikad više naći neće udaš li se i promjeniš prezime..
a ako ga ne promjeniš onda imaš djecu koje se ne prezivaju kao ti pa na granici dolaziš u situaciju da te pitaju dobro gospođo a ko ste vi uopšte i šta radite s ovom djecom..
a sve iz prevaziđene ideje da su i žena i djeca vlasništvo glave porodice i prema tome treba takav da nose i biljeg (da ne kažem prezime)..
očekujem da će se u budućnosti opet doći na neku verziju recimo indijanskih običaja.. daju ti ime spram karaktera.. ja bih recimo za sebe odabrala krasiva blagougodna.. tako nešto

newimprovedtadejus

principessa_etrusca

Sledeca tema koju uvodis je da li se zakonom stvara veca rodna ravnopravnost. Naravno da da, posto prethodni oblici koji su se koristili genericno nisu bili rodno neutralni. Nego su odrazavali preovladjujuce kulturne obrasce. A kulturni obrasci se menjaju - neki zakonskom preskripcijom (i.e. lapot) neki jer im je upotreba zastarela.

То уопште није очигледно. Лично мислим да су жене равноправније уколико се у контексту струке не наглашава непрекидно да су жене.

ovo je bilo odvratno i prvi put kad si pomenula u kontekstu da je doktorki bolje da sakrije na vratima da je žensko jer neće kod nje htjeti da se liječe ako vide..
ti bukvalno kao u devetnaestom vijeku da živiš..

Опет читаш дијагонално јер нисам ја писала о камуфлирању жене лекара недореченим натписом на вратима.

Што се 19. века тиче, надам се да ћеш објаснити шта у 21. веку значи нпр. књижевна награда ”Женско перо”.

dragosevacsutra

mozda si i imao, ako je tvoja malenkost bila - ja.
(a znam da nije, provereno).

Tetrapak ograničeni nisam se na blogu uvek zvao Benedykt pod jedan, a ako te zanima ko je u pravu a ti se vrati na (pra)stare blog od pre petnaest i kusur godina pa se uveri i sam oko onoga što pričam. Kako god da si se zvao tada, ako si uopšte i bio na blogu taj smajli imao nisi.
Prestani zato da smaraš više ali zaista, mislim kada smo kod toga šta je ovde dno, pošto si se ti upetljao potpuno nezvan u priču te onda pri tome i puvakao pa kao ja to im’o prvi ovde ‘naš, pre deset godina ‘naš…!?
Glupane, mene od tamo negde 2010-2011. pa do februara 2019. na blogu bilo nije…

benedykt

dragosevacsutra

mozda si i imao, ako je tvoja malenkost bila - ja.
(a znam da nije, provereno).

Tetrapak ograničeni nisam se na blogu uvek zvao Benedykt pod jedan, a ako te zanima ko je u pravu a ti se vrati na (pra)stare blog od pre petnaest i kusur godina pa se uveri i sam oko onoga što pričam. Kako god da si se zvao tada, ako si uopšte i bio na blogu taj smajli imao nisi.
Prestani zato da smaraš više ali zaista, mislim kada smo kod toga šta je ovde dno, pošto si se ti upetljao potpuno nezvan u priču te onda pri tome i puvakao pa kao ja to im’o prvi ovde ‘naš, pre deset godina ‘naš…!?
Glupane, mene od tamo negde 2010-2011. pa do februara 2019. na blogu bilo nije…

Stvarno se osećala ogromna praznina.

principessa_etrusca

Што се 19. века тиче, надам се да ћеш објаснити шта у 21. веку значи нпр. књижевна награда ”Женско перо”.

let me guess.. i to ti smeta..

newimprovedtadejus

ne, u VB se to zove standard ili formal English i djeci se od neke 8 do 12 godine svake nedelje daju mini testovi u kojima treba da prepoznaju gramatički i pravopisno ispravnu formu među nekoliko varijeteta neispravnih..

dio se koncentriše na gramatiku (tipična greška je upotreba glagola u drugom licu jednine i množine uz zamjenice i imenice u trećem licu jednine i množine)..

А ко одређује шта је исправно а шта није исправно?

Ко то прописује у ВБ за енглески шта је грешка а шта није?

На основу чега онда дају оцене деци на тим тестовима?

dio se odnosi na pravopis i sintaksu, pokušava da ih oduči od ćub govora tipa "whoa, amazing bro, didy see that, amaaaaaaaaazin" (primjetih da i u Srbiji itekako imamo verziju ovoga)..
tipičan primjer na tom testu je da izaberu 1 od 4 ponuđena odgovora
- team was awsome, they played amazing..
preko dve međuvarijante do formalnog
- team's excellent performance was crowned with a victory..

na primjer..
možda možete da probate..
ne karikiram.. ovo se djeci u tih 4 godine ubija u glavu bjesomučno.. mislim da daje rezultate

Зашто се убија у главу деци од 4 године?

Каква је то потреба да би се то радило?

Да би једнога дана када порасту и крену у школу и касније говорили какав то енглески?

И да поновим питање, ко је то прописао? Мора да је неко прописао? Па ако у ВБ имамо некога ко то прописује, зашто не бисмо имали и у Србији?

Зашто се то разликује од ситуације када ја у мојој школској учионици нећу да пустим ученика да оде из учионице ако ме пита:

"Извините, наставниче, је л' могу да идем у дворишту?"

И нећу да га пустим докле год не каже:

"Извините, наставниче, је л' могу да идем у двориште?"

(Један ми се тако замало упишао у гаће јер нисам хтепо да га пустим "у тоалету" него сам чекао да каже у тоалет.

У чему се то онда наметање кроз образовање употребе формалног енглеског, како ти кажеш, разликује од наметања употребе формалног (више волим израз стандардног) српског?

meni ne smeta da me zovu ekonomistom al mi je presmješno da nekome smeta ako bi ja sebe zvala ekonomisticom..
get a life šta bi rekla omladina he he (volim sve što vole mladi)

Није проблем у томе како ће те други звати, нити како ћеш звати себе, већ што то прописује закон. До ”учитељице”, ”лекарке” или ”књижевнице” се дошло природним развојем језика. Зашто је тешко разумети разлику?

ne bilo ti teško de tu listu, to je garant zanimljivo štivo

ova ni ne kapira da je 'listom' sinonim 'vecinski', i da nije u pitanju nikakva 'lista'

akcenat na 'i' a ne na 'o' (ili u nominativu 'a').

benedikte

Mala trivija ali vezana za temu. Dakle u arapskom postoje na primer muški i ženski oblici za sva zanimanja i lako su razaznatljivi jer se u slučaju ženskog roda na kraju reči uvek pojavljuje tzv taa marbuta ili ti ovaj harf (slovo) ـة tj ة a sve u zavisnosti koje je slovo ispred. Tipa učitelj je مدرس (mudaris) a učiteljica je مدرسة (mudarisa), inženjer je مهندس (muhandis) a inženjerka مهندسة (muhandisa), itd. Iz nekog nepoznatog razloga čak ni ”primitivni” Arapi nisu videli ništa sporno u svemu tome…

ajde? ovo nisam znao, hvala.

dakle primitivni arapi mogu da imaju rodno ravnopravni jezik (sad sto zene prerusavaju u betmene, nema veze, niko nije savrsen), ali razvijeni anglosaksonci nemaju rodno ravnopravni jezik - jer nije u duhu tog jezika? (pitajte inzinjerku maksu).

newimprovedtadejus

principessa_etrusca

Sledeca tema koju uvodis je da li se zakonom stvara veca rodna ravnopravnost. Naravno da da, posto prethodni oblici koji su se koristili genericno nisu bili rodno neutralni. Nego su odrazavali preovladjujuce kulturne obrasce. A kulturni obrasci se menjaju - neki zakonskom preskripcijom (i.e. lapot) neki jer im je upotreba zastarela.

То уопште није очигледно. Лично мислим да су жене равноправније уколико се у контексту струке не наглашава непрекидно да су жене.

ovo je bilo odvratno i prvi put kad si pomenula u kontekstu da je doktorki bolje da sakrije na vratima da je žensko jer neće kod nje htjeti da se liječe ako vide..
ti bukvalno kao u devetnaestom vijeku da živiš..

Није Принцеза то написала, ја сам написао. И ту лепо пише:

Када одем лекару и на вратима пише "доктор", ја не знам да ли је унутра особа мушког или женског пола. А ако одем лекару и на вратима пише "докторка" ја унапред знам да је унутра особа женског пола... Шта мислиш, да ли ћу онда ући унутра ако сам неки мизогини лик?

И да поновим болдовано:

Шта мислиш, да ли ћу онда ући унутра ако сам неки мизогини лик?

Зашто мислиш да је то немогућа ситуација у стварном животу?

Мислиш да мизогини ликови не постоје у стварном животу?

Постоје, јбг...

Одувек их је било, има их и биће их.

И неће нестати ако ми затварамо очи пред том чињеницом као што људи често ћуте и не прискачу у помоћ нити зову полицију или шта год већ када чују како комшија у суседном стану бије и пребија своју жену до смрти.

Неће то нестати ако се ми правимо да то не видимо.

Сад си ме подсетила на нешто из мог детињства...

Моја кева је рођена на старој Чукарици... Предратна такозвана црвена Чукарица зато што су највећи део становништва чиниле породице радника старе шећеране на Чукарици, Завода за ковање новца и старог бродоградилишта, често у штрајковима и у тучама са предратним жандарима.

Сиротињска средина у сиротињским кућицама... Довољно је да ти кажем да сам ја 45 година свога живота живео у старој прадединој кући коју су градили 1921. године тако што су полагали циглу директно на земљу, без икаквог темеља, па када сам осамдесетих мењао патос у својој соби, испод старих дасака само посуто мало песка и земља.

Средина између два светска рата мало и слабо образованих људи, купање у кориту једном недељно за све, пољски клозети у двориштима, а суботом опијање у локалним кафанама и после код куће редовно премлаћивање жене и деце пред спавање. Главни спортови бокс и фудбал. За девојчице фолклор у локалном култуирно-уметничком друштву или црквени хор.

(Кад је моја сестра крајем шездесетих година прошлога века почела да носи кроз нашу улицу рекет за тенис идући на свој тренинг, пола баба из комшилука се крстило за њом иако им се она лепо и васпитано јављала. Тенис се тада сматрао у тој средини буржујским спортом.)

Елем када сам ја био мали, рецимо крај шездесетих година и почетак седамдестих година прошлога века, још увек постоје остаци те старе Чукарице у људима који су ту рођени и расли између два светска рата, седи моја кева са својим неким другарицама. Све су оне редовно пратиле тадашњу боксерску ревију "Београдски победник" са својим мужевима и тукле се у Топчидерском парку раме уз раме са својим мужевима против локалних непријатеља са Сењака. (Мој ћале:"Знаш како твоја мама има тешку руку! Кад удари, трава не расте!" - што сам ја, је л' те, из личног искуства скупљеног на сопственој буљи одлично знао.)

Дакле, оно што каже онај из филма Монтевидео, бог те видео:"Да ми се врати мој боксер, то ми је успомена од покојне мајке." А то ти је била моја стварност док је још увек постојала та стара Чукарица у траговима после мог рођења шездесетих, па током одрастања у тој средини седамдесетих и осамдесетих година прошлога века... Тек смо ми следећа генерација, њихова деца, мало образовањем, мало мењањем света око нас, изашли из тог оквира.

Дакле, седи моја кева уз кафу тако са својим другарицама из детињства и причају о некој својој другарици која је мало пре тога постала удовица и кажу:

"А штета, много јој је добар муж био... Уопште је није много тукао."

Пази, није је много тукао и зато јој је био добар муж. Мало ју је тукао, није много...

И то је тим женама тада било нормално. А ја запањен.

Никада нисам то заборавио.

А то што ти испричах виђам нажалост и данас...

И шта мислиш, да ли ће онда такви мушкарци из таквих средина улазити ако на вратима пише ДОКТОРКА?

(Знам да таквих има и у Великој Британији, да се не лажемо сада )

Не можемо да затварамо очи пред тим ако то постоји надајући се да ће то онда нестати.

У чему се то онда наметање кроз образовање употребе формалног енглеског, како ти кажеш, разликује од наметања употребе формалног (више волим израз стандардног) српског?

Стандардни енглески и формални енглески није иста ствар. Стандардни енглески има исто значење као Queen's English (= стандард доброг енглеског), а за формални je потребан одређени контекст, легални, акадамски, јавно обраћање итд.

Stvarno se osećala ogromna praznina.

Што се 19. века тиче, надам се да ћеш објаснити шта у 21. веку значи нпр. књижевна награда ”Женско перо”.

ti bre, ko prstom u pekmez...al uvek.

to je nagrada ZENSKOG casopisa Bazar, pod pokroviteljstvom Madlene Zepter, pa otuda i specificnost konkursa za zenske tekstove...sto te to uznemirava, evo nemam pojma.

До ”учитељице”, ”лекарке” или ”књижевнице” се дошло природним развојем језика. Зашто је тешко разумети разлику?

sta je to prirodni razvoj jezika?...nisi mmi rekla ni sta je organski jezik?

pa nekada su zene bile ogranicene na odredjena zanimanja, pa otuda i prirodnost u zenskim verzijama tih profesija.

hebote, ti si prototip ant Lidije iz Sluskinjine price...za tebe je idealno mesto the Republic of Gilead.

ja bih recimo za sebe odabrala krasiva blagougodna

...to neka ruska skvo, koja laze.

dragosevacsutra

Mala trivija ali vezana za temu. Dakle u arapskom postoje na primer muški i ženski oblici za sva zanimanja i lako su razaznatljivi jer se u slučaju ženskog roda na kraju reči uvek pojavljuje tzv taa marbuta ili ti ovaj harf (slovo) ـة tj ة a sve u zavisnosti koje je slovo ispred. Tipa učitelj je مدرس (mudaris) a učiteljica je مدرسة (mudarisa), inženjer je مهندس (muhandis) a inženjerka مهندسة (muhandisa), itd. Iz nekog nepoznatog razloga čak ni ”primitivni” Arapi nisu videli ništa sporno u svemu tome…

ajde? ovo nisam znao, hvala.

dakle primitivni arapi mogu da imaju rodno ravnopravni jezik (sad sto zene prerusavaju u betmene, nema veze, niko nije savrsen), ali razvijeni anglosaksonci nemaju rodno ravnopravni jezik - jer nije u duhu tog jezika? (pitajte inzinjerku maksu).

Potpuno isto važi i za Grke, sa time da kod njih muški/ženski član ispred naziva zanimanja određuje da li se radi o lekaru - ο γιατρός (o jatros), ili lekarki - η γιατρός (i jatros), advokatu - ο δικηγόρος (o dikigoros) ili advokatici - η δικηγόρος (i dikigoros). To -os tj -ος na kraju znači da je to imenica tj naziv zanimanja u muškom rodu, ali se sa određenim članom na liniji muški ο ili ženski η naglašava da li je osoba žensko ili muško. Pri tome kod Grka postoji muški i ženski oblik prezimena, pa tako muž i žena imaju isto prezime ali svako u svojoj varijanti, tipa Καλαγασιδης (Kalagasidis) za muža a Καλαγασιδου (Kalagasid(o)u) za njegovu ženu…

principessa_etrusca

meni ne smeta da me zovu ekonomistom al mi je presmješno da nekome smeta ako bi ja sebe zvala ekonomisticom..
get a life šta bi rekla omladina he he (volim sve što vole mladi)

Није проблем у томе како ће те други звати, нити како ћеш звати себе, већ што то прописује закон. До ”учитељице”, ”лекарке” или ”књижевнице” се дошло природним развојем језика. Зашто је тешко разумети разлику?

Da, ali kako je tačno došlo do tog kao prirodnog razvoja jezika je ono pravo pitanje. Dakle, došlo se tako što su žene prosto bile zastupljene u određenim strukama, pa se samim time gle čuda stvorio i ženski oblik naziva zanimanja.
Tu se onda javljaju dva sitna problema.
Prvi problem je da su takva vremena gde su žene bile prisutne u nekom manje više uskom krugu zanimanja odavno prašnjava prošlost, te se samim time očigledno javlja, i bez ikakve komisije za rodnu ravnopravnost & Zorane Mihajlović, potreba da se jezik uskladi sa realnim životom u kome žene nisu samo učiteljice, lekarke, kuvarice ili pevačice.
Pod dva, ta ista potreba se javlja, takođe bez ikakve komisije za rodnu ravnopravnost & Zorane Mihajlović, zato što je upravo sa lingvističke tačke gledišta nepravilno mešati rodove tj nazivi zanimanja treba da se usklade po rodu sa osobom koja ih obavlja. Elem, kao što je nepravilno reći Jovan je kuvarica, isto tako je nepravilno reći i Jovana je kuvar, ma koliko nama ovo drugo više bilo uobičajeno da čujemo…

principessa_etrusca

У чему се то онда наметање кроз образовање употребе формалног енглеског, како ти кажеш, разликује од наметања употребе формалног (више волим израз стандардног) српског?

Стандардни енглески и формални енглески није иста ствар. Стандардни енглески има исто значење као Queen's English (= стандард доброг енглеског), а за формални потребан одређени контекст, легални, акадамски, јавно обраћање итд.

Схватам сада терминологију. и разлику. Хвала ти.

(Ја сам то изједначавао.)

Формални енглески?

Нешто овако?





Колико видим из клипа (и из оног теста за децу који је Тадејуш дала), разлике се махом своде на речник и синтаксу? И мисли се углавном на писани језик?

А шта са говорним формалним енглеским?

То није онда онај академик инглиш? На пример:





Опет углавном речник...

А шта са фонетиком, морфологијом, творбом речи,...?

Ова расправа о родно осетљивом српском је почела баш од творбе речи. О томе се овде ради...

Шта је са формалним енглеским и становницима, рецимо, Нелсон Мендела билдинг у Пекаму?






И шта ћемо онда ми Ноненглези сем да говоримо глобиш (тако Дејвид Кристал данас зове енглески језик, не инглиш него глобиш)?

principessa_etrusca

А овде није та прича у питању нити се онда енглески може поредити са српским док причамо о родно осетљивим речима у српском језику.

То је мешање баба и жаба јер се наш српски језички стандард обично ставља (у образовању) у опозицију са нашим српским локалним и нестандардним говорима и дијалектима... Или како је то говорио покојни Драгољуб из Ниш По' ебао нас они ћопчо с'с језик! мислећи на Вука Караџића.

А овај прописани законом родно осетљиви језик није то...

Он није никаква опозиција стандардном српском језичком обрасцу него је насиље над тим стандардом тиме што користи постојеће моционе суфиксе (бог-иња, слушк-иња, кух-иња) за деривацију потпуно непостојећих речи у српском језику које су једној минорној групи појединаца пале на памет па ће сада све законом да нас терају да користимо изразе психолшк-иња, драматуршк-иња, археолошк-иња итд. које нису добиле никакву потврду употребом у говорном језику.

Знаш, својевремено сам гостовао код Шарског са једним текстом о српским правописима:


Пропис или опис, питање је сад? (ЛИНК)

И ту сам рекао оно што сам знао још као гимназијалац... Основни камен спотицања осим политичких порива, дакле стручни камен спотицања у изради заједничког правописа стандардног језика у некадашњој Југославији, 4 републике, на релацији Београд-Загреб (уз придружене тада Сарајево и Подгорицу) било је то што је загребачка правописна школа била више прописивачка, нормативна, а београдска правописна школа је одувек била описивачка (дескриптивна).

Што ће рећи да смо се ми у Београду више бавили описивањем затеченог стања које је онда постајало норма него прописивањем норми употребе језика, за разлику од Загреба који је одувек прописивао и правописни и језички стандард па на крају добијеш превод Алана Форда Ненада Бриксија ( "Што ћете урадити са два милијуна долара, Броје Један? - Купит' ћу си лизалицу и двије кравате!" или "Боље бити милијунаш цијели живот него живјети у биједи тједан дана" - имам мајицу са овим натписом ).

Па ако је то већ тако, зар не би било боље не прописивати никаквим законом изразе попут педагошкиња, психолошкиња, драматуршкиња итд. него их пустити у оптицај, видети да ли ће се да се запате у говору и онда ако се запате, прогласити их и делом речника стандардног језика.

Овако на силу тешко да ће Срби то да прихвате. (Инат је најважнија српска реч у речнику.)

Пример за ово што ти говорим је употреба генитива и датива у конструкцијама

а) Идем лекару.
б) Идем код лекара.

Док сам ја ишао у школу, неправилна је била, то јест није била по стандарду, употреба овога идем код лекара и у школи су нас исправљали и враћали на датив.

Међутим, пошто се то неправилно идем код лекара толико раширило у говору и у писању, онда су званичне језичке институције решиле да то признају као легитимну конструкцију и данас су оба правилна.

Исто важи и за конструкције са инструменталом и генитивом:

а) У вези са темом...
б) У вези теме...

Некада је била једино правилна она прва, у вези са темом... Данас су обе легитимне и признате због раширене употребе оне некада неправилне конструкције.

То је та наша дескриптивна школа не само за правопис него уопште за читав језички стандард.

Па када је већ тако, чему законско обавезно прописвање (под претњом врло високих новчаних казни уколико се крше ти прописи) употребе оних речи типа психолошкиња, драматуршкиња итд?

Зашто их не пустити у народ... Па шта се запати, запатило се. И признаш га као стандард.

Шта се не запати, оде у заборав.

Ионако речи у речнику једног језика (било ког језика на свету) свакодневно умиру и одлазе у заборав, могу се евентуално само наћи у старим речницима ако их има, као што се свакодневно нове речи у сваком језику на свету рађају спонтано и улазе у употребу ако су заиста потребне том језику.

Зашто онда и овај родно осетљиви речник не би кренуо тим путем па ако се нешто од тога у свакодневном говору усвоји и после користи као стандард, добро је.

Ако не, опет добро.

shmoo

Он није никаква опозиција стандардном српском језичком обрасцу него је насиље над тим стандардом тиме што користи постојеће моционе суфиксе (бог-иња, слушк-иња, кух-иња) за деривацију потпуно непостојећих речи у српском језику које су једној минорној групи појединаца пале на памет па ће сада све законом да нас терају да користимо изразе психолшк-иња, драматуршк-иња, археолошк-иња итд. које нису добиле никакву потврду употребом у говорном језику.

Vajni moj nastavniče srpskog jezika, niti jedan od naziva za ta zanimanja u bilo kom obliku nije ni postojao do pre stotinu i pedeset godina, a inače su za upravo te primere u pitanju grčke reči ψυχολόγος, δραματουργός i αρχαιολόγος. Samim time su prvo potpuno strane reči veštački uvezene pošto mi nismo imali svoje, a onda su iste nekako ukalupljene u srpski jezik.
U grčkom originalu kao što već par puta napomenuh postoji ženski i muški oblik za data zanimanja.
Koliko shvatam sada će nam svima nebo pasti na glavu pošto smo se dosetili da bi možda bilo pametno da i kod nas postoje ženski oblici naziva za sva zanimanja a ne samo za neka kao do sada.

Sve ovo me užasno podseća na priču iz upravo tog nekog vremena kada nije bilo ni dramaturga, ni psihologa ni arheologa ali je bilo bandoglave Srbadije i trebalo je da se gradi prva železnička pruga, te se onda razvila žučna rasprava na temu da li nama uopšte treba takvo nešto ili ne. Pa su se onda potezali argumenti od strane neke vaše ondašnje sabraće po ”pameti” da je ta pruga jedna đavolska i antisrpska rabota koju planira Evropa a sve sa ciljem da uništi pravoslavlje i da nas onda sve đuture odvede u kolonijalno ropstvo…

benedykt

principessa_etrusca

meni ne smeta da me zovu ekonomistom al mi je presmješno da nekome smeta ako bi ja sebe zvala ekonomisticom..
get a life šta bi rekla omladina he he (volim sve što vole mladi)

Није проблем у томе како ће те други звати, нити како ћеш звати себе, већ што то прописује закон. До ”учитељице”, ”лекарке” или ”књижевнице” се дошло природним развојем језика. Зашто је тешко разумети разлику?

Da, ali kako je tačno došlo do tog kao prirodnog razvoja jezika je ono pravo pitanje. Dakle, došlo se tako što su žene prosto bile zastupljene u određenim strukama, pa se samim time gle čuda stvorio i ženski oblik naziva zanimanja.
Tu se onda javljaju dva sitna problema.
Prvi problem je da su takva vremena gde su žene bile prisutne u nekom manje više uskom krugu zanimanja odavno prašnjava prošlost, te se samim time očigledno javlja, i bez ikakve komisije za rodnu ravnopravnost & Zorane Mihajlović, potreba da se jezik uskladi sa realnim životom u kome žene nisu samo učiteljice, lekarke, kuvarice ili pevačice.
Pod dva, ta ista potreba se javlja, takođe bez ikakve komisije za rodnu ravnopravnost & Zorane Mihajlović, zato što je upravo sa lingvističke tačke gledišta nepravilno mešati rodove tj nazivi zanimanja treba da se usklade po rodu sa osobom koja ih obavlja. Elem, kao što je nepravilno reći Jovan je kuvarica, isto tako je nepravilno reći i Jovana je kuvar, ma koliko nama ovo drugo više bilo uobičajeno da čujemo…

Није баш тачно да су жене биле искључене из већине занимања, макар не у последљих 150 година.

Обе моје бабе су рођене у 19. веку (у породицама из којих потичем до чункунбаба није било child brides, за раније не знам) и обе су се школовале. Једна од баба, апотекарска ћерка, и сама је завршила фармацију и ословљавана је са ”магистра” вероватно и пре 100 година, а друга је била професорка.

Баш зато не разумем да неко треба да нас данас штапом тера да користимо рогобатне изразе драматуршкиња и социолошкиња, поготово сада када се родни идентитети усложњавају и умножавају, па неко има бира за себе и личне заменице у множини. Шта ћемо са тиме ако се доследно руководимо политички коректним називом за професију у складу са нечијим родним идентитетом? Такође, нови закон се ограничава на именице, а ништа не каже о глаголским облицима. Нећемо ваљда да оставимо ту мушки облик (поставила сам конкретно питање горе шта је исправно по новом закону)?

Верујем да бисмо спонтано дошли до бољих решења од оних која намеће закон.

Колико видим из клипа (и из оног теста за децу који је Тадејуш дала), разлике се махом своде на речник и синтаксу? И мисли се углавном на писани језик?

А шта са говорним формалним енглеским?

Није баш тачно да су жене биле искључене из већине занимања, макар не у последљих 150 година.

Nemoj tako, jel znaš ti da su u Srbiji udovice umirale sa 35 godina u proseku tamo negde pre stotinak godina, malo što su ih zli deveri izbacivali sa decom na ulicu (zbog zakona o nasleđivanju), malo od teškog rada. Rekla mi Anđa. I Tadejus.

Nego, jel vi stvarno nemate druga posla nego da se bavite ovom temom, zar to nije rezervisano za Filipa?

Rekla mi Anđa

hebote, ti svuda vidis mene:))

benedykt

shmoo

Он није никаква опозиција стандардном српском језичком обрасцу него је насиље над тим стандардом тиме што користи постојеће моционе суфиксе (бог-иња, слушк-иња, кух-иња) за деривацију потпуно непостојећих речи у српском језику које су једној минорној групи појединаца пале на памет па ће сада све законом да нас терају да користимо изразе психолшк-иња, драматуршк-иња, археолошк-иња итд. које нису добиле никакву потврду употребом у говорном језику.

Vajni moj nastavniče srpskog jezika, niti jedan od naziva za ta zanimanja u bilo kom obliku nije ni postojao do pre stotinu i pedeset godina, a inače su za upravo te primere u pitanju grčke reči ψυχολόγος, δραματουργός i αρχαιολόγος. Samim time su prvo potpuno strane reči veštački uvezene pošto mi nismo imali svoje, a onda su iste nekako ukalupljene u srpski jezik.

Стране речи су увезене и укалупљене јер је постојала потреба за тим, а да ли постоји потреба (језичка потреба) за археолошкињом, драматуршкињом,...?

И неке од увезених речи су прихваћене више, неке мање... Не само за занимања.

А неке су језикословци покушали да "одомаће" у српском неком новоскованом речју.

Успех је био делимичан.

Неки још увек кажу фрижидер иако језикословци прописују хладњак. Неки још увек кажу шрафцигер иако језикословци одавно прописују одвијач или одвртач. Неки још увек кажу куплунг и бремза иако су језикословци одавно смислили речи попут квачило или кочница.

Нешто се запатило што је покушано да се укалупи, нешто није ушло у ширу употребу, нешто је делимично у употреби али га још увек замењујемо речима за које је покушано да се замене.

Али све те речи које смо ти и ја навели имају три заједничке одлике:

1. новосковане су у српском језику у жељи да се преведе изворна реч обично из страног језика (Нисам поклоник језичког пуританизма... Не бих пристао на брзоглас уместо телефона никада, а и чешће кажем компјутер него рачунар.);

2. те новосковане речи нико није наметао законом и прописима нити је прећено високим новчаним казнама ако их не користиш;

3. те увезене и прихваћене стране речи немају одговараућу замену на српском језику па су се у потпуности одомаћиле и прихваћене су у широј употреби.

А са новоизведеним (не новоскованим или увезеним него новоизведеним речима додавањем суфикса на постојеће речи у речнику, надам се да то разликујеш, процесе творбе речи - извођење, слагање, комбинована творба и претварање), називима за женска занимања управо се врши насиље над језиком додавањем на силу постојећих моционих суфикса у српском језику на постојеће речи у речнику и још се прети законским новчаним казнама ко то не поштује.

Велика је то онда разлика између овога што ти наводиш као примере и што сам ја навео као примере речи које већ имамо у речнику српског језика.

Уосталом, ако су творци тог српског новоговора са родно осетљивим речима, називима занимања за жене толико уверени у исправност тога што раде и ако схватају како све то функционише у језику (а изгледа да не схватају) зашто онда имају потребу да законом прописују тај српски родноравноправни новоговор као код Орвела?

Што не препусте времену и процесима у самом језику да ураде своје ако су већ тако убеђени да су у праву са лингвистичке тачке гледишта?

То се одувек так радило, нису законом прописиване речи које ћемо користити у српском језику.

Мађутим, ја бих рекао да те творце тог српског родноравноправног јкезика и не занима сам језик као такав нити процеси који се у језику одвијају.

Биће да њих само занимају политика и идеологија коју заступају а за коју су добили паре од иностраних фондација као невладине организације у Србији задужене за "развој цивилног друштва" ма шта год то значило када се намеће законом уз претњу драстичним казнама.

benedykt

Ти би, дакле, допустио да ти рецимо бојлер (извини, Зоја) поправља један посластичар по струци?

Или да те у болници лечи неки рели возач а не лекар?

А знаш ли ко су ауторке Приручника за употребу родно осетљивог језика који је окачен на сајту Владе Србије као званични документ уз Закон који прописује употребу родно осетљивог језика и кажњава непослушне? (ЛИНК)

HRISTINA CVETIČANIN KNEŽEVIĆ

Ona je sociološkinja, politikološkinja, feministkinja i aktivistkinja. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odsek za sociologiju, a magistrirala je politokologiju – rodne studije, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Trenutno pohađa doktorske studije iz oblasti kulture i medija na Fakultetu političkih nauka.

Od 2019. godine koordinira istraživačkim programom Centra za ženske studije, Beograd. Radi na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu kao mlađa istraživačica.

Aktivna je na polju borbe protiv digitalnog nasilja prema ženama i bezbednosti na internetu. Od skoro vodi i stranicu „Feminizam i teretana“ putem koje osnažuje žene da rade na sebi, telu i snazi.

Jelena Lalatović (Beograd, 1994) završila je osnovne i master studije na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti, gde je upisala doktorske studije. Autorka je desetak naučnih radova iz oblasti književnosti za decu i mlade, feminističke književne kritike i studija periodike. U kooautorstvu sa Hristinom Cvetinčanin Knježević objavila je Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika. Književnu kritiku objavljuje na portalu Bukvica i u časopisu Polja. Članica je Upravnog odbora Autonomnog ženskog centra. Zaposlena je kao istraživačica pripravnica na Institutu za književnost i umetnost.

Дакле, једна је завршила социологију, па докторира политикологију, а друга је студирала књижевност. Не језик, књижевност. Те две катедре на Филолошком факултету су два света.

Ниједна од ове две младе жене нема по свом образовању никакве благе везе са проучавањем језика.

И нашле су стару госпођу Свенку Савић (1940. годиште, дакле госпођа има 84 године данас) са новосадског универзитета, психолингвистика, да им напише позитивну рецензију за тај Приручник и да га препоручи за штампање.

Дакле, прати сада пажљиво...

Не да га препоручи Влади Србије као подлогу за доношење овог Закона који се бави и родно осетљивим језиком, него га је само препоручила за штампање.

И волшебно, као зец из шешира, у читавој причи се 2020. године појављује Гордана Чомић као министарка за људска и мањинска права у влади Ане Брнабић која и предлаже тај Закон Скупштини, Скупштина га усваја, а Приручник за употребу родно осетљивог језика који су саставиле две жене које су завршиле социологију и кењижевност и уопште се баве проучавањем језика постаје и званични документ Владе Србије.

Нико не пита за мишљење ни Институт за српски језик САНУ, ни Матицу српску ни Одбор за стандардизацију српског језика, ни универзитетске катедре србистике ни Друштво за српски језик и књижевност... Све су то институције које се тиме баве и ту су људи који се читавог живота баве проучавањем језика.

Али не... Они су сви будале, је л' да?

Праву истину о језику ће да нам саопштавају један социолог (пардон, социолошкиња) и политиколог (политиколошкиња) и једна која је завршила књижевност.

Поред толико стручних институција и стручњака који се баве језиком читавог свог живота?

Магија!

Па докле може да иде тај степен лудила у овој Србији?

principessa_etrusca

Колико видим из клипа (и из оног теста за децу који је Тадејуш дала), разлике се махом своде на речник и синтаксу? И мисли се углавном на писани језик?

А шта са говорним формалним енглеским?

краљица Цеца

Опет некако дођосмо до квинз инглиш...

Nego, jel vi stvarno nemate druga posla nego da se bavite ovom temom,

nema potrebe za nerviranjem, te sve promene ionako nisu za blogogeneracije,..ovi klinci sto dolaze, ce pricati onako kako ih budu ucili i kako ce sami menjati stavri-kako je oduvek i bilo.

Нико не пита за мишљење ни Институт за српски језик САНУ, ни Матицу српску ни Одбор за стандардизацију српског језика, ни универзитетске катедре србистике ни Друштво за српски језик и књижевност... Све су то институције које се тиме баве и ту су људи који се читавог живота баве проучавањем језика.

to cime se oni bave je nauka o jeziku, a ljudi govore onako kako su naucili,...obrazovani, nacitan, na jedan nacin, oni manje opremljeni, na svoj drugi nacin, dok deca u nekim godinama imaju potrebu da neke reci pretvaraju u neke svoje, mediji su isto znacajan faktor i prilicno uticu na javnost u tom smislu, pa danasnje voditeljke i medijske licnosti, onim svojim nakaradnim nastupima, kao i novinari najprodavanijih tabloida su mozda najvece ubice lepote jezika.

znaci skole su jedina mnesta gde se jezik formatira, usvaja,...

pa i ove sporne reci,...kako ce deca uciti u skoli, tako ce ih i koristitii bice im normalno da ih upotrebljavaju, kao i nama to kako su nas ucili.

kako god, neku potpunu kontrolu nad jezikom ne moze imati niko, jer je on ziva stvar i ide svojim putem.

što zaista mislim da bi bilo dobro nekako bolje razrješti je baš to pitanje prezimena koje pominješ..
praktično nema dobro rješenja za žene po tom pitanju..

Možda ne bi bilo loše da uvedemo rešenje kao kod Španaca – žena ne menja prezime a deca nasleđuju i majčino i očevo :)
Eto to bi recimo mogla da bude tema za organizacije koje se bave ženskim pravima i rodnom ravnopravnošću kod nas! Ja bih prva ubacila i mamino prezime, a i detetu moje!

а) У вези са темом...
б) У вези теме...

Некада је била једино правилна она прва, у вези са темом... Данас су обе легитимне и признате због раширене употребе оне некада неправилне конструкције.

Konstrukcija sa genitivom nije ni danas pravilna, odakle to?

angie01

Нико не пита за мишљење ни Институт за српски језик САНУ, ни Матицу српску ни Одбор за стандардизацију српског језика, ни универзитетске катедре србистике ни Друштво за српски језик и књижевност... Све су то институције које се тиме баве и ту су људи који се читавог живота баве проучавањем језика.

to cime se oni bave je nauka o jeziku

Па баш зато би и био ред да буду питани за мишљење а не да употребу језика законски прописују једна која је студирала социлогију и једна која је студирала светску књижевност и теорију књижевности.

Какве везе њих две имају са тиме о чему су направиле приручник?

А за све остало што си написала, у праву си.

Једино код овога:

znaci skole su jedina mnesta gde se jezik formatira, usvaja,...

pa i ove sporne reci,...kako ce deca uciti u skoli, tako ce ih i koristitii bice im normalno da ih upotrebljavaju, kao i nama to kako su nas ucili.

Јесте то тако било некада са нама... И нико се није оволико бунио јер је то што су нас учили имало смисла.

Али у овом случају нисам сигуран да ће се у школама наћи много њих који ће хтети да децу уче тим новим речима.

Макар их и прописивали законом и претили казнама.

Или што рече Милисав једном приликом поводом неке друге теме:"Тасо, не брини... Срби су разјебали сваку државу у истпорији која је покушала да их натера да плаћају порез..."

Тако ће бити и са овим родно осетљивим језиком прописанм законом.

a_olmos

а) У вези са темом...
б) У вези теме...

Некада је била једино правилна она прва, у вези са темом... Данас су обе легитимне и признате због раширене употребе оне некада неправилне конструкције.

Konstrukcija sa genitivom nije ni danas pravilna, odakle to?

Када си последњи пут чуо (/чула? - извини, не знам који род да употребим) да је неко изговорио "у вези са"?

Написао још и некако ту и тамо повремено, али изговорио...

Ни у школама, ни у медијима,... Нигде.

Можда то нигде није званично обзнањено (ретко се то и ради, скоро никада као са оним дативом и генитивом лекару/код лекара) али на корак смо да летимизујемо конструкцију са гентивом... У вези нечега.

Прећутно. Због тога што је преовладала и потиснула конструкцију са инструменталом.

Ih, pa ako je to u pitanju, toga je mnogo, od (s) obzirom da, ne korišćenja bismo i biste, preko delikventa i protestvovanja (pa sad i protestanata umesto demonstranata) i još milion primera. Ali to još uvek nije norma niti mislim da će ikada biti.

извини, не знам који род да употребим

Moje zamenice su they/them

Milan Novković

maksa83

Bugi koji se koristi u Indoneziji ima cak pet rodnih kategorija.

A možemo - kad već menjamo jezik u skladu sa jezicima koji nemaju veze sa srpskim - da se ugledamo na severni sused koji ima 0 rodnih kategorija.

- Jebem ja tebe Lala otac.
- Misliš majku?
- I njega, i njega.

A ima i onaj kad Eržiki ispadne iz ruku torta oko koje se trudila ceo dan, pa sedne i plače, nailazi Lala pitaje šta je problem.

- Torto moj torto bio je tako veliiiki...
- A dobro naćeš većeg, šta sad...
- Torto moj torto bio je tako leeeep...
- A dobro naćeš lepšeg, ima toga bar, šta sad...
- Torto moj torto imao 12 jaja..
- E takvog već neš naći...

I ja sam čuo ovaj prvi pre mesec dana.

Neverovatno koliko brzo mutira. Prva linija što sam ja čuo: Jebem ti otac u pička ...

... ko atom ima jezgro, a umesto elektronskog oblaka ima oblak varijacija.

Jezgro je, u stvari, bitno.

I iako su puns pri dnu piramide/hijerarhije humora ako bi vic pričao Mađar koji, u stvari, tečno priča Srpski, bio bi pri samom vrhu piramide: paradox + self-deprication

Ima i ovaj, mislim da sam ga pokupila sa bloga. Malo je vulgaran, oprostite.

Mađarica: “Moram ti se požaliti, moja prijateljica, na moja muž. Znaš, moja muž loše j*be!”
Prijateljica: “Valjda moj muž?!”
Mađarica:”Ne, tvoja muž dobro j*be, nego moja muž.”

a_olmos

Ih, pa ako je to u pitanju, toga je mnogo, od (s) obzirom da, ne korišćenja bismo i biste, preko delikventa i protestvovanja (pa sad i protestanata umesto demonstranata) i još milion primera. Ali to još uvek nije norma niti mislim da će ikada biti.

Мммммм... Овај... Можда...

(Не зовем се Никола Пашић.)

извини, не знам који род да употребим

Moje zamenice su they/them

Поштујем.

Ти у себи не водиш унутрашњи монолог... Нити унутрашњи дијалог. То је више унутрашњи полилог. И ја исто тако.

И да мало додатно разјаснимо како се то језик форматира и усваја у школи да би свима било јасно... Уз осмех са много добре воље опраштајући свету око нас што је несавршен, што рече Душко Радовић

Знаш како гласи одговор на питање на контролном задатку у 5. разреду основне школе:

У ком падежу је подвучена реч:

Пас маше репом.

Одговор на линији за одговор:

У дворишту.

Сасвим логично, где би другде пас махао репом.

a_olmos

Moje zamenice su they/them

Тебе чекам од почетка овог треда (нарочито ако ти је струка социологија, драматургија или археологија).

emilia

Kako stoji Putin na glasovanju?)

Biračko mesto.

Genijalna fotografija, pa makar i da je namontirana. Eh, da naš Tramposlav može ovako...

bene_geserit

Nego, jel vi stvarno nemate druga posla nego da se bavite ovom temom, zar to nije rezervisano za Filipa?

Друг Филип ће примити одликовање за доследну и бескомпромисну примену закона.

Нико не пита за мишљење ни Институт за српски језик САНУ, ни Матицу српску ни Одбор за стандардизацију српског језика, ни универзитетске катедре србистике ни Друштво за српски језик и књижевност... Све су то институције које се тиме баве и ту су људи који се читавог живота баве проучавањем језика.

Али не... Они су сви будале, је л' да?

Праву истину о језику ће да нам саопштавају један социолог (пардон, социолошкиња) и политиколог (политиколошкиња) и једна која је завршила књижевност.

Поред толико стручних институција и стручњака који се баве језиком читавог свог живота?

Магија!

Па докле може да иде тај степен лудила у овој Србији?

Da je sreće i pameti struka bi sama uvidela da ima čisto lingvistički problem jer se nazivi zanimanja u ženskom rodu javljaju samo za određene poslove a ne za sve, odnosno da se pri tome javlja dodatni problem mešanja rodova u jednoj te istoj rečenici za ona zanimanja za koje ti nazivi u ženskom rodu ne postoje. I malom detetu u prvom osnovne je savršeno jasno da Milan ne može da bude prodavačica, Dragan nikako nije učiteljica, Jovan ni u snu ne može da bude kuvarica niti Bojan pevačica, pa bi onda i tim ljudima od struke trebalo savršeno da bude jasno da samim time ni Milena, Dragana, Jovana i Bojana ne mogu biti prodavac, učitelj, kuvar i pevač, ali isto tako ni arheolog, dramaturg ili psiholog.
Takođe, već uveliko postoji naziv sa tim famoznim sufiksom -inja, oko koga se sada lome koplja, za na primer nazive zanimanja laborantkinja ili farmaceutkinja, pa em što srpski jezik ostade živ i zdrav, em nam nebo i dalje nije palo na glavu.

Prema tome, očigledno je da neki ljudi u datoj struci razmišljaju kao političari a ne kao lingvisti, pošto je ovo postalo čisto političko pitanje i izašlo iz domena struke to jest sakrivaju svoja lična politička ubeđenja iza te gomile diploma i to je ovde srž problema. Nikakve ovo nema veze sa strukom kako sa jedne tako i sa druge strane, odnosno namerio se junak na junaka. Potpuno bi isto bilo da se ne lažemo kada bi se nekim slučajem tražila neka promena u bilo čemu sa te vama drage strane, odnosno vi bi navijali da se ta promena izvrši ma koliko besmislena bila i/ili se struka bunila protiv nje i vice versa…

shmoo

Стране речи су увезене и укалупљене јер је постојала потреба за тим…
…

А са новоизведеним (не новоскованим или увезеним него новоизведеним речима додавањем суфикса на постојеће речи у речнику, надам се да то разликујеш, процесе творбе речи - извођење, слагање, комбинована творба и претварање), називима за женска занимања управо се врши насиље над језиком додавањем на силу постојећих моционих суфикса у српском језику на постојеће речи у речнику и још се прети законским новчаним казнама ко то не поштује.

Nasilje se takođe vršilo u startu kada su te reči na silu copy-paste sistemom i na silu ubacivane u sasvim drugačiju jezičku strukturu. Dakle za upravo ta zanimanja koje ste vi u svom primeru naveli tipa psiholog i arheolog je očigledno kao što rekoh original iz grčkog jezika ali su iste u srpski jezik ušle iz odbitka preko Nemaca što se jasno vidi u sličnosti naziva pošto nije dakle grčko ψυχολόγος (psihologos) i αρχαιολόγος (arheologos), nego je skoro pa isto kao kod Nemaca u obliku (der) Psychologe & Archäologe. Kao i kod Grka, takođe i kod Nemaca postoji ženski rod za data zanimanja uz dodavanje sufiksa, tj nešto slično kao kod nas što se predlaže, pa su to na konkretnim primerima (die) Psychologin & Archäologin.

Prema tome, kada su se dati nazivi na silu kopirali jer domaćeg izraza nije bilo se gle čuda zaboravilo da se iskopira do kraja i u startu predvidi postojanje ženskog roda. Avaj, u tom trenutku je za Srbiju i gradnja železničke pruge bila đavolska rabota koja gde prođe žene manje rađaju a kamoli takva ”skarednost”, pošto je ženi bilo mesto u kući uz šporet a ne da uči škole i bavi se psihologijom i arheologijom.
Moje pitanje je jako jednostavno… Izađosmo li braćo i sestre već jednom iz 19. veka…?! Mislim ima li nekog pomaka na tom planu ili da vraćamo fesove na glavu, ženama da vezujemo marame kada izlaze iz kuće, pošto nam je sve ostalo iz satanističke Evrope došlo…

principessa_etrusca

Обе моје бабе су рођене у 19. веку (у породицама из којих потичем до чункунбаба није било child brides, за раније не знам) и обе су се школовале. Једна од баба, апотекарска ћерка, и сама је завршила фармацију и ословљавана је са ”магистра” вероватно и пре 100 година, а друга је била професорка.

Koliko primećujem iz datih primera sasvim je normalno bilo i nekad davno da se upotrebljava ženski rod za određena zanimanja samo ako ima i žena da budu apotekarke ili profesorke, ali je sada odjednom svetogrđe ono najgore i nasilje nad jezikom to što se pokušava uvesti makar neki red u jezik. Mislim, valjda bi svakome od nas, bez obzira na političke stavove, trebalo da bude jasno kako je malo glupo da postoje samo neki nazivi zanimanja u ženskom rodu, jer, kao što rekoh, kao posledica toga se negde javlja mešanje rodova u istoj rečenici a negde opet ne a sve u zavisnosti ima li dato zanimanje svoj ženski oblik ili ne.

Kao što i sama primećuješ, magistra i profesorka same po sebi kao reči ne znače ama baš ništa u našem jeziku, pošto su iste veštački stvarane na osnovu stranih originala. U pitanju su očigledno nazivi koji potiču iz latinskog koji su onda preko Nemaca copy-paste sistemom ušli u srpski jezik, sa time da je magistra original kakav postoji u latinskom jer je za muški rod magister/magistar a za ženski upravo magistra. Kada je profesorka u pitanju je dakle samo na sličan način kao i u nemačkom rešeno pitanje ženskog roda sa sufiksom, kod Nemaca je muški rod (der) Professor a ženski (die) Professorin.

Dakle, sve se može kad se hoće pa kada smo u 19. veku nekako na silu ukalupili sve te silne nazive zanimanja iz grčkog i latinskog a preko nemačkog, mislim da ćemo i sada uspeti da ispravimo početnu grešku i da oformimo ženski rod tamo gde ga očiglednim propustom nije bilo. Valjda…

Пази, није је много тукао и зато јој је био добар муж. Мало ју је тукао, није много...

И шта мислиш, да ли ће онда такви мушкарци из таквих средина улазити ако на вратима пише ДОКТОРКА?

(Знам да таквих има и у Великој Британији, да се не лажемо сада

Sve ljepše od ljepšega.







Opet prolazimo kraj suštine i pričamo o položaju indijske žene u engleskim filmovima prve polovine prošlog stoljeća, zaboravljajući matrijarhat sa kraljicom. Evo i bez Kejt nastala je panika u kraljevskoj košnici, med za čaj će morati nabavljati kod Šveđana i Danaca dok se glavna ženska figura ne vrati na medijski i društveni presto.




Telo za rodnu ravnopravnost vodi bivša ministarka, bivšu ministarku iza pune sofre proziva podnapit patrijarh, bile su to reakcije i riječi uvrijeđenog i arogantnog čovjeka (?) kao da mu Telo za rodnu ravnopravnost krivo što se još nije oženio.


Otkud bivša ministarka u Telu, i šta patrijarh ima sa ženskim rodom u srpskom jeziku? Zašto izigravajući podnapit boga-oca nabrijava muškarce da tuku i ubijaju žene?


Nabrijati znači osokoliti na srpskom, udariti šakom od sto sudeći po patrijarhovoj energiji čvrste muške ruke i srpskog domaćinstva koje nam svako malo arogantno demonstrira iza bogate crkvene trpeze i poslije kapljice dobrog vina,

ljut što se njega ništa ne pita kao da su srpske žene sa njim u mladosti ovce čuvale i očijukale al eto ni jedna se ne dade, ode za drugog.


Molim vas, krenimo ispočetka korak po korak do engleskog matrijarhata nećemo stići nikada, ne brinite,

da li su u srpskom jeziku postojali čobani i čobanke? Šta je starije, čoban ili čobanica?

a_olmos

Moje zamenice su they/them

Molim za prevod ovih zamjenica.

benedykt

Нико не пита за мишљење ни Институт за српски језик САНУ, ни Матицу српску ни Одбор за стандардизацију српског језика, ни универзитетске катедре србистике ни Друштво за српски језик и књижевност... Све су то институције које се тиме баве и ту су људи који се читавог живота баве проучавањем језика.

Али не... Они су сви будале, је л' да?

Праву истину о језику ће да нам саопштавају један социолог (пардон, социолошкиња) и политиколог (политиколошкиња) и једна која је завршила књижевност.

Поред толико стручних институција и стручњака који се баве језиком читавог свог живота?

Магија!

Па докле може да иде тај степен лудила у овој Србији?

Da je sreće i pameti struka bi sama uvidela da ima čisto lingvistički problem jer se nazivi zanimanja u ženskom rodu javljaju samo za određene poslove a ne za sve, odnosno da se pri tome javlja dodatni problem mešanja rodova u jednoj te istoj rečenici za ona zanimanja za koje ti nazivi u ženskom rodu ne postoje.

Шта ћемо са судија?

Судац и суткиња?

Не бих ја то. Вуче исувише на кроатизам у српском. Ионако кроатизама у употреби у српском имамо и превише и поред већ постојећих српских речи. (спочитавати, потицати итд.)

'Ај за пијаница... Може и пијанац.

Медицински брате мој.

Слушај, ја ове и овакве расправе (називи за женска занимања) водим још откако сам био студент, дакле добраних 40 година.

А напомињем да је однос лингвистичких расправа и политикантско-идеолошких расправа у тих мојих 40 година био 50%:50%.

При томе такође напомињем да сам од 3. године гимназије био у срединама у којима су жене чиниле огромну већину. У гимназији у одељењу 7 дечака (таман екипа за мали фудбал са резервама) и 27 девојака. Па Филолошки факултет - 2,5 хиљаде девојака и 5,5 мушкића. (Немој да ме питаш за оно 0,5 мушкића, нећу ти одговорити.) Сада радим у просвети, у школама, где ради 95% женског света и оних 5% нас осталих.

Пуних 40 година се расправља у тим круговима како пронаћи решење за који ти кажеш да струка не увиђа да има проблем.

И за све то време ваљано решење за неке називе занимања није пронађено.

Оно што поуздано могу да ти кажем, све те моје колегинице са којима сада радим као и све жене које познајем, не само наставнице и професорке српског него све жене са којима сам свакодневно у контакту, исмевају ова решења из Приручника за родно осетљив језик, спрдају се са њима из све снаге у тренуцим када нису љуте зато што их неко зове педагошкиња и психолошкиња па псују тог говорника који користи те изразе које су осмислиле једна жена која је студирала социологију и политичке науке и друга жена која је студирала светску књижевност и теорију књижевности и обе су, гле случаја, активисткиње у феминистичком покрету у Србији.

Ниједног јединог трензтка ја нисам рекао да не постоји потреба за неким називима за женска занимања. Али кажем да док српски језик употребом не изнедри сам такве називе (нпр. студент:студенткиња, асистент:асистенткиња итд.), законско присилно решење које су осмислиле две жене којима није језик уопште струка неће проћи.

То је све што могу да кажем у тим расправама око назива женских занимања које, као што ти рекох, водим већ пуних 40 година.

П.С. - Само још да додам... Пошто је свака жена ОСЛОНАЦ своме мужу у животу, моја жена (професорка енглеског, дакле ипак позванија од једне соцолошкиње и једне која се бави књижевношћу и књижевном теоријом, има да те пребије на мртво ако је будеш назвао Тасином ОСЛОНИЦОМ у животу.

'Ајмо, људи, погледајмо мало реалности у очи... Језик се не мења законским одредбама и на силу. Можда ћеш ти у медијима и чути археолошкиња, драматуршкиња, боркиња итд. (да не би плаћали законске казне), али у свакодневном говору и обраћању, у приватној комуникацији, то нећеш чути. И уверен сам да већину тих назива из тог Приручника за родно опсетљив језик нећеш никада ни чути у свакодневном говору јер су вештачки створени за дневнополитичке и назови идеолошки потребе, а не из стварне језичке потребе говорника српског језика.

А начином на који се решења из тог Приручника за родно осетљив језик намећу (законска присила) изазива се код свих говорника српског језика само отпор и инат.

Зато што такво законско наметање и силовање језика јесте силовање здраве памети и жена и мушкараца који користе српски језик као свој матерњи језик.

Nasilje se takođe vršilo u startu kada su te reči na silu copy-paste sistemom i na silu ubacivane u sasvim drugačiju jezičku strukturu.

Када немаш реч у свом језику за нешто, а потребна ти је, онда је то насиље увозом речи неопходно. Иначе бисмо и даље на телефон или на археолога показивали прстом и не бисмо знали како да их назовемо. И још много тога.

Али када у језику већ постоји реч која делимично (делимично!) покрива потребу за тим називом, онда је овакво решење као што је овај Приручник за родно осетљив језик непотребно насиље, зар не?

Понављам ти, све што ће се овиме добити јесте негативна реакција 95% говорника српског језика, и жена и мушкараца и изазваће и додатни отпор чак и за неке изразе за занимања у женском роду који би и били прихваћени да нема овог Приручника и пратећег му закона.

Ako nekog zanima kako Francuzi uvode nove riječi u zvanične riječnike može pročitati ovdje.

kamilo_emericki

Ako nekog zanima kako Francuzi uvode nove riječi u zvanične riječnike može pročitati ovdje.

Хвала!

Dakle, sve se može kad se hoće pa kada smo u 19. veku nekako na silu ukalupili sve te silne nazive zanimanja iz grčkog i latinskog a preko nemačkog, mislim da ćemo i sada uspeti da ispravimo početnu grešku i da oformimo ženski rod tamo gde ga očiglednim propustom nije bilo. Valjda…

Ствар је у томе што нико до сада није употребу женског рода прописивао законима.

Иначе док ово пишем, слушам интервју са народном посланицом Јеленом Павловић јер ме интересује један случај деце одузете од мајке у Новом Саду ког се ова посланица подухватила. На почетку интервјуа она је представљена као правница/адвокатица, а она је исправила интервјуера и рекла ”адвокат”.

tessa1

Telo za rodnu ravnopravnost vodi bivša ministarka, bivšu ministarku iza pune sofre proziva podnapit patrijarh, bile su to reakcije i riječi uvrijeđenog i arogantnog čovjeka (?) kao da mu Telo za rodnu ravnopravnost krivo što se još nije oženio.


Otkud bivša ministarka u Telu, i šta patrijarh ima sa ženskim rodom u srpskom jeziku? Zašto izigravajući podnapit boga-oca nabrijava muškarce da tuku i ubijaju žene?

И бивша председница Скупштине и једна од перјаница Демократске странке, иначе по струци физичар, колико сам разумео.

Она такође већ 24 године седи иза пуне софре и такође поднапито као и патријарх прозива ону другу себи противничку страну у Србији
забадајући јој свој политикантски прстић још дубље у ту рану која се зове распад породице и распад друштва који следује распаду породице.

И то је суштина целе ове приче о називима у женском роду за занимања.

Прича уопште није лингвистичка.

Прича је политикантско-идеолошка, а генеришу је људи који у Србији седе за пуном софром и поднапито добацују једно другом преко медија да се Власи не досете у чему је највећи проблем овог друштва у Србији.

kamilo_emericki

a_olmos

Moje zamenice su they/them

Molim za prevod ovih zamjenica.

Tramposlav

Donald Trump warns of ‘bloodbath’ if he loses presidential election and warns China- he was saying China is building car manufacturing plants in Mexico in hope that China will sell those cars in the US.

још дубље у ту рану која се зове распад породице и распад друштва кјоји следује распаду породице.

Nešto sam propustila u njenom angažmanu, vidim da je bila i Miloradova savjetnica,

kako Zorana utiče na raspad srpske porodice? Telom za rodnu ravnopravnost koje neko finansira, kao što patrijarhovu sofru finansira i poneka žena?

patrijarhovu

Jel ovde fali neko slovo? r još jedno :)

patrijarharovu (?)

emilia

russian oil refinery bingo

'Ајде и теби да одговорим мада си досаднијa сова, буљина (Има ли везе овај назив за сову са неком буљом? Дупетом?) и од Бенедикта и од Геџе заједно, јебали вас у исто време у главу све на гомили и Руси и Американци и Британци и Бајден и Трамп и Путин и Риши Сунак и Син Ђин Пинг Понг и најстарији Кинез и најстарија индијска баба, како је то говорила моја кева...

shmoo

'Ај за пијаница... Може и пијанац.

U mom kraju za nekog ko mnogo pije ponekad kažu da je "teška pijanica", valjda ostalo iz epskog opisa braće Vojinović.

Kad sam već tu da pitam.
- Ima li kakav termin za mušku vjevericu? Vjeverac?
- Zašto je obavezno izvoditi, u tom novogovoru, riječi ženskog roda iz već postojećih, muških. To često zvuči nezgrapno a i malo uvredljivo, kao pravljenje žene od muškog rebra.
Krava je krava ne bikica, kobila je kobila a ne konjica...

tessa1

још дубље у ту рану која се зове распад породице и распад друштва кјоји следује распаду породице.

Nešto sam propustila u njenom angažmanu, vidim da je bila i Miloradova savjetnica,

Ма била Чомићка чак и блогерка на Блогу Б92. Свестрана жена. Леонардо да Винчи са сисама.

Ипак, мислим да јој је највеће достигнуће у животу да буде министарка у влади свог политичког љутог противника још из деведесетих...

Људи су чудо.

Живот је чудо.

kako Zorana utiče na raspad srpske porodice? Telom za rodnu ravnopravnost koje neko finansira, kao što patrijarhovu sofru finansira i poneka žena?

Зорана Михајловић?

То ћеш морати да питаш НАТО канцеларије у Бриселу. Она је тамо радила, они је најбоље познају и сигурно знају и како то ради за шта ти питаш.

newimprovedtadejus

Neues aus der Nachbarschaft

Ocigledno je da je jezicki ravnopravniji. I smisleniji. Zamisli da su kada se pojavio bicikl tadasnji govornici odlucili da ne koriste ni jednu rec za taj objekat. Bilo bi besmisleno zar ne. Tako je i besmisleno da nekoga ko je uciteljica zoves uciteljem. U 19om veku nije bilo uciteljica (kao ni biciklova) pa ti nije trebala ta rec. Danas ih ima (i uciteljica i biciklova) pa ti treba nova rec. Nekom je svojevremeno auto, bickl, tramvaj, trolejbus, autobus, fudbal... zvucalo neprirodno za srpski jezik. Danas valjda vise niko te reci vise ne smatra nesrpskim.

meni ne smeta da me zovu ekonomistom al mi je presmješno da nekome smeta ako bi ja sebe zvala ekonomisticom..
get a life šta bi rekla omladina he he (volim sve što vole mladi)

Jasno.

Nego, ono sto je porazno u ovom slucaju je da ove mudre sede glave svoj stav ne pokusavaju da obrazloze lingvisticki - dobro, kod nas se od svake teme u tri koraka stigne do Kosova, Jasenovca i nacionalne drame.

A nije da se ne bi mogla ponuditi i lingvisticka argumentacija. Ali bi tu moralo da se krene od 'aksioma' da je jedna od osnovnih odlika jezika (i same jezicke sposobnosti) kreativnost a ne njegova ugrozenost i zacaurenost. Pa bi recimo pocetna teza mogla biti da u srpskom (kao i u drugim jezicima) postoje izrazi koji oznacavaju i ono sto danas znamo da je fakticki netacno (Sunce ne 'izlazi' i 'zalazi'), ili imaju indirektnu denotaciju (kada glavni kelner kolegama kaze 'Sto broj tri je narucio sniclu.' = semanticka koercija)... Itd.

kamilo_emericki

- Ima li kakav termin za mušku vjevericu?

Радета.

Šešelj i ja se poznajemo iz studentskih dana. To je bilo vreme kad smo bili članovi Saveza komunista. Sećam se kad je bio zadužen za ceo Pravni fakultet i držao sastanke, a morao je da nađe nekoga za sekretara. Javljali su mu se razni, ali ja sam više puta, pa me je zapamtio i jednom prilikom rekao: „Aha, ova ima tri grama mozga, ova bi mogla da bude“ -

Јој, немој да нам сада овде још уводиш и природни род поред граматичког о којем се расправљамо.

Откуд знам како се каже мушка жирафа или зебра.

Жирафон или зеброн?

(Додуше, за мене је зебра одувек била само магарац у Партизановом дресу.)

Ако будемо у причу увели и те дилеме око природног рода поред граматичког о којем расправљамо, овај блог ће се претворити у оргије којих се не би постиделе ни Калигулина или Тиберијева царска палата.

Ма била Чомићка чак и блогерка на Блогу Б92.

Aha, ti si dodao i gospođu Čomić u Telo,


a ja reko neću da te ispravljam, Zorana je ekonomistica. Nema veze, idemo dalje, eto takav sam ja čovjek, ne kao Benedykt avet, sve tako razmišljam.

u tri koraka stigne do Kosova, Jasenovca i nacionalne drame.

Nova fora je Dubrovnik.

Kosovo, Jasenovac i nacionalne drame su za primitivno virtuelno izražavanja i za seljoberiju.

tessa1

Ма била Чомићка чак и блогерка на Блогу Б92.

Aha, ti si dodao i gospođu Čomić u Telo,


a ja reko neću da te ispravljam, Zorana je ekonomistica. Nema veze, idemo dalje, eto takav sam ja čovjek, ne kao Benedykt avet, sve tako razmišljam.

shmoo

emilia

russian oil refinery bingo

'Ајде и теби да одговорим мада си досаднијa сова, буљина (Има ли везе овај назив за сову са неком буљом? Дупетом?) и од Бенедикта и од Геџе заједно, јебали вас у исто време у главу све на гомили и Руси и Американци и Британци и Бајден и Трамп и Путин и Риши Сунак и Син Ђин Пинг Понг и најстарији Кинез и најстарија индијска баба, како је то говорила моја кева...

Dvestakilašu od muke znojavi, ti si i funkcionalno nepismen pored toga što si i nemoralni frik koji redovno pušta mentalne prdeže u etar. Da nisi toliko glup, primetio bi da samo primereno odgovaram na zivkanje.

Saudi Arabia's first male robot inappropriately touches reporter



+


I zaboravih, ma nisam zaboravila, ostavila za Filipov blog, ali njega nema pa nema, bilo bi idealno. :)


Za njih su kažu Srbi doktorirali hranu, probali su sve u mnogim mjestima koje ni ja obići neću, posebno jagnjetina im ukusna vidim na jednom snimku (pošto i oni prave dobru jagnjetinu po kamenjaru, vrijedno priznanje),
meni predloži YouTube prije tri sedmice i sve danas ću sutra ću pokazati i vama kako susjedi uživaju u Srbiji, pišu im ljudi ispod da ni oni ne bi bolje napravili ovu kulinarsku reportažu (primjer da je virtuelnost jedno, ovde i ne računam u to jedno, realitet drugo)



“Dragi gurmani nakon puno vaših preporuka posjetili smo najstariju srpsku kafanu "Kod Mira" u malom mjestu Bogutovac, nedaleko od Kraljeva u Srbiji. Ova legendarna kafana preživjela je čak dva svjetska rata, osnovana daleke 1826. godine, a danas je u vlasništvu dva brata - Peđe i Dejana. U ovoj kafani postoji samo jedno pravilo, a to je da ne dolaziš ukoliko nemaš vremena. Kuriozitet ovog mjesta je da specijaliteta kuće nema, a zašto je to tako shvatiti ćete tek kad dođete ovdje!”

Ala brt ako ovaj uvod nije razlog za neki opet mali šovinistički amok u Dubrovniku?

shmoo

newimprovedtadejus

ne, u VB se to zove standard ili formal English i djeci se od neke 8 do 12 godine svake nedelje daju mini testovi u kojima treba da prepoznaju gramatički i pravopisno ispravnu formu među nekoliko varijeteta neispravnih..

dio se koncentriše na gramatiku (tipična greška je upotreba glagola u drugom licu jednine i množine uz zamjenice i imenice u trećem licu jednine i množine)..

А ко одређује шта је исправно а шта није исправно?

Ко то прописује у ВБ за енглески шта је грешка а шта није?

На основу чега онда дају оцене деци на тим тестовима?

dio se odnosi na pravopis i sintaksu, pokušava da ih oduči od ćub govora tipa "whoa, amazing bro, didy see that, amaaaaaaaaazin" (primjetih da i u Srbiji itekako imamo verziju ovoga)..
tipičan primjer na tom testu je da izaberu 1 od 4 ponuđena odgovora
- team was awsome, they played amazing..
preko dve međuvarijante do formalnog
- team's excellent performance was crowned with a victory..

na primjer..
možda možete da probate..
ne karikiram.. ovo se djeci u tih 4 godine ubija u glavu bjesomučno.. mislim da daje rezultate

Зашто се убија у главу деци од 4 године?

Каква је то потреба да би се то радило?

Да би једнога дана када порасту и крену у школу и касније говорили какав то енглески?

И да поновим питање, ко је то прописао? Мора да је неко прописао? Па ако у ВБ имамо некога ко то прописује, зашто не бисмо имали и у Србији?

Зашто се то разликује од ситуације када ја у мојој школској учионици нећу да пустим ученика да оде из учионице ако ме пита:

"Извините, наставниче, је л' могу да идем у дворишту?"

И нећу да га пустим докле год не каже:

"Извините, наставниче, је л' могу да идем у двориште?"

(Један ми се тако замало упишао у гаће јер нисам хтепо да га пустим "у тоалету" него сам чекао да каже у тоалет.

У чему се то онда наметање кроз образовање употребе формалног енглеског, како ти кажеш, разликује од наметања употребе формалног (више волим израз стандардног) српског?

a bre taso pa jel možeš bar da pokušaš da razumiješ šta ti sagovornik govori prije nego što poletiš sa tiradama ogorčenog.. ne znam čega tačno.. na šta si ogorčen.. dal znaš ti..

elem..
ne uči se u 4. godini nego u 4 godine između 8 i 12..
uči se standardnom Engleskom (propisanom gramatikom i pravopisom) i formalnom Engleskom..
jer rečenica može biti u skladu sa pravilima (dakle standardnim jezikom) ali i dalje nedovoljno precizna a što da ne i elegantna..
ovo drugo je onda formalni Engleski i nema nužno veze sa akademijom, sudom ili javnim govorom nego je fluidnija forma odlučivanja o poželjnom načinu korištenja jezika..
ne znam treba li opet primjer..

i ne znam šta znači pitanje kakva je razlika srpskog standardnog i formalnog a kakva engleskog..
koliko znam mi djecu formalnom jeziku ne učimo?
stanradnom naravno da ali ne na način da im se ukazuje i na greške, da se traži da ih sami primjete i to da se uzimaju greške iz svakodnevne primjene..

ajde možda da kažeš pa valjda je dovoljno da prenesemo pravilo, možda i bolje ne ulaziti u dijalekte koji krše pravila gramatike (ovde je recimo to you was standardan govor crnaca, svejedno ga ispravljaju)..

ali formalnom se koliko znam kod nas djecu uopšte ne uči..
umjesto toga imamo neki kao trening pisanja lirskih tekstova kao da ćemo svi da budemo pisci a iz škole izlazimo da nam nikad nije pokazano kako da napišemo pismo..
elem ništa me nisi razumio ako misliš da sam protiv insistiranja na standardnom i formalnom jeziku kod djece..
naprotiv.. mislim da se to kod nas porazno loše radi

principessa_etrusca

meni ne smeta da me zovu ekonomistom al mi je presmješno da nekome smeta ako bi ja sebe zvala ekonomisticom..
get a life šta bi rekla omladina he he (volim sve što vole mladi)

Није проблем у томе како ће те други звати, нити како ћеш звати себе, већ што то прописује закон. До ”учитељице”, ”лекарке” или ”књижевнице” се дошло природним развојем језика. Зашто је тешко разумети разлику?

uočili su ja mislim svi razliku..
takođe je većina uočila kako se ti grčevito boriš protiv svakog pomena bilo kakvih prava žena..
presmješno zaista koliko energije da se kaže da ne može ona da bude advokatica, šta ima ona da bude advokatica

bene_geserit

Није баш тачно да су жене биле искључене из већине занимања, макар не у последљих 150 година.

Nemoj tako, jel znaš ti da su u Srbiji udovice umirale sa 35 godina u proseku tamo negde pre stotinak godina, malo što su ih zli deveri izbacivali sa decom na ulicu (zbog zakona o nasleđivanju), malo od teškog rada. Rekla mi Anđa. I Tadejus.

Nego, jel vi stvarno nemate druga posla nego da se bavite ovom temom, zar to nije rezervisano za Filipa?

nije anđa rekla, ja sam i to sam prenjela tekst mislim Dubravke Stojanović..
nek bude da je ona slagala..
al da se desi sutra ti da otegneš papke, dal možeš danas ti u Kaliforniji da se zakuneš da tvoji muški srodnici nijedan ne bi došao da traži dio kuće da mu po zakonu pripada..
danas u Kaliforniji..
šta misliš prije tih 100 godina koliko ih nije snajki poručilo da izvoli spakovati kuvere?
šta misliš koliko ih danas u Srbiji svaki dan slične odluke donosi samo kad se nađe u prilici..
ja bih rekla baš baš baš dobro iznad pola

a_olmos

što zaista mislim da bi bilo dobro nekako bolje razrješti je baš to pitanje prezimena koje pominješ..
praktično nema dobro rješenja za žene po tom pitanju..

Možda ne bi bilo loše da uvedemo rešenje kao kod Španaca – žena ne menja prezime a deca nasleđuju i majčino i očevo :)
Eto to bi recimo mogla da bude tema za organizacije koje se bave ženskim pravima i rodnom ravnopravnošću kod nas! Ja bih prva ubacila i mamino prezime, a i detetu moje!

e al sam glupa..
ja sam kapirala kao pa dobro al ako dijete nasljedi dva prezimena onda unuče ima četri..
a jeste, fenomenalno rješenje, nisam razmišljala šta im znače silna imena i prezimena mada ima malo i toga da recimo dosta digitalnih formulara ne prihvata opciju dva prezime ako nema crtice, nekad ne prihvataju ni sa crticom..
ajde to bi se dalo izmjeniti..
možda onda malo pravi problem ako bi svi imali dva prezimena od oca i majke onda recimo djeca nepoznatog oca ne bi imala prezime i svima bi bilo jasno da nemaju oca..
mada u nekom idealnom svijetu više ni to ne bi bilo bitno..
nije loše rješenje mada mi se sviđa i taj indijanski fazon skroz

kamilo_emericki

shmoo

'Ај за пијаница... Може и пијанац.

U mom kraju za nekog ko mnogo pije ponekad kažu da je "teška pijanica", valjda ostalo iz epskog opisa braće Vojinović.

Kad sam već tu da pitam.
- Ima li kakav termin za mušku vjevericu? Vjeverac?
- Zašto je obavezno izvoditi, u tom novogovoru, riječi ženskog roda iz već postojećih, muških. To često zvuči nezgrapno a i malo uvredljivo, kao pravljenje žene od muškog rebra.
Krava je krava ne bikica, kobila je kobila a ne konjica...

brate kamilo ako nisi ukačio da je i inicijativa po pitanju rodno senzitivnog jezika pokušaj nadoknađivanja nepravde gdje ste vjekovima mlatili, silovali i na svaki drugi način maltretirali "svoje" žene e jer ste mogli..
onda brate ne zna čovjek kako da ti objasni..

il ti je jasno al bi da kažeš da ti ne vidiš problem ako muški dio populacije mlati, siluje i maltretira ženski.. đe problem.. onda ok.. ti kažeš svoje, mi svoje, svako ode kući srećan

shmoo

Оно што поуздано могу да ти кажем, све те моје колегинице са којима сада радим као и све жене које познајем, не само наставнице и професорке српског него све жене са којима сам свакодневно у контакту, исмевају ова решења из Приручника за родно осетљив језик, спрдају се са њима из све снаге у тренуцим када нису љуте

taso ovo ti samo znači da si u i u RL zadrta budala pred kojom žene koje ne djele tvoje mišljenje ćute..
valjda ti je jasno da ovo gore može da bude istina samo u takvom svijetu

shmoo

Пази, није је много тукао и зато јој је био добар муж. Мало ју је тукао, није много...

И то је тим женама тада било нормално.

taso jel živ taj što je ženu tukao al ne mnogo?
i ako je živ jel sam odabere kod kog će doktora ili doktorice da ide il ga tamo poluslijepog, polugluvog i skroz šepavog odvuku neka djeca (koju je isto tukao)?
i jel on takav danas treba da odluči dal će ta doktorica da ipak bude doktor?
taso bre

ja sam kapirala kao pa dobro al ako dijete nasljedi dva prezimena onda unuče ima četri..

pa ne ide to tako bukvalno, negoovako,




zena-Laura Castro Flores, muz-Antonio García Muñoz


dete-Fernando García Castro

prvo prezime je ocevo, drugo od majke,...boldovana prezimena su prezimena dedova iz obe familije,...znaci FERnandova deca ce opet biti García, plus majcino.

shmoo

a_olmos

Ih, pa ako je to u pitanju, toga je mnogo, od (s) obzirom da, ne korišćenja bismo i biste, preko delikventa i protestvovanja (pa sad i protestanata umesto demonstranata) i još milion primera. Ali to još uvek nije norma niti mislim da će ikada biti.

Мммммм... Овај... Можда...

(Не зовем се Никола Пашић.)

извини, не знам који род да употребим

Moje zamenice su they/them

Поштујем.

Ти у себи не водиш унутрашњи монолог... Нити унутрашњи дијалог. То је више унутрашњи полилог. И ја исто тако.

И да мало додатно разјаснимо како се то језик форматира и усваја у школи да би свима било јасно... Уз осмех са много добре воље опраштајући свету око нас што је несавршен, што рече Душко Радовић

Знаш како гласи одговор на питање на контролном задатку у 5. разреду основне школе:

У ком падежу је подвучена реч:

Пас маше репом.

Одговор на линији за одговор:

У дворишту.

Сасвим логично, где би другде пас махао репом.

To je sigurno zbog toga što je mnogo veća verovatnoća da pas pronađe repu u dvorištu, nego u stanu ili kući.

Оно што поуздано могу да ти кажем, све те моје колегинице са којима сада радим као и све жене које познајем, не само наставнице и професорке српског него све жене са којима сам свакодневно у контакту, исмевају ова решења из Приручника за родно осетљив језик, спрдају се са њима из све снаге у тренуцим када нису љуте

pa ti onda zivis u nekom specificnom svetu, gde su zene zatucane i bas ih briga za njihova prava,...pri tome, meni je svejedno da me neko zove dramatruskinja, a da se sustinski nistanije promenilo sto se nekih prava tice, to je samo zadovoljavanje forme.

angie01

ja sam kapirala kao pa dobro al ako dijete nasljedi dva prezimena onda unuče ima četri..

pa ne ide to tako bukvalno, negoovako,




zena-Laura Castro Flores, muz-Antonio García Muñoz


dete-Fernando García Castro

prvo prezime je ocevo, drugo od majke,...boldovana prezimena su prezimena dedova iz obe familije,...znaci FERnandova deca ce opet biti García, plus majcino.

pa onda je i to bezveze, znači opet se vuče muško prezime a žensko nikad..
kapirala sam recimo ako sam ja desa vesić a muž mi kane stanić onda nam je sin vojin desić kanić..
ako vojin sutra oženi vesu trsić mrsić onda je njihova kćer
lepa vesić vojinić..
samo se imena mame i tate pominju..
il to il nek bude ljeposava milozvučić pa nek ide život..
ovo sa dedovima i njihovim dedovima mi je truba, ni sa babama ne bi bilo bolje

takođe je većina uočila kako se ti grčevito boriš protiv svakog pomena bilo kakvih prava žena..

brate kamilo ako nisi ukačio da je i inicijativa po pitanju rodno senzitivnog jezika pokušaj nadoknađivanja nepravde gdje ste vjekovima mlatili, silovali i na svaki drugi način maltretirali "svoje" žene e jer ste mogli..

Ала си се ти начитала петпарачке феминистичке литературе!

principessa_etrusca

brate kamilo ako nisi ukačio da je i inicijativa po pitanju rodno senzitivnog jezika pokušaj nadoknađivanja nepravde gdje ste vjekovima mlatili, silovali i na svaki drugi način maltretirali "svoje" žene e jer ste mogli..

Ала си се ти начитала петпарачке феминистичке литературе!

nije tačno! pazi parafrazu (mrzim me da tražim citat) iz knjige Frankopan Pitera, Putevi Svile..
veli Piter..
u hamurabijevom zakoniku (pitao me nikolo jesam sigurna, nisam sigurna, knjigu imam u papirnoj formi, mrzi me da provjerim al parafraza je vjerna orginalu)..
e dakle u zakoniku kaže..
kazna za ubistvo i silovanje žene je sledeća:
da se obrati pažnja..
ako vam je okrivljeni ubio ili silovao ženu..
onda vi njemu ubijete ili silujete ženu, ako nema ženu, onda sestru, ako nema ni ženu ni sestru onda koze.. al ne ubijate ili silujete nego prisvojite, tri koze za silovanje, pet za ubistvo..
pa da..
šta ima tu da nije jasno

Ала си се ти начитала петпарачке феминистичке литературе!

ahahahaha,...pa feminizam kao pokret,je i nastao zbog toga sto je neravnopravnost i tlacenje zena bio standard,...sa kojim se ti izgleda slazes i jos ga negiras,...koliko sam shvatila, ti imas cerku,..bas zanimljivo i neobicno neshvatljivo.