Певушиш? Бацио си токсичну зомби-шалитру у вис, хладњак копма је почео да ради унатраг, усисао то, консултовао матичну плочу, скривену жеравицу и саветника, напунио је аудио светлом, потерао процесор јаче, и напослетку избљунуо све то гадно и отровно варничење у етар и сажео у виртуелну слепу улицу пуну контејнера и бачених лутки које „певају“
наснимљене форме, силиконске гласове, будзе слепљене на камере... Живео еУросонг. Крај Света? Стварно, крај Света? Ваљда није. Летет би лајт. Молимо се матичној плочи, као мајци у 8. путникУ, да пружи неки одговор. Она изврдава, свесна свог издајства за које добија Ништа. А онај каже, пред створењем немате шансе: жао ми вас је. Немоћни шљисак бекхендом који му откида главу. Једини излаз је да снимамо све ружније и бесмисленије наставке 8. Путника 4, 5 , 8, 11, 188, 888, 80888... Публика неће приметити никакву разлику кроз те наставке. Само ми изворну верзију не дирајте. Дакле, никакви бројеви иза наслова. Редак научнофантастик који има барем трунку душе. Тај 8. путниК. А еУросонг? Једино асоцира на крај Света. Ваљда је то погрешан утисак. Али није само утисак. То је научни след: где је песма таква, и живот је ту такав. Дакле, нема га.