Гледам вечерас дуел Хрватска - Шкотска на Европском првенству у фудбалу.
Пошаљем током првог полувремена поруку једном другару, који такође прати фудбал, а која отприлике гласи да је Лука Модрић право фудбалско благо. Он најпре не одговори ништа (видим да је одмах видео поруку), па је тек после десетак минута казао, парафразирам - да Лука није лош играч, али да га ја прецењујем. Наглашавам, што се Луке тиче немам на уму само ову, вечерашњу утакмицу против горопадних острвљана, већ имам на уму последњих 7-8 година колико га активно уочавам, што у клубу, што у репрезентацији, а у обе варијанте је врхунски. Након неких пола сата или нешто више, кад је поврх невероватне игре у пољу Лука Модрић са дистанце забио ретко леп, префињен "школски" гол десном спољном, и то у баш незгодном тренутку кад се резултат клацкао, и то на утакмици која је "бити или не бити", опет контактирам поменутог другара, но, он ми овога пута ништа не одговори.
Онда кажем у себи - ми имамо Новака, они Луку.
Могло би да се овде дода још једно поређење. Како Новак на систематичан начин добија тениске снагаше, тако Лука везе између злонамерних крампона сировог противника. Што се тениског дела ове приче тиче, не бих да причам (јер ко до сада није видео неће ни да види), али око фудбала желим да напоменем како сам од срца срећан што је фудбал вечерас победио над јурњавом и тучњавом. И не баш "широки" коментатор утакмице кренуо је са устањеним одушевљавањем како ови трче, скачу, имају упорност, како су ношени невероватном енергијом... Уз то, и судије су на овом првенству (мада и иначе током последњих година у свим такмичењима) храбриле тучу и прљавштине у односу на фудбал креације (то не значи без снаге). Вечерашња утакмица између хрватског фудбала и шкотског грувања донела је победу фудбалу самом. Да, променио се фудбал у ових последњих неколико деценија. Претворио се у снагу и нешто мало креације. На жалост. Међутим, вечерас је један секунд игре Луке Модрића вредео више него шкотска "мушка игра" током целих 94 минута.
Ето, ми Новака, они Луку.
:)