пиши одабрано и.... не очекуј аплауз ( Аn English proverb)
инстиктом блогер аутора постирани текстови им се напросто сортирају по сродности имајући на уму да састав мора имати полазну полемичку идеју (но да јој не недостаје и трачак духовитости) коју даље треба подупрети са каквим, потенцијалним читаоцима, препознатљивим примерима, али свакако прихватљивим и за оне не баш вичне рекоиграма аутора, но једно је јасно, да најбољу блого прођу имају текстови срочени на основи актуалних друштвено-политичких догађања.
познато је да се ...о свему може ћутати, а највише о ономе о чему се не може говорити (или сл.) прочитах поодавно код La Rochefoucauld-a .хвалити се (својом) бољом прошлошћу тјст лементирати над младости данас ,а такво време је дошло, ние баш препоручљиво .биће боље понудити једну другачију метонимију, а то је шта је од тог прохујалог остало нам актуелно као непролазнa истина човекових тражења и судбине, уствари наслутити шта да кажете, шта да не кажете, шта да објавите на интернету, а шта не и како тај начин приказује ваше разумевање не само уметничких већ и неуметничких облика у прози.а има и публикованих књига које ће вам брзо и ефикасно обезбедити знање потребно да се представите као стручњак за друштвене мреже.Bleferski vodiči
за почетак могу изврсно да послуже јер захваљујући њима изгледаћете изузетно образовано, а заправо нећете морати ништа да учите (Daily mail) , или пак Novije teorije pripovedanja (у којој je приказано подоста о некњижевним и књижевним дисциплинама). но .....није То Оно посебно ако се определите за бележење временитости.у мојем случају то је давнашњи (породични) избор форме ми образовања од спокојних дечијих година усмерених читању књига (за децу) што је имало за последицу да су ме имена тих аутора вабила у библиотеку, да тамо потражим још .већ од малих ногу наслутих склоност писуцкању да би временом оно прерасло у паралелни хоби мојем касније посве дијаметралном струковном делању и што ево траје ....јаче од 60 година. изгубљеног ли времена, педанти би приметили.и тако године протицале написано ми се гомилало да би се тек мојим активирањем на интернету потврдило указано од фр.есејисте M. Blanchot-а да литерарни прозвод било које форме потврђује тјст оживи тек када се масовније чита , јер без читања он не постоји. до сусрета са читаоцем написано је само предмет и тек у сусрету са читаоцем оно оживљава и започиње своје казивање нудећи ауторове мисли и осећања. читаоцима овог блога видан је тај мој ангажман у мноштву кратких прича које су згодне за експериментисање, кокетирање с изразом и реченицом - флерт језика и мисли, наравно имајући притом на уму Читаочево опредељење да се посвети написаном има различите подстицаје. чита да би се испунило време и на најбољи начин искористило јер у читању се налази задовољство услед задовољавања различитих духовних потреба.Читалац већ има однегован читалачки укус и уме сам да одабере занимљиво за читање.ми блого писатељи смо у повољнијој позицији од профи писаца јер нити од те делатности живимо нити ишта од тог (како ко) очекујемо.прилив текстова на нашем блогу је бројно задовољавајући но треба имати на уму са друге стране широку лепезу понуђених тв програма далеко примамљивијих од писане речи а који мааме доконе.са тим се такмичити сизифов је посао и vice versa, а у складу са тим резултат је и незавидан статус профи писаца у нашем друштву. јер од те работе мало се њих колачима наситило.ајд' мало је писаца додуше и радило на својим морфичким пољима, а увереност у себе је зависност од лажних рефлексија. ние на одмет читати С.Н. Лазарев-а и спознати како хармонизовати своју душу, какви пак треба да буду први кораци у раду на себи и како помоћи да лакше прихватимо информацију и да је применимо у животу.шта је смисао живота и чему он, кад неизбежно старимо, постепено губимо све што имамо, а затим умиремо. недостаје нам трунка бављења филозофијом јер она лечи мишљење, које се унас разболело. но... то су теме за нека будућа блого постирања.
елем, динамику једномесечне приповетке засад ево и поред наглашених теренских радних обавеза постижем, а редовност пак коментарисања постираног од стране других блогера дође ми као свакодневна ментална вежба - баланс захтевном струковном ангажману....итако временом дескриптивно наративним блогокоментар строфама (грегерији сличећим) те трудовима над самим собом укротих писајућег себе, постах кротак и незлобив успешно сузбијајући ролеркостер емоција вазда зазиваних данашњим нетизен изазовима. малолије?