Društvo| Istorija| Lingvistika

Zajedničko poreklo Evropljana

Goran Nikolić RSS / 12.06.2018. u 16:26

Ključna debata oko prirode evropskog identiteta vodi se oko pitanja da li je on kulturni ili politički, ili i jedan i drugi. Nepotibna činjenica je da je Evropljanima primarni identitet nacionalni i da ih to razlikuje od npr. dve najmogoljudnije zemlje, koje su, iako po mnogim kriterijumima populaciono diferenciranije, uspele da kreiraju primarni nacionalni narativ, daleko jači od većine regionalnih. Npr. u Indiji je stvoren jedinstven kulturni i politički identitet, koji je potpomognut svešću o dugom postajanju države, ali i neformalnim ali veoma snažnim religijskim narativom (Hinduizam). Indijci ne govore istim jezikom, čak je razlika između jezika dravidskog juga zemlje i severa daleko veća nego između npr. engleskog i srpskog. U Kini, državotvorni narod ‘Han' govori deset jezika (koje oni zovu dijalekti), koji su najčešće manje slični nego što su npr. srpski sa ruskim ili engleski sa nemačkim (ali su ipak sličniji nego što je srpski sa francuskim ili švedskim). Npr. Kantonezu je daleko teže da razume nekoga iz Nankinga, nego Srbinu Ukrajinca. Međutim, u stvaranju moderne kineske nacije praktično jedinstvena kultura, dugo državno jedinstvo i priznavanje najbrojnijeg od svih sino-jezika: mandarinskog, kao jedinog zvaničnog, odigrali su ključnu ulogu.
Za Srbe je važno da razumeju da se evropski identitet ne kosi sa našim nacionalnim narativom (i epom, svakako) i da je on praktično naš sekundardni identitet. To građanin ove zemlje najbolje može uvideti ako je van svog kontinenta. Tada će ga, pre svega, percipirati kao Evropljanina i on će se, ako nema sunarodnika, družiti uglavnom sa ljudima koji pripadaju evropskim nacijama.
Naime, kako god mi Srbi sebe posmatrali, da li kulturološki, religijski, rasno ili pak po poreklu (lingvističkom ili genomskom) mi pripadamo istoj grupaciji kao i praktično sve nacije Evrope. Dakle, Evropljani smo, ma koji kriterijum uzeli.
Budući da mnoštvo novih studija nedvosmisleno ukazuje na jedinstveno poreklo (lingvističko i genomsko), odnosno supstrat evropskih naroda, analiziraćemo detaljno tu temu. Mnogi već kritikuju taj pristup nalazeći u njemu previše esencijalističkog i potencirajući potrebu da se fokusiramo na politički i kulturni identitet Evrope.
Istina, sam razvoj EU nalaže potrebu za insistiranjem na, pre svega, političkom identitetu. Međutim, pomenute studije su, pre svega, inspirisane naučnom radoznalošću, pa i stalnom ljudskom potragom za poreklom (npr. dve najvažnije teme kod drevnih ljudi bile su hrana i poreklo; oni koji su kao deca pričali sa svojim dedom na selu teško da su mogli zaobići ‘porodično stablo' i slavne pretke). Na kraju, pitanje: ‘ko smo mi Evropljani' nosi najveći deo odgovora na pitanje: ‘ko smo mi Srbi'.

Politički i kulturni identitet Evropljana

Pre prelaska na genomsko i lingvističko poreklo Evropljana, potrebno je kratko se osvrnuti na politički i kulturni identitet Starog kontinenta. Naime, političke zajednice čije građane ne povezaje osećanje pripadnosti, odnosno identiteta, teško da mogu opstati. Legitititmet i stabilnost jedino se mogu ostvariti ako su građani politički povezani, dakle ako želi da budu članovi jedne političke celine.
Pod kulturnim identitem podrazumevamo vrednosti, predanja, običaje, stavove, simbole, sage, umetničke tvorevine i forme svakodnevnog života, što je presudno za pripadnost društvenom kolektivu i njegov opstanak. Politički identitet, pak, predstavlja svest o pripadnosti jednoj zajednici za koju neizostavno važe obavezujuće norme u svim pitanjima koja su svima zajednička (i to u kombinaciji sa spremnošću da se snose posledice koje iz njih proizlaze).
Čuvena rečenica Masima Azeglia, pionira ujedinjenja: ‘Stvorili smo Italiju, sada moramo stvoriti Italijane' verovatno snagom primera prija evro-optimistima, međutim, napraviti naciju od građana EU sada izgleda nerealno. Nisu mali rizici da insistiranje na kulturnom identitetu EU dovede do prenaglašavanja razlika između Evrope i ostatka sveta, kao i do varljive slike da je sama EU homogena. Teza da je za Evropsku uniji presudan politički identitet (a bez jače fiskalne unije i posledično snažnije solidarnosti to je teško dostižan cilj), a ne kulturni je sve prisutnija, i polazi od stava da treba ostaviti dovoljan prostor za kulturne razlike. Politička zajednica koja bi od svojih građana zahtevala da postanu kulturološki jednaki rizikovala bi ono zahvaljujući čemu opstaje, a to je politički legitimitet demokratske pravne države. Habermas navodi brojne karakteristike evropske kulture i njene istorije: hrišćanstvo i kapitalizam; (od drevnih Grka potekle) prirodne nauke i tehniku; rimsko pravo i Napolenov pravni kod; urbani oblik građanskog života i sekularizaciju; demokratiju i ljudska prava. Međutim, tvrdi Habermas, ništa od navedenog ne može se više posmatrati kao osobenost evropskog kontinenta, sve ovo susrećemo i u drugim kulturama i tradicijama, naravno ne u istim proporcijama (dok u slučaju Anglo-Amerike ili Australije ne postoje skoro nikakve razlike).

Zajedničko poreklo Evropljana

Praktično celokupan genetski materijal današnjih Evropljana vodi poreklo od tri velike populacione grupacije, koje su u neverovatnoj meri izmešane tako da praktično sve nacije na kontinentu imaju uglavnom dosta slične genomske ‘strukture'. Velikoj grupi drevnih ljudi, koja je pre oko šest hiljada godina živela u stepama današnje južne Rusije, dugujemo i faktičke sve današnje evropske jezike, naravno tu je i srpski. Ova spoznaja do te mere pomera naše razumevanje Starog kontinenta pre nastanka prvih pisama, da se slobodno može govoriti o revolucionarnom otkriću koje odbacuje ili potvrđuje ranije teorije lingvista, arheologa i istoričara.
To da su današnji evropski narodi najsrodniji među sobom u odnosu na sve druge kontinente (misli se na domorodačko stanovništvo) znalo se i ranije. Međutim, nalazi više studija objavljenih u poslednjih nekoliko godina, a posebno prva uspešna sekvenciranja DNK ljudi koji su živeli pre osam do tri hiljade godina ukazuje na njihovu iznenađujuću sličnost sa nama.
Među pomenutim istraživanjima istaknuto mesto zauzima istraživanje tima sa Instituta za istoriju čoveka u Jeni (Max Planck Institute for Human History). Ovi naučnici su koristeći genomske podatke objasnili kako su tri grupacije naših predaka praktično oblikovale današnju populaciju Starog kontinenta. Radi se o lovcima-skupljačima, ranim poljoprivrednicima i drevnim Severno-Evroazijatima.

Iznenađuja genetska sličnost prvih stanovnika Evrope

Pre nego što je poljoprivreda počela da se širi Evropom stanovnici kontinenta bili su lovci-sakupljači. U junu 2012. tim predvođen genetičarem Lalueza-Fok-om (Univerzitet u Barseloni) uradio je kompletnu sekvencu DNK iz mitohondrije lovca-sakupljača, skeleta otkrivenog 2006. u La Brana-Arintero, pećini na severozapadu Španije. Potpuno sekvenciranje nuklearnog DNK La Brana skeleta dovelo je do veoma važnih zaključaka. Poređenje ključnih gena uključenih u boju kože i očiju, ishranu i imuni sistem, sa genima ranih farmera i modernih Evropljana daje novu sliku promena koje su se dogodile u evropskoj populaciji, sve do vremena dok rani poljoprivrednici nisu (i brojčano) preovladali. Veliko iznenađenje bilo je da je fenotipska analiza ukazala da je La Brana čovek imao tamnu kožu i plave oči, kombinaciju retko viđenu kod modernih Evropljana. Iako današnji stanovnici južne Evrope imaju tendenciju da budu nešto tamniji od svojih severnih kolega, oni su još uvek relativno svetle kože. Preliminarne studije pokazuju i da su drugi evropski lovci-sakupljači imali tamnu kožu i plave oči.
Još jedna karakteristika La Brana genoma je u skladu sa trenutnim teorijama o tome kako je poljoprivreda promenila ljudsku biologiju. Geni uključeni u razgrađivanje laktoze (ključni šećer u mlečnim proizvodima) i skroba (ključni hranljivi sastojak u žitima) nisu bili razvijeni, što znači da lovci-sakupljači praktično nisu mogli da svare te namirnice, koje kasnije postaju od suštinskog značaja za ishranu u poljoprivrednim društvima.
Dok je bilo očekivano da rani poljoprivrednici iz cele Evrope genetski izgledaju slično, iznenađujuće je da genom lovaca-sakupljača, takođe, ukazuje na međusobnu sličnost, suprotno od onoga što bismo očekivali imajući i vidu samu razuđenu geografiju i ogromnu veličinu prostora, od Iberije do Južnog Sibira. Dakle, evropski lovci-sakupljači su bili široko rasprostranjeno, ali uglavnom genetski i kulturno kohezivno stanovništvo (a ne izolovane nomadske zajednice), dugo pre nego što su stigli rani poljoprivrednici. Taj genom nosi značajne sličnosti sa 24 hiljada godina starim genomom deteta u južnosibirskom mestu Mal'ta. To sugeriše da je postojao značajan protok gena, tj. ljudi, između istoka i zapada Evroazije, što je dovelo do veće homogenosti te populacije. Na ovo ukazuju i DNK drevnih skandinavskih lovaca-sakupljača, koji je pokazuju genetske sličnosti i sa La Brana i genomom deteta u sibirskom mestu Mal'ta. Ovo bi moglo da objasni zašto su praistorijske lovci-sakupljači bili u stanju da koegzistiraju sa ranim poljoprivrednicima nekoliko hiljada godina pre nego što su ‘nestali sa scene', odnosno pomešali se sa farmerima i izgubli većinu kulturoloških i jezičkih osobenosti.

Prevaga ranih farmera

Drastična promena evropskog genoma desila se pre sedam i po hiljada godina. Analizirajući DNK izvađene iz drevnih kostiju, paleogenetičar i arheolog, Johannes Krause sa grupom saradnika (Max Planck Institute for Human History, Jena), pratio je unazad genetske pretke ljudi, posebno onih koji žive u Evropi danas. Koristeći nedavno razvijenu tehnologiju sekvenciranja DNK, istraživanje pokazuje da je do prve velike genetske smene došlo pre oko osam, odnosno sedam i po milenijuma. Ta drastična promena se dešava kada Evropu masovno naseljava stanovništvo Anatolije, odnosno Bliskog Istoka, koji su usvojili znanje poljoprivrede živeći van Evrope (Bliski Istok je kolevka prvog pripitomljavanja životinjskih i biljnih vrsta). Ova promena kulture donosi i značajnu promenu genetskog materijala. Relativno brzo, za oko pola milenijuma, dolazi do veoma izražene ‘zamene' pređašnje populacije novom.
Ovu dramatičnu promenu možemo posmatrati i kao tehnološku. U jednom momentu pojavljuju se ljudi koji imaju superiorniju tehnologiju, znanje, praksu, organizaciju. To ne samo da uzrokuje proizvodnju veće količine hrane, već posledično brojniju populaciju, koja u sudaru sa ljudima poput lovaca-sakupljača lako odnosi prevagu. Pored toga, i društveni i religijski život nosi nova savremenija obeležja (dok su oni koje susreću animisti). Nova božanstva vezana su mahom za poljoprivredu i njihova kohezivna moć, odnosno mogućnost da povežu ljude u složniju celinu, daleko je veća.
Da li ti ljudi žive lakše i bezbrižnije, u odnosu na vreme kada su bili lovci i skupljači plodova, pitanje je na koje nemamo odgovor. Nije nemoguće da je sama neolitska revolucija zamka u koju čovek nenameravano upada. Paradoksalno, to ima izvesne sličnosti sa kupovinom stana na kredit u Srbiji danas. Posle stambenog kredita faktički ste prisiljeni da radite od jutra do sutra u strahu od gubitka posla ili nedovoljne zarade. Vaš životni status, svakako, je podignut i možete da se posvetite stvaranju porodice. Da li vam je život lakši nego kada ste bili student pun očekivanja i nečeg revolucionarnog u sebi? Teško. Ali možda je to put kojim morate da krenete.
Kada je u pitanju današnja Srbija verovatno ne tako prijatan bio je susret stanovništva kulture Lepenskog Vira sa ranim farmerima. Imajući u vidu da je Dunav bio prirodni put ekspanzije verovatno je da su tadašnji starosedeoci Srbije među prvima bili na ‘udaru' jedne naprednije civilizacije. Ono što danas znamo na osnovu najnovijih genetski baziranim istraživanja je da je bilo uspešnih kontakata, a pod tim se podrazumeva mešanje gena (jer nosimo deo genetskog materijala pred-neolitskog stanovništva Srbije). Ono što se nameće kao zaključak je da je dolazeće stanovništvo zbog viših civilizacijskih dostignuća izvesno imalo primat. Znamo je da pre oko 7300 godina dolazi do neolitske revolucije u Lepenskom Viru, što je izvesno povezano sa kontaktom sa ranim farmerskim stanovništvom koje dolazi sa Bliskog Istoka. Osam stoleća nakon toga, posle skoro pet milenijuma postojanja, kultura Lepenskog Vira zamire. Po svemu sudeći u nastanku druge važne kulture na tlu Srbije, Vinčanske, značajnu ulogu je imao uticaj migracija iz jugoistočnog Balkana (koji je prvi ‘susreo' rane farmera), što možemo povezati sa prenosom znanja o pripitomljavanju životinja i sa agrarnom revolucijom.
Skoro potpuna prevaga poljoprivrednog stanovništva nije karakteristična samo za Lepenski Vir ili Vinču, ona je evropski fenomen. Naime, u relativno kratkom razdoblju genetski materijal ljudi koji su došli u Evropu još pre 43 hiljade godina snažno je redukovan.
Kako bi moglo da izgleda smena jedne kulture drugom pokazuje novije istraživanje genoma populacije Indije. Naime, iako je praktično celo stanovništvo mešavina Dravida i Indo-Arijevaca (od 20% do 80%, od juga ka severu potkontinenta) suptilnija analiza ukazuje da se u periodu od pre oko tri do tri i po hiljade godina ukrštanje genetskog materijala vršilo tako što je muški hromozom uglavnom dolazio od manje brojnog ali vojno nadmoćnog indoevropskog elementa, dok su ženski geni bili mahom dravidskog porekla. Pored toga, smatra se da je i kastinski sistem ustanovljen u isto vreme. Ovo implicira da je vojno i organizaciono nadmoćnija grupa plemena sa severa uzela primat nad starosedeocima, pored ostalog i eliminišući najveći deo muške populacije.
Naravno, susreti različitih kultura, posebno onih koje koriste napredniju i manje naprednu tehnologiju, uglavnom je priča sa surovim krajem za muški deo tehnološki i civilizacijski inferiorne kulturne grupe (dolazak španskih konkvistadora 1520. u Meksiko, i posledični relativno brz nestanak 90% domorodaca, jedan je od najgorih primera). Međutim, to što se verovatno desilo muškarcima koji su hiljadama godina živeli loveći na Dunavu na lokaciji Lepenskog Vira verovatno su i oni sami priredili pređašnjim kulturama.
Na kraju, čuveni ostatak lobanje iz susedne Rumunije star 42 hiljade godina ukazuje da je reč o osobi mešanog porekla, i to dve vrste: homo-sapiensa i neandertalca. Kako je prošla nama najsrodnija vrsta na planeti dobro znamo: pre oko 40 hiljada godina faktički je izčezla. Ipak, njihov odlazak nije bio bez genetskog traga, jer se njihov genetski material sačuvao u nama, naročito Evropljanima. To nepobitno svedoči da je itekako bilo međusobnog mešanja odnosno da smo danas, između 2% i 3% poreklom neandertalci. Ovo, takođe nedavno, otkriće, koje je došlo sa prvim dešifrovanjem genotipa neandertalca, odjeknulo je kao eksplozija u naučnim krugovima i tu spoznaju više nijedan ozbiljan naučnik ne dovodi u pitanje. Isti slučaj je i sa postojanjem drugih vrsta ljudi u isto vreme. Najpoznatiji su famozni Denisovljani (čiji su ostaci nađeni u istomeniom mestu altajske oblasti azijske Rusije), i čije gene u najvećoj meri nose današniji stanovnici Papua Nove Gvineje i drugih pacifičkih ostrva. Ranije pretpostavke da se kao različite vrste ljudi nisu mogli mešati sa Neandertalcima (ili Denisovljanima) odbačene su, budući da dve vrste koje imaju relativno skorašnjeg zajedničkog pretka mogu imati fertilno potomstvo. Dakle, otuda naši neandertalski geni, koje od svih ljudi u svetu praktično jedino nemaju Afrikanci. To dosta govori o ‘tačnosti' raznih rasističkih teorija.
Ono što je za nas danas bitno, je da je neolitska revolucija (početak razvoj poljoprivrede i pripitomljavanja životinja pre oko 12 000 godina, na Bliskom Istoku), kao jedna je od tri najvažnije revolucije u ljudskoj istoriji, zaslužna za naš, u komparaciji sa precima, veoma lagodan život. Naime, ključna stvar do koje je dovela domestifikacija je eksplozivan rast populacije, s tim direktno povezana treća revolucija (izum pisma i stvaranje prvih civilizacija). Stvaranje država (jer se ne može praktično rukovoditi grupom većom od 150 ljudi), te posledična specijalizacija ljudi, dovodi do razvoja nauke i tehnologije, time uzrokovanog snažnog porasta produktivnosti rada i eksplozije proizvodnje svega i svačega. Sve ostalo, pa i industrijska (i informatička) revolucija, je neumitno. Iskreno rečeno, i neolitska revolucija je bila neizbežna; na kraju krajeva, desila se potpuno nezavisno i u Centralnoj Americi, ali oko deset milenijuma kasnije. Prva revolucija, kognitivna, koja se odigrala nekoliko desetina hiljada godina ranije, povezana sa razvojem samosvesti, kulturoloških obrazaca, uključujući i religiju, izvesno je najvažnija i ona je oblikovala čoveka kakav je on i danas.

Vreme kada su dolazili Srbi (ili ‘Druga velika evropska seoba')

Druga gigantska genetska promena desila se pre 4800 do 4500 godina, sa nomadima iz koji dolaze iz Južne Rusije. Naime, arheolozi su detektovali stepsku kulturu stočara (zvana Jamnaja-Yamnaya) u oblasti južne Rusije i istočne Ukrajine, datirajući je pre oko 6 hiljada godina (iz kulture Jamnaja, locirane severno od Crnog mora u današnjoj Rusiji, proučavani su kosturi devet drevnih ljudi, sahranjenih u zemljanim humkama zvanim ‘Kurgan'). Ovo stanovništvo stupa u kontakt sa populacijom Zapadne Evrope pre oko četiri i po hiljade godina, kada neolitska ‘Corded Ware' kultura (Centralna Evropa), koja tri četvrtine genomskog porekla vodi od kulture Jamnaja, kreće u ogromnu migraciju ka srcu Evrope (sa njene istočne periferije).
Stepsko (Jamnaja) poreklo je sveprisutno u genima današnjih Evropljana. Ovi nalazi pružaju podršku za teoriju porekla indoevropskih jezika u Evropi iz (kaspijskih) stepa Južne Rusije, odnosno severno od Kavkaza.
Šta se desilo da jedna, u početku relativno malobrojna populacija, koja je govorila izumrlim jezikom koji danas zovemo proto-indo-evropski (od koga se razvio i srpski), tako uspešno stupi na istorijsku pozornicu. Kako su ti nomadi, koji su se u manjoj meri bavili i zemljoradnjom, uspeli da relativno brzo postanu superiorni u odnosu na tada razvijene civilizacije poput drevnog Sumera illi Egipta (već je prva indoevropska država, Hetitsko carstvo, tokom većeg dela drugog milenijuma stare ere uspešno vladala malom Azijom i okruženjem, deleći sfere uticaja sa Egiptom).
Verovatno da odgovor leži u naizgled ne tako značajnim stvarima. Ti ljudi su već pre 4300 godina mogli da piju mleko i kada odrastu zahvaljujući jednoj srećnoj mutaciji (precizno rečeno: postali su laktozno tolerantni). Na taj način, sa pet litara mleka mogli da dnevno hrane dvoje dece (dok su npr. narodi Bliskog Istoka bili prisiljeni da mleko pretvaraju u sir, gubeći skoro polovinu njegove energetske vrednosti). Pored toga, proto-indoevropljani bili su vešti sa konjima, znali su za točak i verovatno su koristili tzv. vagone, odnosno uska kolska vozila (tek jedan metar široka), što je bila svojevrsna saobraćajna revolucija. Naime, mogli su da na taj način prenose teret širom rusko-ukrajinskih stepa, gde su živeli, što je uz korišćenje pripitomljenih konja u okršajima, bilo veoma važno za njihove ratne napore. Ima indicija da je ‘indoevropsko' stanovništvo imalo vrlo snažan populacioni rast, što se može povezati sa njihovim skoro permanentnim raseljavanjem prema zapadu i jugu, gde su opet, zahvaljujući smanjenoj smrtnosti odojčadi uglavnom odnosili brojčanu prevagu. Indikativno je da kod mnogih naroda Evrope postoje mitovi o snažnim riđokosim ratnicima na konjima, koji dolaze odakle se sunce rađa. Korišćenje ovih mitova, posebno karakteristično za 19. vek, naravno ima esencijalističku notu, i to je nešto što se u javnom diskursu evropskih nacija izbegava.
Prvo indoevropsko stanovništvo današnje Srbije verovatno čine Iliri i Tračani, dok druga indoevropska grupacija, koja nameće jezik dolazi u četvrtoj deceniji 7. veka. Radi se slovenskim plemenima koja sebe nazivaju i Srbima.

Današnji genomski supstrat Evrope

Postavlja se pitanje šta se desilo sa ranim farmerima i lovcima-skupljačima. Jezički gledano, od njih nije ostalo puno; pretpostavlja se da su jezik Baska, kao i izumrli jezici, neki još nedešifrovani kao Kritski A, Iberijski i Etrurski, jezici kojim je govorila populacija koja je donela poljoprivredu u Evropu. Međutim, genomski posmatrano rani farmeri ostavili su najveći trag u današnjem evropskoj populaciji, dok je genom lovaca-sakupljača veoma snažno zastupljen.
Kulturološki posmatrano može se pretpostaviti da je, posebno u južnim delovima kontinenta, prevagu odnela daleko brojnija populacija a to su rani farmeri (npr. današnji Sardinijci čak 82% svog genoma ‘duguju' njima). Naime, usvajanje jezika ne znači da je nužno došlo do bitnije genetske promene, niti nametanja kulture. Npr. jasno je da je romanizacija Dakije bio relativno brz (i veoma krvav) proces (najviše vek i po) i da usvajanje latinskog jezika, kasnije vulgarizovanog, nije imalo skoro nikakvog uticaja na genomski supstrat stanovništva današnje Rumunije. Sličan slučaj je i sa mađarski jezikom, koji je jedan od retkih ne-indoevropskih jezika na Starom kontinentu, dok su pomenute studije pokazale da se populacija Mađarske genomski ne razlikuje od suseda. Ova dva primera, kao i npr. nametanje latinskog drevnim Iberijcima, ukazuje na bitan obrazac. Ako je neka jezička skupina, ma koliko bila malobrojna, vojno ili kulturološki superiorna, usvajanje njenog jezika skoro da je neminovno. Postoje naravno i drugačiji primeri; slovensko stanovništvo Bugarske uspelo je za samo tri ili četri generacije da Asparuha i njegove naslednike, učini Slovenima.
U sada već čuvenoj studiji Lazaridis et al. 2014. analizirani su genomi 69 skeleta (uključuju i čuvenog alpskog čoveka Ozija, zaleđenu mumiju staru 5 300 godina) iz perioda od pre 8000 do 3000 godina. Potom su analizirani genomi 2 345 savremenih domicilnih Evropljana. Pokazalo se da ogromna većina današnjih Evropljana potiče od tri visoko diferencirane populacije: Zapadnoevropskih lovaca-sakupljača, Drevnih Severno Evroazijata (čiji geni su oblikovali i rane evropske farmere i koji su preci stanovništva Jamnaja kulture iz kaspijskih stepa Južne Rusije), te Ranih evropskih poljoprivrednika (uglavnom od Bliskog istoka, ali koji 44% svog porekla vuku od "Basal Eurasian" populacije, povezane sa Drevnim Severno-Evrozijatima). Praktično celokupna današnja populacija Evrope ima sve ove tri genetske komponente. Dakle, DNK struktura današnjih Evropljana dominantno je određena sa dve velike seobe, jedne pre osam hiljada, a druge koja je počela pre 4800 godina. Ova druga Evropi je donela jezik, koji se danas podelio na slovenske, germanske, romanske jezike (i druge, poput Grčkog ili Irskog). Ovi nalazi su u korelaciji sa znanjem arheologa koji tvrde da su se kulturne promene (npr. promene egzistencijalnih strategija) dogodile u isto vreme usled migracija. Pokazalo se da su kulturne i genetske promene u ovom slučaju išle zajedno.
Novije analize, i lingvističke i genomske, ukazuju na ispravnost tzv. Stepske hipoteze, koja ukazuje da se jezik širio ka zapadu kontinenta zajedno sa inovacijama, koje se odnose na pastirsko stočarstvo, kola sa točkovima, pripitomljavanje konja, tkanje vune.
Tim lingvista sa Berklija praktično je potvrdio Kurgansku hipotezu staru šest decenija da je se proto-jezik savremenih Evropljana govorio u današnjoj Južnoj Rusiji. Kvalitativni dokazi iz rekonstruisanog rečnika i korelacija sa arheološkim podacima ukazuje na to da je Proto-indoevropski jezik nastao u reonu kaspijskih stepa (i šire), zajedno sa kulturnim inovacijama u vezi sa stočarstvom, pre 6500 do 5500 godina. Koristeći statističko modeliranje, ovaj tim lingvista izračunao je koliko se brzo 207 kompleta reči od preko 150 indoevropskih jezika (uključujući i izumrle jezike) promeno tokom vremena. Naime, filogenetska analiza omogućava preciznije zaključke o stopi promena jezika (na osnovu promena između antičkih i srednjovekovnih jezika i njihovih modernih potomaka). Leksičke osobine prolaze kroz povratnu evoluciju zbog ponavljajućih obrazaca semantičkih i morfoloških promena. Pokazalo se da su jezici koji prvi put koriste date reči počeli se da se razilaze pre 6500 godina. Ovo je, zajedno sa ponovnom analizom ‘porodičnog stabla' indoevropskih jezika, ukazalo da je stanište jezika predaka u velikoj stepi koja se proteže od granice Ukrajine i Moldavije do granice Kazahstana i Rusije.

 



Komentari (31)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

anonymous anonymous 16:56 12.06.2018

Uhh.....

...ebote.....


I za mene koji volim da čitam .....ovo je previše.


aureus aureus 17:34 12.06.2018

Re: Uhh.....

anonymous
...ebote.....


I za mene koji volim da čitam .....ovo je previše.



Хоћеш да кажеш да ниси прочитао?

Ајде сад лијепо прочитај и дај нам сиже својим ријечима прије него што запалиш за Казбу.
loader loader 11:14 13.06.2018

Re: Uhh.....

Prvo da kažem da se slažem sa primedbama iz citata,
a onda da krenem da ... hm ... čitam :)

aureus aureus 12:35 13.06.2018

Re: Uhh.....

loader
Prvo da kažem da se slažem sa primedbama iz citata,
a onda da krenem da ... hm ... čitam :)


Зар и Ви, колега Лоадере?

Блог би био лакши за читање да има понеки болдовани наслов за различите дијелове текста, затим понека сличица да разбије монотонију црног и бијелог.
Такође, по мени, боље би било да је прескочена прича о томе како су истраживачи дошли до овога или онога и да је само написано - до чега су дошли.
aureus aureus 18:47 12.06.2018

Добра тема

Планета је 1900. имала око 1,7 милијарди становника, а данас преко четири пута више. Африка је 1980. Имала 477 милиона, а данас 1,2 милијарде. Многе нације су за само један вијек порасле неколико пута, а многе и више. Бразил је, рецимо, 1900. имао 18 милиона становника а данас 208.

Ово нам нешто говори.

Уз добар наталитет и уз приступ храни, а уз одсуство непријатеља, популација једне територије може да расте фрапантном брзином, што знамо не само из новије историје већ и из неких даљих времена кад би неколико породица населило неко пространо острво које би за пар вијекова постало претијесно.

Популација која расте четири пута током сто година, кроз један миленијум може да се повећа - милион пута! Мушкарац и жена који би се срели на Балтику прије пет хиљада година засновали би породицу из које би хиљаду година касније настао народ од два милиона становника.
Невјероватно, зар не?
Добро, уз нешто мало инцеста.

У овоме можда лежи објашњење за бар двије ствари.
Прва је да неки народи на овом свијету имају "сјећање" или мит о неком оснивачу, заједничком претку, створитељу сопственог народа или чак свих народа (Адам и Ева).
Друга је везана за заједничко поријекло језика, рецимо језика у Европи.
Из једног племена од свега хиљаду људи, које је, на примјер, насељавало јужну Русију прије шест хиљада година заиста је за свега неколико миленијума могла да настане популација од неколико десетина милиона људи раштрканих широм Европе који сви говоре сличне језике и почињу да стварају прве градове и државе, будућу европску цивилизацију и тако даље.
zemljanin zemljanin 19:42 12.06.2018

malo alternative ne škodi

priča oko neandertalaca nije baš kristalno jasna da bi se zaključci izvodili ultimativno ... svaka debata o pomenutom parenju mora da uključi i sumnje, druga istraživanja i hronologije ... da ne ulazim u preširoku temu koja nije centralna za ovaj blog, navešću samo istraživanje iz 2012e

Palaeolithic transition in southern Iberia

što se tiče tog evropskog porekla kulture i sl. egoizama, redovno se servira manipulacija Lasko kao krunski dokaz, da ako već ne može da se dokaže da je prvi čovek evoluirao baš u Evropi onda barem da je prvi pravi čovek, kuluran i lep. kreunuo u osvajanje sveta baš u Evropi crtkajući po zidovima ... to što slična pećina sa sličnim crtežima već postoji u Africi i jedno 3x je starija od Lasko nije od interesa ... i tako ceo svet zna za Lasko

a to da se evropljani širom planete druže sa evropljanima, je nažalost tačno u većini slučajeva ... možda i kao posledica gore navedenih milenijumskih kljukanja o nadmoćnosti evropskog načina života ...

PS. ima delova koje još nisam pročitao pa otom potom ... sve u svemu korektan je tekst uz navedenu zamerku da ne daje nikakvog uvida u probleme tih hronologija i druga istraživanja ...

EDIT: onaj deo oko neandretalaca bi mogao i da se obrazloži i u smislu Homo neanderthalensis i Homo sapien neanderthalensis ... i ne treba zaboraviti da mi imamo oko 99,7% istog genoma ali i sa šimpanzama delimo 99,8% i treba pomenuti i Lagar Velho iz 1998/9, ima istu težinu kao i Mal'ta i prvenstvo otkrivanja ... recimo
aureus aureus 19:51 12.06.2018

Re: malo alternative ne škodi

a to da se svropljani širom planete druže sa evropljanima, je nažalost tačno u većini slučajeva ... možda i kao posledica gore navedenih milenijumskih kljukanja o nadmoćnosti evropskog načina života ...

Kako da se ne družiš sa Šveđankama kad su tako zgodne?
zemljanin zemljanin 20:24 12.06.2018

Re: malo alternative ne škodi

aureus
Kako da se ne družiš sa Šveđankama kad su tako zgodne?

... o ukusima ne treba raspravljati ... meni su azijatkinje, barem neki procenat, mnogo atraktivnije, al to u poverenju

inače dosetih se i neke studije od pre par meseci a opet vezano za "evropsku nadmoć" ... elem, ukratko, još ranije je utvrđeno da su azijati po testovima inteligencije, nadmoćniji u odnosu na evro-bele i afro-crne ... konkretno afro-crni se baš loše kotiraju ... i onda se neko doseti a sa ovim silnim migracijama to dođe kao melem na ranu, da je to posledica mešanja evro-bele i afro-crne populacije i da se to nije desilo sve bi bilo drugačije, tj. zna se ko bi dominirao ... ta pojava sa nadmoćnim IQ azijata nije od juče ali to su već sitnice ...
aureus aureus 20:44 12.06.2018

Re: malo alternative ne škodi

Posebno interesantno je što današnju Evropu od "najezde" migranata brani jedan Orban, Mađar, čiji su preci iz Azije u Evropu nahrupili prije hiljadu i kusur godina i neko vrijeme se nisu naročito dobro ponašali.
tyson tyson 21:50 12.06.2018

Hungarian guilt

aureus
Posebno interesantno je što današnju Evropu od "najezde" migranata brani jedan Orban, Mađar, čiji su preci iz Azije u Evropu nahrupili prije hiljadu i kusur godina i neko vrijeme se nisu naročito dobro ponašali.

Spavaš li mirno, Viktore Orbane?


aureus aureus 21:52 12.06.2018

Re: Hungarian guilt

tyson

Spavaš li mirno, Viktore Orbane?


Čuješ šta te čovjek pita, Orbane?

vrabac_onaj vrabac_onaj 20:31 12.06.2018

Znam da nije zla namera...

...ali je meni preveliko insistiranje na genetici uvek povod za paljenje "crvene lampice". Naime, to osvedečeno može da odvede u veliko zlo.

U ostalom, genetika je samo hardver. Mnogo je bitnije kakav softver trči na tom hardveru.
mirelarado mirelarado 20:40 12.06.2018

Re: Znam da nije zla namera...

vrabac_onaj
...ali je meni preveliko insistiranje na genetici uvek povod za paljenje "crvene lampice". Naime, to osvedečeno može da odvede u veliko zlo.

U ostalom, genetika je samo hardver. Mnogo je bitnije kakav softver trči na tom hardveru.


Па да, из генетичких истраживања тако се лако склизне у неки расизам.
Мислим да Европљани имају проблем идентитета, а не порекла. Не полази им за руком да изграде заједнички идентитет који би разни европски народи препознали као свој.
tasadebeli tasadebeli 20:51 12.06.2018

Re: Znam da nije zla namera...

mirelarado
vrabac_onaj
...ali je meni preveliko insistiranje na genetici uvek povod za paljenje "crvene lampice". Naime, to osvedečeno može da odvede u veliko zlo.

U ostalom, genetika je samo hardver. Mnogo je bitnije kakav softver trči na tom hardveru.


Па да, из генетичких истраживања тако се лако склизне у неки расизам.
Мислим да Европљани имају проблем идентитета, а не порекла. Не полази им за руком да изграде заједнички идентитет који би разни европски народи препознали као свој.







vrabac_onaj vrabac_onaj 20:55 12.06.2018

Re: Znam da nije zla namera...

Мислим да Европљани имају проблем идентитета, а не порекла. Не полази им за руком да изграде заједнички идентитет који би разни европски народи препознали као свој.


Ја сам у великој мери убеђен да би сви ти (ми) Европски народи били у стању врло лако да изграде тај идентитет да им се не намеће нешто у потпуности артифицијлено као нешто што би они (па и ми у тој чорби) требало да буду.
Има ту сасвим довољно ствари које спајају, чак и прелива :)
mirelarado mirelarado 21:19 12.06.2018

Re: Znam da nije zla namera...

Ја сам у великој мери убеђен да би сви ти (ми) Европски народи били у стању врло лако да изграде тај идентитет да им се не намеће нешто у потпуности артифицијлено као нешто што би они (па и ми у тој чорби) требало да буду.
Има ту сасвим довољно ствари које спајају, чак и прелива :)


Овоме се нема шта додати.Све си рекао. :)
zemljanin zemljanin 21:42 12.06.2018

Re: Znam da nije zla namera...

Ја сам у великој мери убеђен да би сви ти (ми) Европски народи били у стању врло лако да изграде тај идентитет да им се не намеће нешто у потпуности артифицијлено као нешто што би они (па и ми у тој чорби) требало да буду.
Има ту сасвим довољно ствари које спајају, чак и прелива :)

to su samo nove podele ... apsolutni sam protivnik tog izdvajanja po bilo kojoj osnovi ... ovaj tekst koji diskutujemo je relativno korektan ali, po meni, ima pogrešnu poruku ... sve navedeno se može i odnosi na bilo koju veću grupaciju ... ljudi su se selili i doseljavali i mešali, svuda po ovoj planeti i svi mi imamo nešto zajedničko sa bilo kojom drugom osobom bilo gde na ovoj planeti ... to je ono što nas spaja - svi smo pripadnici iste vrste na istoj planeti ... ne trebaju nam nikakva izdvajanja i posebnosti bilo koje osobe ili grupacije ... prava lepota ovoga sveta se ogleda u različitim kulturama, običajima, mitovima i lepoti raznih umetnosti ... čim krenemo sa uspostavljanjem evropskih, kineskih, ruskih, američkih ili havajskih vrednosti, stanovnici tih oblasti se zatvaraju u te mini kulture i osećaj posebnosti ... to je ono što sam već naveo, u većini slučajeva se evropejci druže sa evropejcima jer su mali ljudi, što bi važilo i za bilo koju drugu grupaciju ...

veliki Egipat, onaj stari, kolevka civilizacije, geografski izolovan sa žitnicom Nila, urušio je sam sebe jer nije bio imperijalistički i zato što je bio konzervativan do ludila ... Egipat je bio kulturni šok za narode tog perioda i za razliku od mračnih kultura Mesopotamije i tih gradova imperija - sijao je u mraku stvaranja civilizacija ... ali njegovi stanovnici su imali taj osećaj posebnosti i želju za ne-promenom i ne-mešanjem ... na kraju su jednostavno nestali .. da je bilo drugačije, verovatno bi umesto o Rimu učili nešto drugo a judaizam se ne bi nikada ni pojavio, samim tim ni islam ... religija bi ostala festivalska zabava
vrabac_onaj vrabac_onaj 22:03 12.06.2018

Re: Znam da nije zla namera...

prava lepota ovoga sveta se ogleda u različitim kulturama, običajima, mitovima i lepoti raznih umetnosti ...


tako je.
a ti sam dalje razvijaj misao i izvlači zaključke.
i naravno, potrudi se da u svemu tome zadržiš bar minimum intelektualnog poštenja.
zemljanin zemljanin 22:18 12.06.2018

Re: Znam da nije zla namera...

vrabac_onaj
prava lepota ovoga sveta se ogleda u različitim kulturama, običajima, mitovima i lepoti raznih umetnosti ...


tako je.
a ti sam dalje razvijaj misao i izvlači zaključke.
i naravno, potrudi se da u svemu tome zadržiš bar minimum intelektualnog poštenja.

misliš na logiku, mrzi me da pretražujemu frazu "minimum intelektualnog poštenja" ... ako je tako, daj da vidimo tu logičku grešku ... ako može, naravno
vrabac_onaj vrabac_onaj 22:21 12.06.2018

Re: Znam da nije zla namera...

ako može, naravno


ma ne, ne može, u stvari nema šta i da se kaže, prosto sam tek tako lupio.
uživaj u kafici.
zemljanin zemljanin 23:58 12.06.2018

Re: Znam da nije zla namera...

vrabac_onaj
ako može, naravno


ma ne, ne može, u stvari nema šta i da se kaže, prosto sam tek tako lupio.
uživaj u kafici.

ma nisi lupio, ali ako ti nećeš da kažeš, neću ni ja
antioksidant antioksidant 07:35 13.06.2018

Re: Znam da nije zla namera...

mirelarado
Ја сам у великој мери убеђен да би сви ти (ми) Европски народи били у стању врло лако да изграде тај идентитет да им се не намеће нешто у потпуности артифицијлено као нешто што би они (па и ми у тој чорби) требало да буду.
Има ту сасвим довољно ствари које спајају, чак и прелива :)


Овоме се нема шта додати.Све си рекао. :)

najveci faktor homogenizacije kontinenta (i kao klica mozda nekog zajednickog softvera) je hriscanstvo. cak i ako zanemarimo "nijanse" unutar njega, opet nam ostaje jedan znacajan broj nehriscanskog stanovnistva koji je vec tu (opet da zaboravimo migracije).
c_h.arlie c_h.arlie 08:44 13.06.2018

Re: Znam da nije zla namera...

zemljanin
Ја сам у великој мери убеђен да би сви ти (ми) Европски народи били у стању врло лако да изграде тај идентитет да им се не намеће нешто у потпуности артифицијлено као нешто што би они (па и ми у тој чорби) требало да буду.
Има ту сасвим довољно ствари које спајају, чак и прелива :)

to su samo nove podele ... apsolutni sam protivnik tog izdvajanja po bilo kojoj osnovi ... ovaj tekst koji diskutujemo je relativno korektan ali, po meni, ima pogrešnu poruku ... sve navedeno se može i odnosi na bilo koju veću grupaciju ... ljudi su se selili i doseljavali i mešali, svuda po ovoj planeti i svi mi imamo nešto zajedničko sa bilo kojom drugom osobom bilo gde na ovoj planeti ... to je ono što nas spaja - svi smo pripadnici iste vrste na istoj planeti ... ne trebaju nam nikakva izdvajanja i posebnosti bilo koje osobe ili grupacije ... prava lepota ovoga sveta se ogleda u različitim kulturama, običajima, mitovima i lepoti raznih umetnosti ... čim krenemo sa uspostavljanjem evropskih, kineskih, ruskih, američkih ili havajskih vrednosti, stanovnici tih oblasti se zatvaraju u te mini kulture i osećaj posebnosti ... to je ono što sam već naveo, u većini slučajeva se evropejci druže sa evropejcima jer su mali ljudi, što bi važilo i za bilo koju drugu grupaciju ...

veliki Egipat, onaj stari, kolevka civilizacije, geografski izolovan sa žitnicom Nila, urušio je sam sebe jer nije bio imperijalistički i zato što je bio konzervativan do ludila ... Egipat je bio kulturni šok za narode tog perioda i za razliku od mračnih kultura Mesopotamije i tih gradova imperija - sijao je u mraku stvaranja civilizacija ... ali njegovi stanovnici su imali taj osećaj posebnosti i želju za ne-promenom i ne-mešanjem ... na kraju su jednostavno nestali .. da je bilo drugačije, verovatno bi umesto o Rimu učili nešto drugo a judaizam se ne bi nikada ni pojavio, samim tim ni islam ... religija bi ostala festivalska zabava

U principu sam Saglasan ! sa ovime što si rekao.
Uz amandman da ja nemam potrebe biti ništa više osim Srbinom.
To mi otvara neslućeno veliku mogućnost da budem čovekom.
zemljanin zemljanin 20:34 13.06.2018

Re: Znam da nije zla namera...

najveci faktor homogenizacije kontinenta (i kao klica mozda nekog zajednickog softvera) je hriscanstvo. cak i ako zanemarimo "nijanse" unutar njega, opet nam ostaje jedan znacajan broj nehriscanskog stanovnistva koji je vec tu



mada statistika beleži i određeni rast kada govorimo o hrišćanstvu i ogleda se u konstantom porastu bogatstva tih institucija ... tu Srbija definitivno ne zaostaje

vrabac_onaj vrabac_onaj 22:14 13.06.2018

Re: Znam da nije zla namera...

antioksidant
mirelarado
Ја сам у великој мери убеђен да би сви ти (ми) Европски народи били у стању врло лако да изграде тај идентитет да им се не намеће нешто у потпуности артифицијлено као нешто што би они (па и ми у тој чорби) требало да буду.
Има ту сасвим довољно ствари које спајају, чак и прелива :)


Овоме се нема шта додати.Све си рекао. :)

najveci faktor homogenizacije kontinenta (i kao klica mozda nekog zajednickog softvera) je hriscanstvo. cak i ako zanemarimo "nijanse" unutar njega, opet nam ostaje jedan znacajan broj nehriscanskog stanovnistva koji je vec tu (opet da zaboravimo migracije).


Pa nije samo to, već i preispitivanje tog istog hrišćanstva, sekularizaija društva itd.

Tako da si ti negde u pravu, hrišćanstvo jeste najjači kohezivan faktor, ali ne samo ono i ne samo po sebi već sve ono što se odigravalo u vezi sa njim i oko njega.
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 22:44 13.06.2018

Re: Znam da nije zla namera...

Овоме се нема шта додати.Све си рекао. :)

huh, da deo zapadne i centralne evrope nema tako jasan neokolonijalistički gen, duboko sakriven ili pak vrlo jasno vidljiv kod većine, to bi možda i bilo moguće. kada se prisetim kako na nas gledaju, koji smo tu u evropi, mogu samo da zamislim gde su im afrikanci, npr, na listi (ljudskih bića?). nije bitno to što je slično, već ono po čemu se razlikujemo, i na tome se temelji sve ostalo. da se gleda ono po čemu smo slični, ne bismo sada galamili o "pravima žena na jednaka primanja", jer bi ih imala odavno po prirodno istim ili sličnim karakteristikama sa muškarcima. ali ne, bitna je razlika, i tu se san o evropskom identitetu (npr), po meni, završava. da englez bude isto što i poljak? c'mon...
Па да, из генетичких истраживања тако се лако склизне у неки расизам.

samo iz pogrešnih analiza koje imaju za cilj da "dokažu" nešto što poručilac, koji plaća na već neki način, traži i da na osnovu rezultata počne rat, ili se obogati...to mi liči na (ne da je tema) onu jednu polustudiju koja nikada nije zavšena, na osnovu koje su "naučni krugovi" zaključili da mast podiže holesterol, a da je šećer super. da su hitlerovi naučnici napravili pravu i istinitu studiju o poreklu, ovaj ne bi imao za šta da se u'vati. ovako...
vrabac_onaj vrabac_onaj 23:22 13.06.2018

Re: Znam da nije zla namera...

ne bismo sada galamili o "pravima žena na jednaka primanja", jer bi ih imala odavno po prirodno istim ili sličnim karakteristikama sa muškarcima.


Ti nemaš platu istu kao neki muškarac koji je na istoj poziciji, ima isto godina radnog iskustva, radi isto koliko i ti i tako dalje?
(izvini ali govorila si u prvom licu jednine, pa ti se zato obraćam direktno)


samo iz pogrešnih analiza koje imaju za cilj da "dokažu" nešto što poručilac, koji plaća na već neki način, traži i da na osnovu rezultata počne rat, ili se obogati...to mi liči na (ne da je tema) onu jednu polustudiju koja nikada nije zavšena, na osnovu koje su "naučni krugovi" zaključili da mast podiže holesterol, a da je šećer super. da su hitlerovi naučnici napravili pravu i istinitu studiju o poreklu, ovaj ne bi imao za šta da se u'vati. ovako...


Ma ne, ne radi se samo o naručenim istraživanjima, mogu istaživanja biti sasvim korektna ali kasnije interpretacije mogu biti problematične.
No čak ni to nije bila moja poenta.
Previše smo mi svi genetski slični na ovoj planeti da bi to pravilo velike razlike. Mnogo su bitniji kultura, običaji i sistem vrednosti.
Ili kao što već rekoh:

U ostalom, genetika je samo hardver. Mnogo je bitnije kakav softver trči na tom hardveru.

Черевићан Черевићан 00:15 13.06.2018

summa summarum

Ono što je za nas danas bitno

kako god mi..... sebe posmatrali
залуд је труда генетскога рада,
свих сеоба људских и мешања
ако од тог наста што смо сада
tasadebeli tasadebeli 07:32 13.06.2018

Псовање Бога, сунца, хлеба и мајке

као национални спорт.

Za Srbe je važno da razumeju da se evropski identitet ne kosi sa našim nacionalnim narativom (i epom, svakako) i da je on praktično naš sekundardni identitet. To građanin ove zemlje najbolje može uvideti ako je van svog kontinenta. Tada će ga, pre svega, percipirati kao Evropljanina i on će se, ako nema sunarodnika, družiti uglavnom sa ljudima koji pripadaju evropskim nacijama.



Када је моја драга боравила у Канади, каже јој њена тамошња другарица на универзитету у Риџајни, Канађанка (барем по држављанству), са којом је проводила много времена:

- А одакле си ти? Из Европе? Еј, знам једну италијанску (!) псовку, научила ме моја сестра која је путовала по Европи... Јебо те бог!




Елем, само да подсетим пошто се овде доста говори о европским језицима, да је једна наша блогоколегиница радила (не знам да ли још увек ради на томе, нисмо у контакту већ неко време) на једном лингвистичком пројекту који су финансирале институције ЕУ и који се бавио утврђивањем степена међусобне разумљивости говорника различитих европских језика јер се полазило од њиховог заједничког порекла и већ увелико уважене у лингвистици поделе на језичке породице (подела по пореклу) у којој се индоевропска породица даље делила на гране попут германских језика, романских језика и словенских језика.

(У ту индоевропску породицу свакако не спадају фински и мађарски, а не знам шта су радили са баскијским којег сматрају аутохтоним европским језиком прастановништва Европе, као и са албанским и грчким који јесу индоевропски језици, али се не могу сврстати ни у једну од поменутих групација те језичке породице.)


Govori srpski da te ceo svet razume? (ЛИНК)


Наравно, основни мотив за овакав пројекат су практични разлози јер се много новца сваке године издваја за превођење свих званичних докумената ЕУ на свих 27 језика (тренутно) које ЕУ обухвата. И, колико чујем, много су у заостатку са тим, преводиоци не стижу...

И тада ми рече та наша блогоколегиница да српски језик није првобитно био обухваћен тим истраживањем, али да је она ипак успела да га уведе на мала врата, преко хрватског.

Не чуди ме то што ми је рекла за српски језик и однос према српском језику у ЕУ јер ни ми сами баш нешто не водимо рачуна о томе:


Трице и кучине (ЛИНК)


(Иако смо још од Немање* свесни да је језик кључна и најважнија ствар у том посебном идентитету у оквиру неког ширег идентитета.)


Ето, само толико о посебном (културном) идентитету у оквиру неког већег општег идентитета.





П.С. -





________________________________________________________________________________


* -

Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu?

Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznačajniju reč svoga jezika.

Zemlje i države se ne osvajaju samo mačevima, nego i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potro i svojih poturio. Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod.

Postoji, čedo moje, bolest koja napada jezik kao zaraza telo. Pamtim ja takve zaraze i morije jezika. Biva to najčešće na rubovima naroda, na dodirima jednog naroda sa drugim, tamo gde se jezik jednog naroda tare o jezik drugog naroda.
Dva naroda, milo moje, mogu se biti i mogu miriti. Dva jezika nikada se pomiriti ne mogu. Dva naroda mogu živeti u najvećem miru i ljubavi, ali njihovi jezici mogu samo ratovati. Kadgod se dva jezika susretnu i izmešaju, oni su kao dve vojske u bici na život i smrt. Dok se god u toj bici čuje jedan i drugi jezik, borba je ravnopravna, kad počinje da se bolje i više čuje jedan od njih, taj će prevladati. Najposle se čuje samo jedan jezik. Bitka je završena. Nestao je jedan jezik, nestao je jedan narod.

Znaj, čedo moje, da ti bitka između jezika ne traje dan dva, kao bitka među vojskama, niti godinu dve, kao rat među narodima, nego vek ili dva, a to je za jezik isto tako mala mera vremena kao za čoveka tren ili dva. Zato je, čedo moje, bolje izgubiti sve bitke i ratove nego izgubiti jezik. Posle izgubljene bitke i izgubljenih ratova ostaje narod. Posle izgubljenog jezika nema naroda.

Čovek nauči svoj jezik za godinu dana. Ne zaboravlja ga dok je živ. Narod ga ne zaboravlja dok postoji. Tuđi jezik čovek nauči isto za godinu dana. Toliko mu je potrebno da se odreče svoga jezika i prihvati tuđi. Čedo moje milo, to je ta zaraza i pogibija jezika, kad jedan po jedan čovek počinje da se odriče svoga jezika i prihvati tuđi, bilo što mu je to volja, bilo da to mora.

I ja sam, čedo moje, u svojim vojnama upotrebljavao jezik kao najopasnije oružje. Puštao sam i ja zaraze i morije na njihove jezike ispred mojih polkova. Za vreme opsada, i dugo posle toga, slao sam čobane, seljane, zanatlije i skitnice da preplave njihove gradove i sela kao sluge, robovi, trgovci, razbojnici, bludnici i bludnice. Moji polkovodci i polkovi dolazili su na napola osvojenu zemlju i gradove. Više sam krajeva osvojio jezikom nego mačem.
Čuvajte se, čedo moje, inojezičnika. Dođu neprimetno, ne znaš kad i kako. Klanjaju ti se na svakom koraku. I zato što ne znaju tvoj jezik, ulaguju ti se i umiljavaju onako kako to rade psi. Nikada im ne znaš šta ti misle, niti možeš znati, jer obično ćute. Oni prvi koji dolaze da izvide kako je, dojave drugima, i evo ti ih, preko noći domile u neprekidnim redovima kao mravi kad nađu hranu. Jednog dana tako osvaneš opkoljen gomilom inojezičnika sa svih strana.
Tada doznaješ kasno da nisu mutavi i da imaju jezik i pesme, i svoja kola i običaje. Postaju sve bučniji i zaglušniji. Sada više ne mole niti prose, nego traže i otimaju. A ti ostaješ na svome, ali u tuđoj zemlji. Nema ti druge nego da ih teraš ili da bežiš, što ti se čini mogućnijim.
Na zemlju koju tako osvoje inojezičnici ne treba slati vojsku. Njihova vojska tu dolazi da uzme ono što je jezik osvojio.

Jezik je, čedo moje, tvrđi od svakog bedema. Kada ti neprijatelj provali sve bedeme i tvrđave, ti ne očajavaj, nego gledaj i slušaj šta ti je sa jezikom. Ako je jezik ostao nedirnut, ne boj se. Pošalji uhode i trgovce neka duboko zađu po selima i gradovima i neka slušaju. Tamo gde odzvanja naša reč, gde se još glagolja i gde se još, kao stari zlatnik obrće naša reč, znaj, čedo moje, da je to još naša država bez obzira ko u njoj vlada. Carevi se smenjuju, države propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju, pa će se tako osvojeni deo zemlje i narod opet vratiti, kad tad vratiti, svojoj jezičkoj matici i svome matičnom narodu.

Zapamti, čedo moje, da svako osvajanje i otcepljenje nije toliko opasno za narod koliko je štetno za naraštaj. To može štetiti samo jednom naraštaju, a ne narodu. Narod je, čedo moje, trajniji od naraštaja i od svake države. Kad tad narod će se spojiti kao voda čim puknu brane koje ga razdvajaju. A jezik, čedo moje, jezik je ta voda, uvek ista s obe strane brane, koja će kao tiha i moćna sila koja bregove roni opet spojiti narod u jedno otačastvo i jednu državu.
vrabac_onaj vrabac_onaj 22:18 13.06.2018

Re: Псовање Бога, сунца, хлеба и мајке

Иако смо још од Немање*


Taso, aj ne bilo ti zapoveđeno, nađi neki zaista relevantan istorijski izvor koji bi potvrdio da je Nemanja to ikada izgovorio, zapisao ili izdiktirao.
tasadebeli tasadebeli 18:19 14.06.2018

Re: Псовање Бога, сунца, хлеба и мајке

vrabac_onaj
Иако смо још од Немање*


Taso, aj ne bilo ti zapoveđeno, nađi neki zaista relevantan istorijski izvor koji bi potvrdio da je Nemanja to ikada izgovorio, zapisao ili izdiktirao.



Нисам ја ни рекао да је Немања то написао, рекао, уклесао у камен или као интарзију уцртао буздованом у вугла неког Ромеја или Угра.

Ја сам само рекао да то што ту пише ми знамо још од Немање, од доба Немање... И да нам то није ништа ново овде већ вековима...

А више је него очигледно да би то требало стално да понављамо. Биле те речи Немањине или не...



Arhiva