Ми интуитивно разумемо димензије као основне градивне аспекте реалности око нас и свесни смо, чак од најранијег доба, да постоје три димензије, јер све у свемиру има своју дужину, ширину и висину (а то су x, y, и z осе).
Поред ових видљивих димензија постоје додатне димензије које су све осим времена скривене од нас. Ту настаје први проблем у схватању. Нама је релативно једноставно да време посматрамо као још једну димензију, али када се прича поведе о вишим димензијама обично помислимо на неке потпуно апстрактне теорије мулти-свемира. Али не мора да буде тако компликовано.
Него, да кренемо од почетка, сваку димензију дефинисаћемо помоћу себе саме и помоћу претходне димензије, рећи ћемо шта је та димензија и шта је гради.
Нулта димензија
Нулта димензија је тачка. Нема простора, нема покрета. Постоји једна тачка сама у свемиру.
Прва димензија
Прва димензија је права. Кретање је могуће у једној димензији. напред и назад у два смера једног правца.
Прву димензију граде елементи нулте димензије. Повежите бесконачан низ тачака и добићете праву.
Друга димензија
Друга димензија је раван. Кретање је могуће у две димензије, по дужини и по ширини. Другу димензију градимо од правих. Поређајте бесконачан број правих и добићемо раван.
Трећа димензија
Трећа димензија је простор. Кретање је могуће у три димензије, по дужини, ширини и висини. Другу димензију градимо од равни, када повежемо бесконачан број равни добијамо простор.
Четврта димензија
Четврта димензија је време. Али како је разумемо спрам претходне приче? Како је градимо? Повежемо просторе? Па да, управо тако. Време градимо тако што повежемо бесконачан низ простора. Узмимо на пример једно дрво као простор. Сваки моменат у времену тог дрвета је један градивни елемент нечега што називамо живот дрвета или време. То дрво, као простор се мења са временом. Иста ствар се дешава и са свемиром. Време је заправо бесконачан низ простора, од настанка времена па до краја времена. Кретање јесте, додуше, у овој димензији дозвољено само у једном правцу.
Пета димензија
Ствари сада постају занимљиве. Како би изгледала пета димензија? Вођени претходним дефиницијама то би онда била раван. У ком смислу? Па у том смислу да је време једна права (као у првој димензији), тако је обично и замишљамо. Права која је грађенима моментима простора, као што је обична права грађена тачкама. Добро, онда је наредна димензија раван (враћамо се на дефиницију друге димензије) коју гради бесконачан број различитих права времена. Ту сада улазимо у теорије вероватноће. Ако би смо могли да се крећемо кроз петодимензионални простор, видели би смо све варијанте времена нашег свемира. У једној диносауруси нису изумрли, у другој је Хитлер победио, у трећој R’N’B никад није измишљен. У једној си богат, у другој сиромашан, у трећој ни не постојиш и тако даље. Апсолутно све могућности постоје у овом простору. Двоумиш се да ли да вечераш. Паф! Постоје обе могућности у овој димензији. Тешко за замислити? Па зашто!? Ако није било тешко замислити бесконачан низ правих које су грађене од тачака, не би требало ни замислити бесконачан низ правих које су грађене од простора.
Шеста димензија
Шеста димензија је простор у ком су елементи равни чији су елементи простори. Шта би ово значило? За пету димензију смо рекли да су то све могућности овог свемира. Али имају једну ствар заједничку. А то су почетни услови. Сви те праве времена почињу од Великог Праска и имају једнаке почетне услове, једнаке константе свемира. Али ако додамо још једну димензију онда се у овом простору налазе све варијанте настанка овог нашег свемира. Ако би смо могли да се крећемо кроз ову димензију улазили и излазили би смо из свемира где су почетни услови другачији. То значи да би смо ушли у свемир где брзина светлости није 300 хиљада километара по секунди и тако даље.
Седма димензија и наредне димензије
У реду, сада смо поново саградили коцку, од равни и правих, шта сад можемо да јој урадимо? Па да јој додамо време, тј. да направимо праву од ње. И тако даље. Онда ћемо од тих правих да градимо раван, па простор, па поново време. И на крају ћемо доћи до димензије која поседује све могућности свега као и историју и будућност свих тих могућности. Доћи ћемо у димензију где је све могуће. Изван ове димензије не постоји више ни једна могућност.
Питање које се природно поставља, а питали су га интуитивно многи пре нас не знајући за више димензије је – да ли ми живимо слободну вољу или живимо у предефинисаном свемиру који је само један низ у бескрајним димензијама могућности.