Magla

Magla u glavi, magla u srcu, magla u duši, magla je svuđ oko nas! Populus odavno naviknut na maglu, tumara tamo amo, sudarajući se svaki čas, te s ovim, te s onim, oguljenih kolena, ulubljenih prsa, razbijene glave, o duši i srcu ne bih danas!

Uostalom, ko od nas, kažem nas, računajući tu i sebe, nije doživeo da mu se magla useli u glavu? Zamagli se tako um naš, najmaleckiju misao ne mož nać! Treseš i mlataraš glavom ne bi li rasterao maglu, kako ona narodna veli, da razbistriš glavu a magla još gušća, nožem bi je morao seć a i to ne bi pomoglo. Iskustvom naučen, odem u razgibavanje kolena po savskom keju i dok tri, četiri puta s kraja na kraj keja a ono eto ti nekakve misli, pa druge, pa treće, počnu se nizati a magla se raziđe i sine sunce uma mi mog. Ta ili te moje magle nikada ne traju dugo ali su umele da me izbezume kada bejah mlađan, ne lovac, mlađan ja. E da, nije bilo teško primetiti da su mi misli, ideje, zamišljanja i promišljanja, zakljuci... posle razilaženja magle, bivali jasniji, očigledniji, pouzdaniji... Znači ipak neka korist od magle.

No, tvrdim da je trajna zamagljenost umova narodnih, mislim na narod ovdašnji, ne bih išao dalje, nema potrebe, dakle, da je trajna zamagljenost umova naroda ovdašnjeg, konstanta, aksiom! Sigurno se sećate dede iz Amarkorda, najede se, pridrži se za stolicu i prdne, ponekad simulira tucanje uz fiju, fiju pa onda izađe iz kuće i nađe se u klimatskoj magli potpuno izgubljen! Magla mu u glavi, magla oko njega, počne nesrećnik da ide tamo amo a na dva koraka je od kapije. Umna magla je kako vidimo, globalna stvar iako nisam hteo da širim priču.

Umno zamagljenom narodu mož prodati šta ti se oće. Uši mu zdrave, čuje ali mu magla u glavi ne dozvoljava da bilo šta analizira, promisli, razmisli i donese kakav takav, bilo kakav zaključak o bilo čemu što mu serviraju oni koje je izabrao da upravljaju državom u njegovo ime. Svakim danom magla je sve gušća i nikad se ne razilazi. Sve se nešto pribojavam da će nam se iz te umne magle kao u Karpenterovom The Fog, izleći nekakve aveti uz čiju ćemo pomoć netragom nestati kao da nas nikad nije ni bilo. Mada, kad sam pročitao ovo što sam gore napisao, shvatih da su aveti već tu, na delu!