Obrazovanje| Politika| Porodica

Reforma školstva: Izbijanje cigle iz zida

Krugolina Borup RSS / 08.09.2015. u 22:18

Индија, јун 2000. године 

Село Мадентуси у североисточном делу земље у коме деца у школи не уче енглески језик. 

Шугата Митра, професор образовних технологија на Универзитету Њукасл, одлучује да спроведе необичан експеримент. Прави рупу у једном зиду на сред села и у њу инсталира компјутер поред кога оставља брдо компакт дискова. Потом одлази, препуштајући сеоској деци да се забављају с новим сокоћалом, без речи објашњења. 

Три месеца касније, професор Митра враћа се у село. За компјутером затиче двоје деце - осмогодишњака и дванаестогодишњака - како играју неку игрицу. Чим су га угледали, обратили су му се на енглеском језику: "We need a faster processor and a better mouse." ("Требају нам бржи процесор и бољи миш.")

Запањено их је упитао како су то закључили? Одговорили су: "Видели смо на неким компакт дисковима. А пошто си нам оставио машину која прича само на енглеском, морали смо и енглески да научимо."

Након овог искуства, професор Митра наставио је да спроводи сличне и захтевније експерименте широм Индије, али и остатка света. У једном од њих оставио је групи од 26 дванаестогодишњака компјутер препун информација из области биотехнологије, поново - на енглеском језику. Позвао их је да током наредна два месеца пробају да их разумеју, напомињући да су информације толико компликоване да он не очекује да ће успети.

Када се вратио, деца су га известила да, осим чињенице да неправилно копирање молекула ДНК узрокује генетске болести, ништа друго нису успела да схвате.

Резултати оваквих и сличних експеримената навели су професора Митру на закључак да су деца у стању потпуно самостално савладати рад на компјутеру и енглески језик до мере која им омогућава да користе инернет, електронску пошту, чет и претраживаче. Нови, самосталaн метод учења назвао је "минимално инвазивним образовањем". Његов рад прославио се широм света као пројекат "Рупa у зиду".

 

Србија, септембар 2015. године 

Нови Београд, урбана градска општина престонице. Основне школе које се рангирају међу најбољима у земљи и у којима деца од првог разреда уче енглески језик.

Из једне од њих мој једанаестогодишњи син - ђак петак - долази кући након првог дана школе, носећи нарамак нових уџбеника које само платили 12.000 динара. Грохотом се смеје. Још док је био у школи погледао је уџбеник из oпштег техничког и информатичког образовања, пошто га тај предмет највише занима. Каже: "Мама, ми ћемо из информатике да учимо како се компјутер пали и гаси."

С неверицом узмем да погледам лекције у уџбенику који је издала Едука д.о.о. 2014. године. И стварно - упутства о укључивању и искључивању компјутера су високо котирана. Моју пажњу, међутим, привлачи нешто потпуно друго - нешто што мој син није ни разумео. У ствари, то је једина информација у том уџбенику која је за њега потпуно нова. Реч је о инструкцијама за прикључивање на интернет - коришћењем "Dial-up" метода.

Након првог шока, запљусне ме нови талас неверице. Ове информације у уџбенику не представљају се у поглављу чији би једини одговарајући наслов био "Из историје информатике". Информације се представљају у поглављу које носи наслов: "За оне који желе да знају више", уз напомену да је коришћење интернета (које је, ваљда, прекомпликовано за једанаестогодишњаке) део програма виших разреда.

 

Ова данашња омладина... 

"Dial-up", као метод прикључивања на интернет, изумро је отприлике у доба када се мој син родио. Он је уз интернет растао и непојмљиво му је да је ико икад живео без њега. Компјутер је почео да користи, као и сва друга деца, играјући игрице, да би пре отприлике две године почео да снима туторијале - што на српском што на енглеском језику - и поставља их на Јутјуб. 

Последњих шест месеци почео је да кодира. Ради у неком једноставном програмском језику Бач, али већ планира да почне да учи Јаву. Надао се да би га томе, можда, у школи могли научити на часовима информатике. 

Подучава и вршњаке, баш као што и они подучавају њега. Окаче се на Скајп, па причају док заједно нешто на интернету играју и успут кодирају нове делове за игрице. Кад почне да ми објашњава шта ради, 50% га ништа под милим богом не разумем.

И сад ће он, ове школске године, слушати лекције о томе како се компјутер укључује и искључује, догодине у шестом разреду - шта је то флеш меморија, а у осмом - како се користи емаил? Оно што га највише занима - како програмирати у Јави - неће чути уопште. Штавише, п од програмирања није предвиђено наставним планом и програмом информатике у основној школи.

 

Клипови у точковима 

Образовни систем у Србији не само да не подстиче децу да дају свој максимум, већ их проактивно саплиће и кочи. Након предавања у школи и читања информација из уџбеника - деца више нису сигурна ни у оно што су мислила да знају.

Нашем образовању је хитно потребно потпуно укидање било каквог информатичког образовања у основној школи. Ми морамо узети здраво за готово да деца, у тренутку поласка у школу, већ знају основе рада на рачунару - а која не знају, научиће од вршњака у рекорном року. Једино што је потребно урадити јесте деци обезбедити неопходна сокоћала: рачунаре и таблете у свим школама и то с брзом интернет конекцијом. Не један информатички кабинет по школи, већ један рачунар по столу за којим се у учионици седи и таблет по ученику који школу похађа.

Већ од првог разреда сво подучавање треба пребацити на интернет, и то из свих предмета. Часове треба држати у Облацима, где ће се постављати и сав потребан наставни материјал. И домаћи задаци. И контролне вежбе. Оно што је неопходно имати у папирној форми - може се одштампати, умножити и разделити ученицима.

Уџбенике потпуно укинути. Листом из свих предмета.

 

Цигла у зиду и око врата

Постоје најмање два одлична разлога за потпуно укидање уџбеника.

Први је економске природе. Комплети уџбеника за ниже разреде основне школе коштају између 5.000 и 8.000 динара, а за више разреде између 10.000 и 15.000 динара. То је огромна цигла око врата родитеља, нарочито ониx с више деце, а уједно је и улудо бачен новац у бунар који је одавно пресушио.

Други разлог су наша деца коју, у сред експанзије информатичког доба, приморавамо да самa себе коче у личном развоју, учењу и напретку. Уџбеници су некада имали веома важну функцију, али у данашње време представљају тек сламку нечег што неминовно пролази и нестаје, а за коју се ми грчевито држимо услед страха од промена.

Свиђало се то нама или не, књиге и уџбеници су већ извесно време на путу у музеј. Што пре то схватимо, то ћемо пре деци омогућити да грабе напред и узбрдо, без камена који испред себе морају гурати. У Финској су то схватили, потпуно укинули уџбенике и комплетну наставу пребацили на рачунаре и таблете.

Фински ученици, иначе, већ деценијама на ПИСА тестовима постижу најбоље резултате. Структура њиховог образовног система - када је реч о укупном броју школа, о односу броја урбаних и руралних школа, о броју ученика и ангажованих наставника, о специфичностима постојања националних мањина - изузетно је слична структури нашег образовног система. Једина је разлика у томе што су они избили циглу из зида свог система, а ми цигле у свом све савесније малтеришемо.

Постоје, такође, и једна сасвим колатерална добробит укидања уџбеника - оно наставницима обезбеђује потпуну аутономију у осмишљавању начина на који ће деци представити материјал везан за неку наставну јединицу. Они ће управо у својим ученицима имати помоћнике у прикупљању потребних информација. Учење више неће бити пројекат угуривања знања у главу, већ тимски напор - заједничко гуглање.

 

Инвестиција, а не трошак 

Ако ишта треба да научимо из експеримената професора Митре, онда је то потреба да направимо рупе у одбрамбеном зиду нашег окошталог, архаичног, застарелог и превазиђеног образовног система. Да кроз те рупе наша деца коначно добију прозор у свет, да га добро осмотре и упознају, процене и оцене, али и престану у њега да се отискују у потрази за оним што у својој земљи немају.

Просперитет и будућност сваке земље могу се предвидети на основу стања њеног образовног система и односа државе према њему. У Србији се он већ предуго посматра као трошак који изнова треба смањивати. Последњи пример је најава да ће управо наставници бити на првом удару отказа у јавном сектору, а не партијски запослени кадрови на измишљеним радним местима у јавним предузећима и прегломазној државној управи.

Покрет "Доста је било - Саша Радуловић" залаже се за модернизовање образовања, гледајући на њега као на неопходну инвестицију која ће се у будућности вишеструко исплатити.

Циљ је довести систем до тачке у којој ће се школе међусобно такмичити квалитетом наставе и наставног кадра, а не поклањањем оцена, као што је то случај данас.

Поред тога, покрет такође сматра да држава треба да сноси све трошкове везане за основношколско и средњошколско образовање, укључујући и набавку свог потребног прибора и материјала за одвијање наставе, трошкове топлог оброка за сваког ученика, трошкове превоза до школе и из школе, као и трошкове спортских и културних активности за сву децу.

У тако уређеном систему у коме образовање представља осовину око које се врти напредак целокупног друштва, промениће се и менталитет на који се изнова изговарамо када сами себи објашњавамо да не можемо да се променимо.

 

"Врсте које преживљавају нису ни оне најјаче, ни оне најпаметније,
већ оне које се најбоље прилагођавају променама." - Чарлс Дарвин

 

Прилози:

- Линкови на симке предавања професора Митре на Јутјубу:

            "Могу ли деца подучити сама себе?"  

            "Нови експерименти Шугарта Митре у самоподучавању"

 

- Линк на званичну страницу пројекта професора Митре:

            "Рупа у зиду"
          

 Prvi put objavljeno 6.9.2015. godine na sajtu pokreta "Dosta je bilo - Saša Radulović"

 

Atačmenti



Komentari (76)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

jkt2010 jkt2010 23:55 08.09.2015

Bravo za temu

Постоје, такође, и једна сасвим колатерална добробит укидања уџбеника - оно наставницима обезбеђује потпуну аутономију у осмишљавању начина на који ће деци представити материјал везан за неку наставну јединицу.


Da primetim da cenjeni g.Šugata Mitra sa početka teksta nije deci ostavljao (prazan) kompjuter, nego i diskove sa nekim sadržajima. Naš pravi problem su "sadržaji", a ne "diskovi" i ne "udžbenici".

Jer, šta bi bio rezultat eksperimenta da je Šugata ostavio samo disk sa temom "kako startovati/ugasiti računar"? Da pogađamo: deca bi vratila cigle u zid...
ivana23 ivana23 00:02 09.09.2015

***

Mislim da je o tom eksperimentu pisao nsarski, ima tome...
Nadam se da ce procitati blog i dati odgovor.
Krugolina Borup Krugolina Borup 08:49 09.09.2015

Re: ***

Mislim da je o tom eksperimentu pisao nsarski, ima tome...
Nadam se da ce procitati blog i dati odgovor.


Ne mogu da se setim gde sam prvi put za ovaj eksperiment saznala, a lako može da se desi da je to bilo na njegovom blogu.
little_radojica little_radojica 14:21 09.09.2015

Re: ***

Krugolina Borup
Mislim da je o tom eksperimentu pisao nsarski, ima tome...
Nadam se da ce procitati blog i dati odgovor.


Ne mogu da se setim gde sam prvi put za ovaj eksperiment saznala, a lako može da se desi da je to bilo na njegovom blogu.


И Раде Радумило је качио у неким коментарима та Митрина ТЕД предавања.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 20:34 09.09.2015

Re: ***

ivana23
Mislim da je o tom eksperimentu pisao nsarski, ima tome...
Nadam se da ce procitati blog i dati odgovor.

Pisala je Snežana Mihajlović, a moj komentar je tamo bio da je profesor Šugata Mitra umesto rupe u zidu otkrio rupu u saksiji, što i danas mislim o njegovom didaktičkom eksperimentu.
ivana23 ivana23 21:13 09.09.2015

Re: ***

Vojislav Stojković
ivana23
Mislim da je o tom eksperimentu pisao nsarski, ima tome...
Nadam se da ce procitati blog i dati odgovor.

Pisala je Snežana Mihajlović, a moj komentar je tamo bio da je profesor Šugata Mitra umesto rupe u zidu otkrio rupu u saksiji, što i danas mislim o njegovom didaktičkom eksperimentu.


Nije ni cudo sto sam nakon tri godine pobrkala autore

Ipak, znam da je blog sa tom temom bio postovan

Hvala Jeremija
bestragamuglava bestragamuglava 03:31 09.09.2015

...ajao

GospoDZo,

Apsolutno sam saglasam da se Vasem sinu omoguci da uci bez udzbenika.

Jedino sto trazim je sloboda izbora, u kojoj bi svaki roditelj mogao da ima izbor da li ce njegovo dete uciti iz udzbenikom ili bez udzbenika.

Naime, ima nas i takvih koji ne zele da im dete, kada odraste, bude jos jedan primerak koji ima stav (do kojeg dolazi nagadjanjem) o svakoj stvari koju ne razume. Tako nesto prilici zivini, npr. curkama, (koje svoje stavove izrazavaju pucpurikanjem). No, valjda svaki roditelj sebe zamislja kao ideal, a svoje dete kao popravku tog ideala, pa iz te projekcije nastaju i zamisljene idealne aktivnosti koje bi dete trebalo da obavlja...

Uzgred, Java je poslednji od programskih jezika koji treba uciti, a pravi programeri tvrde da ga uopste ne treba uciti, vec da treba ici nizom - bash - python - lisp - C. Naravno, podrazumeva se da je programiranje zapravo matematika i da njome treba pretezno baviti, a programiranje dolazi kao nadgradnja.
jkt2010 jkt2010 06:43 09.09.2015

Re: ...ajao

bestragamuglava
valjda svaki roditelj sebe zamislja kao ideal, a svoje dete kao popravku tog ideala, pa iz te projekcije nastaju i zamisljene idealne aktivnosti koje bi dete trebalo da obavlja...

Ajd na stranu što je "ideal" nešto savršeno i što po definiciji niti može niti treba popravljati. Al da neko samog sebe drži za ideal...

Tebi ne treba dete nego klon.

Jedino sto trazim je sloboda izbora, u kojoj bi svaki roditelj mogao da ima izbor da li ce njegovo dete uciti iz udzbenikom ili bez udzbenika.

Sloboda izbora za sebe naravno, ko jebe dete.
Krugolina Borup Krugolina Borup 08:57 09.09.2015

Re: ...ajao

Jedino sto trazim je sloboda izbora, u kojoj bi svaki roditelj mogao da ima izbor da li ce njegovo dete uciti iz udzbenikom ili bez udzbenika.


Iz čega i kako če dete učiti kod kuće, s roditeljima - naravno da je stvar roditeljske slobode izbora. Iz čega i kako će se, pak, učiti unutar obrazovnog sistema države - odlučiće država. Ni odluka da li će dete ići u školu ili ne nije ostavljena roditeljima. Ne vidim zašto bi, onda, način podučavanja u školi bio predmet slobodnog izbora? Naravno da roditelje treba pitati za mišljenje unutar široke javne rasprave koja bi prethodila bilo kakvoj reformi, pa i ovakvoj. Ali, ne samo roditelje. Treba pitati i nastavnike, a prvenstveno: TREBA PITATI DECU! Decu niko ništa pod milim bogom ne pita!

Uzgred, Java je poslednji od programskih jezika koji treba uciti, a pravi programeri tvrde da ga uopste ne treba uciti, vec da treba ici nizom - bash - python - lisp - C.


E, pa ne znam ja to. Kao što rekoh - ne mogu više da ga ispratim kad počne da frflja o tim kompjuterskim stvarima. Ali, ako je tačno ovo što kažete - ne sumnjam da će i sam shvatiti u rekordnom roku. Već će mu neko od vršnjaka to objasniti.
rade.radumilo rade.radumilo 11:32 09.09.2015

Re: ...ajao

Uzgred, Java je poslednji od programskih jezika koji treba uciti, a pravi programeri tvrde da ga uopste ne treba uciti, vec da treba ici nizom - bash - python - lisp - C. Naravno, podrazumeva se da je programiranje zapravo matematika i da njome treba pretezno baviti, a programiranje dolazi kao nadgradnja.


Ne baš sasvim. Za početak decu treba naučiti da razumeju kako ovo sokoćalo funkcioniše. Bez neke velike i detaljne filozofije. Trebalo bi, kao što u likovnom i muzičkom uče istoriju umetnosi, uvesti i istoriju informatike. Kako i kada je nešto napravljeno, šta ga je zamenilo i da li se ponegde još koristi i za šta. Ko želi, treba da zna da programira ali mi dolaze deca sa fakulteta koji znaju nekoliko programskih jezika, za nekoliko platformi, ali ne znaju da razlikuju executable od bibilioteke, ne snalaze se ni u jednom OS-u, imaju vrlo maglovitu predstavu fajlova, foldera itd. Ne daj bože da im kažeš da nešto urade u konzoli...
Sa druge strane, ne razumeju osnovne koncepte programiranja. Nebitno o kom jeziku pričamo, ne kapiraju stvari poput lista, kolekcija itd. Znaju oni da rade s njima u programskim jezicima koje su napravili, ali nemaju predstavu o tome šta se tu zapravo događa.

Programiranje nije nauka. Informatika je nauka. Programiranje je zanat.
jkt2010 jkt2010 12:31 09.09.2015

Re: ...ajao

rade.radumilo
Za početak decu treba naučiti da razumeju kako ovo sokoćalo funkcioniše. Bez neke velike i detaljne filozofije.

Ovo tvoje bih ja primenio na sve predmete do jednog. Ali pre toga, ovo što Tetkino tako maestralno dole govori:
Основни проблем са информатичким образовањем је што већина не схвата да није у питању план и програм предмета, него један од темеља опште писмености.

Ni sada većina nas ne zna baš u sitna crevca kako se prave knjige, pa ih koristimo. Isto važi i za informatiku/računarstvo/programiranje - whatever.

Dakle, školski program treba da postane i kompjuterski program. Sve oblasti treba pokriti, ali kao što kažeš, bez neke velike i detaljne filozofije. Pa sa tih prvih strana tj uvodnih tema, da deca mogu da idu gde ih znatiželja vodi. Kao što Gugl zna sve šta nas zanima, tako bi i naš školski softver trebao da zna za svako dete na kojim temama se zadržava. A nastavnici bi (umesto Guglovog algoritma) trebali tu da igraju ulogu moderatora i "kontrole leta" ili "saobraćajca", da obezbeđuju da dete u svojim istraživanjima ne zaluta. Da dete za početak pokrije sve te osnovne teme u programu, makar na ovom osnovnom nivou - jer ko zna šta sve još drugo može da ga zainteresuje. A kasnije i da konkretnije usmerava: hoćeš da praviš video igrice? Kreni odavde (pa mu daš smernice). Hoćeš da praviš dronove? Itsl..

Da potsetim, domaćin reče da za knjige/sveske ode 12000 dinara. Ove godine. To je 100 evra. Pa je vreme da istrolujem sa onim mojim "Serbian Technologies": za te pare bi se kroz nacionalni R&D, a onda i domaću proizvodnju, morao da dobije neki tablet dovoljno dobar za ovo o čemu pričamo. Pa na dve ili tri godine da ga zamenjuješ za novu verziju...

Na ovaj način bi se (nadam se) obezbedilo da svako pojedinačno uspe da pronađe sebe tj ono u čemu je najbolji i što ga zanima. Kad bi se svi bavili onim u čemu smo najbolji uspeh bi nam bio zagarantovan. Kako kao pojedincima tako i kao zajednice.

U ovaj školski program treba da možeš da uđeš rano, i da mu se uvek, doživotno, vraćaš. Praktično da nikad iz njega ni ne izlaziš. Da nastaviš svoje "istraživanje", ili da počneš novo ... sky is the limit.
rade.radumilo rade.radumilo 12:57 09.09.2015

Re: ...ajao

Kao što Gugl zna sve šta nas zanima, tako bi i naš školski softver trebao da zna za svako dete na kojim temama se zadržava. A nastavnici bi (umesto Guglovog algoritma) trebali tu da igraju ulogu moderatora i "kontrole leta" ili "saobraćajca", da obezbeđuju da dete u svojim istraživanjima ne zaluta




To je 100 evra. Pa je vreme da istrolujem sa onim mojim "Serbian Technologies": za te pare bi se kroz nacionalni R&D, a onda i domaću proizvodnju, morao da dobije neki tablet dovoljno dobar za ovo o čemu pričamo


R&D da, proizvodnja nema šanse. Ne za te pare. Eno ti Tesla tablet, od 7.85 in (odličan format za čitanje knjiga) za 14000RSD. Jes brendirani Kinez, sa nešto domaćeg R&D-a ali bi se CT-u isplatilo da ubaci i po nešto SW-a te namene...
Krugolina Borup Krugolina Borup 13:27 09.09.2015

Re: ...ajao

Da potsetim, domaćin reče da za knjige/sveske ode 12000 dinara.


Nije za knjige i sveske.
Samo za knjige!
Sveske, pribor za likovno, instrument za muzičko, olovke, šestari, lenjiri, oprema za fizičko i te munje - povr' tih 12.000 dinara.

Pa je vreme da istrolujem sa onim mojim "Serbian Technologies": za te pare bi se kroz nacionalni R&D, a onda i domaću proizvodnju, morao da dobije neki tablet dovoljno dobar za ovo o čemu pričamo. Pa na dve ili tri godine da ga zamenjuješ za novu verziju...


Jedna domaca kompanija proizvodi tablete po cenama od 7 do 12 hiljada sto je u rangu kompleta udzbenika. Nisu u rangu vrhuskih tableta, ali odnos cene i kvaliteta je veoma visok.
iqiqiq iqiqiq 16:26 09.09.2015

Re: ...ajao

apsolutno je depplasirano kupovati udžbenike, kada se sada može već sve naći u elektronskoj verziji na internet. Najzad klincima je lakše da onda odštampaju lekciju koju će da rade u školi I da ne tegle udžbenike, a da ne govorimo o varijanti sa tabletima koji mogu da se koriste kao elektronski udžbenici.
Sada je među gimnazijalcima hit da slikaju predavanja na tabli i da tako uče, ali ima mnogo profesora koji histerično insistiraju na sveskama i prepisivanju sa table. Da li je koncentracija učenika veća ako prepisuje sa table ili ako samo prati predavanje, pa slika ili snimi ono što professor govori. Avaj, koliko će Srbiji trebati da se osvesti da smo u 21. veku. Ali klinci, neki novi klinci dolaze, tako da će nas pregaziti, nas dinosauruse koji režemo rezačem grafitnu olovku da bismo nešto zapisali.

Evo interesantnog linka online predavanja profesora srednjoškolcima
milos_mijatovic milos_mijatovic 20:14 09.09.2015

Re: ...ajao

iqiqiq
apsolutno je depplasirano kupovati udžbenike, kada se sada može već sve naći u elektronskoj verziji na internet. Najzad klincima je lakše da onda odštampaju lekciju koju će da rade u školi I da ne tegle udžbenike, a da ne govorimo o varijanti sa tabletima koji mogu da se koriste kao elektronski udžbenici.
Sada je među gimnazijalcima hit da slikaju predavanja na tabli i da tako uče, ali ima mnogo profesora koji histerično insistiraju na sveskama i prepisivanju sa table. Da li je koncentracija učenika veća ako prepisuje sa table ili ako samo prati predavanje, pa slika ili snimi ono što professor govori. Avaj, koliko će Srbiji trebati da se osvesti da smo u 21. veku. Ali klinci, neki novi klinci dolaze, tako da će nas pregaziti, nas dinosauruse koji režemo rezačem grafitnu olovku da bismo nešto zapisali.

Evo interesantnog linka online predavanja profesora srednjoškolcima


Гледао сам предавања из српског - сасвим су ок АЛИ има ту један повелики проблем. Нема интеракције.
bestragamuglava bestragamuglava 05:02 10.09.2015

Re: ...ajao

Krugolina Borup

E, pa ne znam ja to...


Drago mi je da ste shvatili moju poentu.
bestragamuglava bestragamuglava 05:04 10.09.2015

Re: ...ajao

jkt2010
bestragamuglava
valjda svaki roditelj sebe zamislja kao ideal, a svoje dete kao popravku tog ideala, pa iz te projekcije nastaju i zamisljene idealne aktivnosti koje bi dete trebalo da obavlja...

Ajd na stranu što je "ideal" nešto savršeno i što po definiciji niti može niti treba popravljati. Al da neko samog sebe drži za ideal...

Tebi ne treba dete nego klon.

Jedino sto trazim je sloboda izbora, u kojoj bi svaki roditelj mogao da ima izbor da li ce njegovo dete uciti iz udzbenikom ili bez udzbenika.

Sloboda izbora za sebe naravno, ko jebe dete.


Drago mi je bilo, pozdravite kod kuce.
bestragamuglava bestragamuglava 05:27 10.09.2015

Re: ...ajao

rade.radumilo
....

...
Programiranje nije nauka...Programiranje je zanat.


Saglasan. S tim sto zanatlije vole da ih dozivljavaju kao umetnike, a ponekad to zaista i mog da budu.

rade.radumilo
...Informatika je nauka.


Nisam saglasan.

rade.radumilo
...
Ne baš sasvim. Za početak decu treba naučiti da razumeju kako ovo sokoćalo funkcioniše. ...


To bi se zvalo sistem administriranje / mrezno administriranje. To bi bilo zaista lepo, mada nisam siguran da je to ono za sta se Vi zalazete, niti ono sto bi deca zelela, ni roditelji, niti za tako nesto postoji nastavni kadar u Srbiji, niti da to treba raditi u osnovnoj skoli iz OTO-a.

rade.radumilo
...Trebalo bi, kao što u likovnom i muzičkom uče istoriju umetnosi, uvesti i istoriju informatike...


Po toj logici iz fizike bi ucili samo "da je jabuka pala Njutnu na glavu", a iz matematike samo kako je Pitagora "pronasao" kvadraturu kruga. Mnogo je vaznije nauciti g=9,81 i Pi=3,14 i primeniti ovu informaciju u dovoljnom broju zadataka.

Pored toga, svaka istorija nosi dozu politike a iz Vaseg teksta:

rade.radumilo
...ogramskih jezika, za nekoliko platformi, ali ne znaju da razlikuju executable od bibilioteke, ne snalaze se ni u jednom OS-u, imaju vrlo maglovitu predstavu fajlova, foldera itd. Ne daj bože da im kažeš da nešto urade u konzoli...


proizlazi da bi sada mogli da udjemo u raspravu da li je executable ili binary, da li je folder ili direktorijum/fascikla i da li je konzola ili terminal. I na osnovu toga bi jedan drugom mogli da osporavamo kvalifikovanost za pisanje istorije predmeta.

To sto je plan i program informatike u Srbiji los odnosno, ocajan (sa izuzetkom matematickih gimnazija i nekih srednjih elektro skola, npr. Tesle - uz drasticnu razliku sta deca po tim programima zapravo uce i za sta dobijaju predznanje), ne znaci da plan i program treba ukinuti.

A ovde se upravo predlaze ukidanje plana i programa, sto meni nije nista drugo nego pucpurikanje.
cassiopeia cassiopeia 12:17 11.09.2015

Re: ...ajao

iqiqiq
Sada je među gimnazijalcima hit da slikaju predavanja na tabli i da tako uče, ali ima mnogo profesora koji histerično insistiraju na sveskama i prepisivanju sa table.


Crtica iz života. Škola dobije na poklon interaktivnu tablu poslednje generacije, možeš po njoj da pišeš i slamčicom i čačkalicom, svaku stranu pretvara u pdf fajl i nastavnik može da je pošalje na mail zainteresovanim učenicima ili da odštampa pa podeli onima koji nemaju internet kod kuće. Da ne govorim o drugim sjajnim performansama. Elem, zove direktor škole i traži da se tabla pomeri, a u njegovoj učionici vrati klasična tabla sa kredom jer mu je, valjda, mnogo komplikovano
Nema deteta koje nije bilo oduševljeno tablom! Da ne govorim koliko olakšava predavanje, koliko je prilagodljiva deci sa teškoćama u učenju.
Ja bi tog nastavnika otpustila!
rade.radumilo rade.radumilo 12:18 11.09.2015

Re: ...ajao

Po toj logici iz fizike bi ucili samo "da je jabuka pala Njutnu na glavu", a iz matematike samo kako je Pitagora "pronasao" kvadraturu kruga. Mnogo je vaznije nauciti g=9,81 i Pi=3,14 i primeniti ovu informaciju u dovoljnom broju zadataka.


Ne sasvim, jako je bitno, kada je informatika u pitanju naučiti koji su razlozi koji su prethodili nečemu. Koje probleme rešava određeni koncept.
- Koje su prednosti objektnog u odnosu na proceduralno programiranje i obrnuto?
- Kada treba koristiti relacionu bazu podataka a kada key-value skladište?
itd... itbl...

Nisam saglasan.


Š'o?

ne znaci da plan i program treba ukinuti


Niko nije rekao da ga treba ukinuti, nego daj da služi nečemu.
rade.radumilo rade.radumilo 12:23 11.09.2015

Re: ...ajao

R&D da, proizvodnja nema šanse. Ne za te pare. Eno ti Tesla tablet, od 7.85 in (odličan format za čitanje knjiga) za 14000RSD. Jes brendirani Kinez, sa nešto domaćeg R&D-a ali bi se CT-u isplatilo da ubaci i po nešto SW-a te namene...


Ja o vuku...

...Specijalna mts promotivna ponuda za đake uključuje Mobilni Net S po promotivnoj ceni od 599,00 dinara mesečno i Tesla L7 3G tablet uređaj po ceni od 1 dinar. Najmlađe očekuje i lepo iznenađenje - uživanje u obrazovnom portalu za decu Maša i Raša i to besplatno godinu dana...
Unfuckable Unfuckable 01:34 12.09.2015

Re: ...ajao: GLAVA?!?

zove direktor škole i traži da se tabla pomeri,


Ja bi tog nastavnika otpustila!


aj se dogovori sa svojom, pa onda polako skidaj ostale
emsiemsi emsiemsi 10:40 12.09.2015

Re: ...ajao

rade.radumilo

...
Programiranje nije nauka. Informatika je nauka. Programiranje je zanat.

Не слажем се са том поделом на науку и занат.
Свака људска делатност може да буде наука (за мене, тебе, Милана Новковића, максу - и нама сличне ...), а може да буде и занат (за неке друге).
Та фрагментација је непотребна.
То да ли неко зна листе, колекције, апстрактне, виртуалне класе, интерфејсе , насеђивање, вишеструко, једноструко итд..., то се све научи, да ли је нешто егзе фајл или де-ел-ел, да нешто компајлира, да постави радно окружење ... то је све учљиво.
Оно што је најважније, као и у сваком послу, колики је ниво "размишљивости" (дефинишн протектид бај емсиемси лоу), математичности и логичности тих свршених студената који код тебе долазе (и не само код тебе) је оно што ће теби прибавити резултат (и не само теби, него свима који убирете екстрапрофит од њиховога знања).
emsiemsi emsiemsi 11:09 12.09.2015

Re: ...ajao

Krugolina Borup
Jedino sto trazim je sloboda izbora, u kojoj bi svaki roditelj mogao da ima izbor da li ce njegovo dete uciti iz udzbenikom ili bez udzbenika.


Iz čega i kako če dete učiti kod kuće, s roditeljima - naravno da je stvar roditeljske slobode izbora. Iz čega i kako će se, pak, učiti unutar obrazovnog sistema države - odlučiće država. Ni odluka da li će dete ići u školu ili ne nije ostavljena roditeljima. Ne vidim zašto bi, onda, način podučavanja u školi bio predmet slobodnog izbora? Naravno da roditelje treba pitati za mišljenje unutar široke javne rasprave koja bi prethodila bilo kakvoj reformi, pa i ovakvoj. Ali, ne samo roditelje. Treba pitati i nastavnike, a prvenstveno: TREBA PITATI DECU! Decu niko ništa pod milim bogom ne pita!

Uzgred, Java je poslednji od programskih jezika koji treba uciti, a pravi programeri tvrde da ga uopste ne treba uciti, vec da treba ici nizom - bash - python - lisp - C.


E, pa ne znam ja to. Kao što rekoh - ne mogu više da ga ispratim kad počne da frflja o tim kompjuterskim stvarima. Ali, ako je tačno ovo što kažete - ne sumnjam da će i sam shvatiti u rekordnom roku. Već će mu neko od vršnjaka to objasniti.

Ја сам противник тога да дете (у основној школи) само одлучује о томе шта ће да учи.
Поред тога, противник сам онлајн учења. Ја сам за књигу, без обзира што са компом другујем (и сам сам га правио), да не кажем колико деценија.
Онлајн учење је допуна раду са Учитељем. Учитеља ништа не може да замени.
Друштво које не улаже у образовање (као у једину људску делатност која сигурно враћа уложено уз увећање) се налази овде где и наше (а још гора будућност му је осигурана).
Наставни план и програм може бити овакав и онакав.
Ја сам противник тога да се учење сматра игром. Залажем се за то да се учи што више и што тежи и сложенији садржаји.
Само тако ће завршени ученици и студенти моћи да обављају друштвено захтевније и боље награђене послове.
Онлајн студенти имају сигурну будућност конобара, фризера, копача канала и слично.
Други пол су ђаци математичке гимназије, студенти ЕТФ-а и слично (у нашем случају). Остали нека онлајн уче 'Маркетинг у менаџменту', 'Менаџмент у маркетингу', нека менаџерују безбедност и слично.
Озбиљни родитељи и њихова озбиљна деца знају шта им је чинити.
looping looping 05:42 09.09.2015

1

Резултати оваквих и сличних експеримената навели су професора Митру на закључак да су деца у стању потпуно самостално савладати рад на компјутеру и енглески језик до мере која им омогућава да користе инернет, електронску пошту, чет и претраживаче. Нови, самосталaн метод учења назвао је "минимално инвазивним образовањем". Његов рад прославио се широм света као пројекат "Рупa у зиду".

Video grice - budućnost školstva.

Krugolina Borup Krugolina Borup 09:05 09.09.2015

Re: 1

Video grice - budućnost školstva.


Minecraft - ne mogu da kažem da je dete engleski jezik naučilo zahvaljujući Majnkraftu, ali je definitivno proširilo rečnik do neslućenih razmera.

U Danskoj je kompletna geografija države prebačena na Majnkraft, i tako se u školi taj predmet i izučava:

Danish government creates Minecraft version of ENTIRE country to help teachers
tasadebeli tasadebeli 08:05 09.09.2015

Вук је имао велике бркове и дрвену ногу

Кру, не мислиш ваљда да сви наставници на часу раде баш онако како их тера претерано бирократизовани систем да пишу у дневницима садржаје часова и да прате неадекватне уџбенике?

Хоћу да кажем, ја рецимо пишем (због инспекције) у дневнику један час Анализа домаћег задатка - Живот и дело Вука Стефановића Караџића, а клинци имају месец дана времена да сакупе податке о Вуку (широко им поље интернетско!), да селектирају из тога шта је битно, да откуцају у ворду, убаце сличице и илустрације и да ми пошаљу на мејл. Наравно, постоји и могућност сталних консултација на основу мноштва раднних верзија тог домаћег задатка, те исправљања евентуалних грешака до оне финалне верзије.

(Највећи проблем нам је што нам клинци не умеју да разликују битне од небитних података када читају, па често, на пример, у радним верзијама истичу као најважнији податак ону анегдоту Јован-Ован Хаџић не схватајући да је то споредно за оно што би требало да науче. Али учимо се, учимо се...)


А признаћеш и сама да је јако тешко имати ажурирани уџбеник на пољу информатике. (Сећам се да су неки донедавно из тих уџбеника чак читали о оним компјутерима на картице.)


Бирократизовани систем се споро мења... Мења се он, усваја предлоге, али то није онако брзо како бисмо ми желели.

А право да ти кажем, када се превише жури у неким областима, онда се често праве и грешке (Нпр. уџбеници историје који би да прате дневнополитичке промене, па онда аутори, не би ли се умилили властима, лупетају глупости.)

А да бих и ја волео више слободе у осмишљавању тога како ћу их нешто научити, волео бих.

Уосталом, још пре 12-13 година слушао сам на неком нашем скупу (семинару) професора Хавелку који је професорима основних и средњих школа саопштио да се у тада припреманој реформи замишља да ће професори, са што старијим узрастом ученика, добијати све већи празан простор како ће их нешто научити.

(Ја сам то тада схватио овако: На пример, циљ ми је да их научим ко је био Стерија, шта је то драма, шта је то комедија карактера, шта су то универзални људски типови и шта је то покондиреност,... Е, сад, да ли ћу их ја терати да прочитају Покондирену тикву, или ћу их водити у позориште, или ћемо заједно спремити школску представу или делове представе, или ћемо замолити Миру Карановић за један разговор на ту тему ( )или ћемо све то заједно,... То да се остави професору да одлучи и "модерира", што би рекли.)

Од тог обећања професора Хавелке не би ништа. Систем и његови оперативци, бирократе, и даље наступају као да су они богомдани како ће се нешто научити. (У реду је да одређују ШТА ће се учити, али никако не могу да схватим да не желе да препусте из својих руку и то КАКО ће се наешто научити. Из тога само закључујем да сам систем нема ама баш нимало поверења у професоре и да их третира као крајње неспособне и неуке.)

Сећаш се, већ сам се жалио на неким од твојих претходних блогова како изузетно мрзим тај осећај да нисам третиран као професор, онај који подучава, него као "извршилац послова наставника српског језика" (тако је некада писало у огласима за запошљавање наставника).

На жалост, реформа почела пре 12 година (ево прошлог јуна та прва реформисана генерација ђака заврши средњу школу), а систем професоре/наставнике и даље третира као "извршиоце послова наставника".

Уџбеници су само једно од наставних средстава.

И разумем ја да систерм инсистира на њима. Али уџбеници нису никакво свето писмо. Нека буду они ту, при руци као што нам је, рецимо, и интернет при руци, али не треба да буду и једино наставно средство.

Зато бих и волео када би што више мојих колегиница и колега то схватило и када би престали да се придржавају уџбемика као пијан плота, те да по њима праве своје планове. За планове постоји програм предмета и њега се треба придржавати.

Не верујем да би нам просветне инспекције то замерале.

Додуше, једносмерних бирократизованих умова има и међу тим просветним инспекторима, али верујем да би и такви почели да мењају своје мишљење када би на све већем броју часова наилазили на овакав приступ градиву као што је то предлагао професор Хавелка још давне 2002/2003. године.
antioksidant antioksidant 08:06 09.09.2015

Re: Вук је имао велике бркове и дрвену ногу

у радним верзијама истичу као најважнији податак ону анегдоту Јован-Ован Хаџић не схватајући да је то споредно за оно што би требало да науче. Али учимо се, учимо се...

ta anegdota uči marketingu vrlo lepo, nije to loša stvar za naučiti - znati prodati svoju ideju
tasadebeli tasadebeli 08:10 09.09.2015

Re: Вук је имао велике бркове и дрвену ногу

antioksidant
у радним верзијама истичу као најважнији податак ону анегдоту Јован-Ован Хаџић не схватајући да је то споредно за оно што би требало да науче. Али учимо се, учимо се...

ta anegdota uči marketingu vrlo lepo, nije to loša stvar za naučiti - znati prodati svoju ideju



Наравно, никада ми то и не пропустимо на тим часовима у осмом разреду када се учи историја српског језика.

Али то не сме да се претвори у најважнији (а врло често и једини податак поред бркова и дрвене ноге) који клинци запамте са тих часова.
antioksidant antioksidant 08:11 09.09.2015

Re: Вук је имао велике бркове и дрвену ногу

Али то не сме да се претвори у најважнији (а врло често и једини податак поред бркова и дрвене ноге) који клинци запамте са тих часова

naravno
Krugolina Borup Krugolina Borup 09:16 09.09.2015

Re: Вук је имао велике бркове и дрвену ногу

Кру, не мислиш ваљда да сви наставници на часу раде баш онако како их тера претерано бирократизовани систем да пишу у дневницима садржаје часова и да прате неадекватне уџбенике?


Naravno da ne mislim. Ali svećom vas je teško naći.

Највећи проблем нам је што нам клинци не умеју да разликују битне од небитних података када читају


Zato su tu nastavnici, da ih poduče.

А признаћеш и сама да је јако тешко имати ажурирани уџбеник на пољу информатике.


Priznajem. Jedno je, pak, redovno ažurirati udžbenik - pa tu i tamo promakne nešto. A drugo je - ne ažurirati ga uopšte, kao što je to slučaj s ovim mojim primerom. Ove gluposti nema u udžbenicima drugih izdavača. Tražile moje drugarice koje imaju decu po drugim školama i udžbenike drugih izdavača. Nema. Znači, ažuriranje je moguće.

Сећаш се, већ сам се жалио на неким од твојих претходних блогова како изузетно мрзим тај осећај да нисам третиран као професор, онај који подучава, него као "извршилац послова наставника српског језика" (тако је некада писало у огласима за запошљавање наставника).


Sećam se. I stalno to čujem od drugih nastavnika, takođe. To je poražavajuće. Nastavnici bi morali da imaju zadatak u vidu krajnjeg cilja koji treba postići, ali ni njih ne treba saplitati i kočiti nametanjem načina na koji će do tog cilja stići.

Зато бих и волео када би што више мојих колегиница и колега то схватило и када би престали да се придржавају уџбемика као пијан плота, те да по њима праве своје планове. За планове постоји програм предмета и њега се треба придржавати.

Не верујем да би нам просветне инспекције то замерале.

Додуше, једносмерних бирократизованих умова има и међу тим просветним инспекторима, али верујем да би и такви почели да мењају своје мишљење када би на све већем броју часова наилазили на овакав приступ градиву као што је то предлагао професор Хавелка још давне 2002/2003. године.


Sveobuhvatna reforma mora istovremeno da diže kvalitet raznih faktora unutar školstva, a kvalitet nastavnog kadra je jedan od tih faktora. Dosadašnja rešenja za postizanje tog cilja pokazala su se kao puka forma, bez suštine (seminari za usavršavanje). Treba pronaći bolje, efikasnije rešenje. I ne može ništa preko noći, naravno. Međutim, kada dignemo kvalitet na zadovoljavajući nivo i nastavnici dobiju punu autonomiju u svom radu - ne znam ni za šta će nam trebati inspekcija uopšte?

U Finskoj su je ukinuli.
tasadebeli tasadebeli 09:39 09.09.2015

Re: Вук је имао велике бркове и дрвену ногу

Krugolina Borup






U Finskoj su je ukinuli.


Ех, па не можемо ми да преузмемо баш све из финског модела!

Где онда запослити толике партијске кадрове?
Krugolina Borup Krugolina Borup 09:42 09.09.2015

Re: Вук је имао велике бркове и дрвену ногу

Где онда запослити толике партијске кадрове?


U partiji?
Jukie Jukie 16:42 09.09.2015

Re: Вук је имао велике бркове и дрвену ногу

tasadebeli
antioksidant
у радним верзијама истичу као најважнији податак ону анегдоту Јован-Ован Хаџић не схватајући да је то споредно за оно што би требало да науче. Али учимо се, учимо се...

ta anegdota uči marketingu vrlo lepo, nije to loša stvar za naučiti - znati prodati svoju ideju



Наравно, никада ми то и не пропустимо на тим часовима у осмом разреду када се учи историја српског језика.

Али то не сме да се претвори у најважнији (а врло често и једини податак поред бркова и дрвене ноге) који клинци запамте са тих часова.

Pa i da su mu sva braća i sestre pomrli pa su mu zato dali ime Vuk.
tadejus tadejus 08:10 09.09.2015

..

Постоје, такође, и једна сасвим колатерална добробит укидања уџбеника - оно наставницима обезбеђује потпуну аутономију у осмишљавању начина на који ће деци представити материјал везан за неку наставну јединицу. Они ће управо у својим ученицима имати помоћнике у прикупљању потребних информација. Учење више неће бити пројекат угуривања знања у главу, већ тимски напор - заједничко гуглање.


okvirno se slažem sa idejom da naš školski sistem itekako umije da koči učenike.. imam osjećaj da to nije ni slučajno, prosto nam društvo funkcioniše na principu uravnilovke pa kočenje onih koji odskaču počinje u samom startu..
za udžbenike sam takođe spremna da povjerujem da su zastarjeli, dosadni i više služe kočenju nego podsticanju učenja i razvoja onih koji su iznad prosjeka..
ali ova gore opaska je veoma problematična..
ako su nam udžbenici loši kadrovi su nam još gori (svi, a prosvjetni ništa ne zaostaju) ..
prepustiti potpunu autonomiju našim učiteljima, nastavnicima i profesorima u bilo čemu, pa i osmišljavanju načina predstavljanja materijala, mislim da bi kod nas za rezultat imalo nekih 1% učenika koji će naučiti više, brže i bolje od današnjeg najboljeg rezultata i 99% onih koji će iz procesa izaći sa vjerovanjima a ne znanjem..
i to raznim vjerovanjima..
ne želim ni da smišljam moguće primjere
tasadebeli tasadebeli 08:13 09.09.2015

Re: ..

tadejus

mislim da bi kod nas za rezultat imalo nekih 1% učenika koji će naučiti više, brže i bolje od današnjeg najboljeg rezultata i 99% onih koji će iz procesa izaći sa vjerovanjima a ne znanjem..



Али онда нам као друга могућност преостаје само она уравниловка која нам је свима мрска.

Вероватно је неко средње решење ту најбољи пут...


EDIT: Накнадно ми паде на памет... Ако си прочитала оно горе што написах о домаћем задатку који ми раде осмаци...

Наиме, од 25 ученика већ ми се јавило њих троје-четворо који су питали да ли могу да напишу домаћи руком и да ми предају јер не знају да користе ворд или не знају да претражују интернет или чак и немају приступ интернету или немају ни компјутер.

Наравно да може. Када су ме питали како ће онда наћи податке о Вуку, рекао сам им да имају уџбеник, имају библиотеку, имају часописе одакле могу да исецкају сличице,...

(И тако за разне лекције, не само за овај домаћи задатак.)

Можда је то тај средњи пут?

Циљ ових часова из историје језика јесте да запамте кључне податке. Како год да постигнемо тај циљ, који год пут да изаберемо, битно је да смо циљ постигли.

Зато и рекох, мислим да уџбеник треба да остане наставно средство. Али не сме да буде и једино наставно средство.

То је као када би нам од милијарду телевизијских канала закључали све осим једног и ограничили нам начин сазнавања било каквих информација са тв.

Грех је то према деци, барем у оваквом свету у каквом живимо.
tadejus tadejus 08:22 09.09.2015

Re: ..

tasadebeli
Али онда нам као друга могућност преостаје само она уравниловка која нам је свима мрска.Вероватно је неко средње решење ту најбољи пут...


to su po mom mišljenju dva odvojena problema..
jedno je odluka da li sistem treba da favorizuje fer utakmicu ili uranilovku..
drugo je da li sistem treba da favorizuje autonomiju predavača ili uniforman sadržaj..
ja bih preferirala sistem koji bi favorizovao fer utakmicu i autonomiju predavača, ali uz uslov da je predavačko osoblje na dovoljno visokom nivou znanja da mu se ta autonomija može prepustiti..
čini mi se da taj uslov kod nas stečen nije, pa onda bolje da se držimo neke propisane forme i gledamo da bar propisivači forme (te famozne komisije) budu na visini zadatka ako već ne mogu i svi predavači..
svarog svarog 08:24 09.09.2015

Re: ..

ako su nam udžbenici loši kadrovi su nam još gori (svi, a prosvjetni ništa ne zaostaju) ..
prepustiti potpunu autonomiju našim učiteljima, nastavnicima i profesorima u bilo čemu, pa i osmišljavanju načina predstavljanja materijala


Ako su nam svi kadrovi loši, pa i nastavnici, onda su loši verovatno i oni koji osmišljavaju program, samo što oni pri tome još i nemaju kontakt sa decom
tadejus tadejus 08:31 09.09.2015

Re: ..

svarog
Ako su nam svi kadrovi loši, pa i nastavnici, onda su loši verovatno i oni koji osmišljavaju program, samo što oni pri tome još i nemaju kontakt sa decom


primjeti da se svi kadrovi odnosi na sve struke, ne svi pojedinci u svim strukama..
u tom smislu, ako prosvjetnih radnika ima nešto preko 100.000 (u osnovim i srednjim školama) a predavanih predmeta recimo 100 (ima sigurno više ali ajde da zaokružim), pa neka treba po 5 članova po komisiji, valjda je jasno da je lakše naći 500 dobrih ljudi za komisije nego 100 hiljada dobrih predavača kojima komisija ne treba..

ako nismo u stanju da nađeno 500 dobrih za komisije.. zašto mislimo da možemo naći 100 hiljada dobrih za predavanja bez propisane forme..
tasadebeli tasadebeli 08:35 09.09.2015

Re: ..

tadejus

čini mi se da taj uslov kod nas stečen nije, pa onda bolje da se držimo neke propisane forme


Не бих се ја ту упуштао у процене колико има каквих наставника... Немамо ми ту неке чврсте податке на основу којих бисмо могли да закључимо колико има способних, а колико неспособних, већ нам се ту просуђивање углавном заснива на неким личним искуствима из сопственог школовања или школовања наше деце. А то је ипак мали узорак у односу на читав образовни систем.

Чињеница је да и ја знам за много мојих колегиница и колега који се, како рекох, придржавају уџбеника као пијан плота и држе већи део својих часова онако академски, екс катедра, а после кукају како деца ништа не уче. (Знам и за неке који по читав час диктирају деци читајући из уџбеника.)

Али исто тако знам и много мојих колегиница и колега који су итекако креативни у осмишљавању начина како ће децу подучити ономе што нам је циљ.

И не знам да ти кажем колико којих има, која група је ту бројнија. Зато сам и опрезан када изричем суд о неспособности наставника због које им се не би могла допустити аутономија.
svarog svarog 08:37 09.09.2015

Re: ..

ako nismo u stanju da nađeno 500 dobrih za komisije..
- nismo

Zato što više se penješ na političko-činovničkoj lestvici i dublje zalaziš u državne komisije negativna selekcija je sve veća. Tako da verujem da je velika većina tih nastavnika bolji kadar nego ovi u komisijama.



tadejus tadejus 08:44 09.09.2015

Re: ..

tasadebeli
Не бих се ја ту упуштао у процене колико има каквих наставника... Немамо ми ту неке чврсте податке на основу којих бисмо могли да закључимо колико има способних, а колико неспособних, већ нам се ту просуђивање углавном заснива на неким личним искуствима из сопственог школовања или школовања наше деце. А то је ипак мали узорак у односу на читав образовни систем.Чињеница је да и ја знам за много мојих колегиница и колега који се, како рекох, придржавају уџбеника као пијан плота и држе већи део својих часова онако академски, екс катедра, а после кукају како деца ништа не уче. (Знам и за неке који по читав час диктирају деци читајући из уџбеника.)Али исто тако знам и много мојих колегиница и колега који су итекако креативни у осмишљавању начина како ће децу подучити ономе што нам је циљ.И не знам да ти кажем колико којих има, која група је ту бројнија. Зато сам им опрезан када изричем суд о неспособности наставника због које им се не би могла допустити аутономија.



ne moramo ni da imamo dokaz o lošim rezultatima našeg školstva, neka bude da pisa nije fer test i da mi zapravo nismo na dnu evropske liste..
želimo biti bolji..
to je jedino važno..
e sad ako želimo biti bolji postavlja se pitanje šta ne valja u tome kako sada radimo..
gdje škripi i gdje više škripi..
da li u udžbenicima?
ili sa predavačima?
sam kažeš da ih poznaješ koji se drže udžbenika ili čak samo čitaju iz njega.. šta će se desiti kad im udžbenik ukineš? iz čega će onda čitati?
ili prosto u brojkama..
100 hiljada predavača..
500 članova komisije..
koga je lakše unaprjediti?
ja sam ipak za to da prvo vidimo da tih 500 uradi pošten posao.. pa onda da bolji budu i onih 100 hiljada.. a ne obratno..
nismo baš sigurni koliko njih od tih 100 hiljada radi loš posao.. ali ajde da im damo više autonomije.. pa da vidimo šta će biti..
tasadebeli tasadebeli 08:51 09.09.2015

Re: ..

tadejus

sam kažeš da ih poznaješ koji se drže udžbenika ili čak samo čitaju iz njega.. šta će se desiti kad im udžbenik ukineš? iz čega će onda čitati?


А да ли такви уопште и заслужују да буду наставници?


nismo baš sigurni koliko njih od tih 100 hiljada radi loš posao.. ali ajde da im damo više autonomije.. pa da vidimo šta će biti..



То, ту се слажемо.

Али треба и да разумемо да је то дуг и мукотрпан процес и да се до решења не долази брзо, преко ноћи.

Рекох ти, мислим да је средњи пут решење.

Не укидати уџбенике, али и не допустити да они буду и једино наставно средство.
Krugolina Borup Krugolina Borup 09:23 09.09.2015

Re: ..

ako su nam udžbenici loši kadrovi su nam još gori (svi, a prosvjetni ništa ne zaostaju) ..
prepustiti potpunu autonomiju našim učiteljima, nastavnicima i profesorima u bilo čemu, pa i osmišljavanju načina predstavljanja materijala, mislim da bi kod nas za rezultat imalo nekih 1% učenika koji će naučiti više, brže i bolje od današnjeg najboljeg rezultata i 99% onih koji će iz procesa izaći sa vjerovanjima a ne znanjem..


Delim taj strah u potpunosti. Prvo mora da se podigne kvalitet nastavnog kadra. Da bi se to postiglo, moramo dobro prostudirati razloge zbog kojih je taj kvalitet na tako niskim granama (čast izuzecima, ali i tri loša nastavnika po školi dovoljna su da naprave totalni haos!)

Smatram da mi imamo mnogo dobrog nastavnog kadra koji ne može da dođe do izražaja zato što ga birokratija sapliće. Onda imamo veliki broj njih koji su potpuno ubijeni u pojam i nemotivisani da daju maksimum od sebe. Imamo i određeni broj njih koji bi želeli da nauče, ali nemaju gde (loši seminari za usavršavanje). Sve je to ogroman potencijal koji bismo lako mogli iskoristiti da relativno brzo podignemo kvalitet nastave, rešavajući probleme koji koče ove kategorije nastavnika.

Ima, naravno, i onih koji NEĆE da se menjaju i NEĆE da hvataju korak sa svojim učenicima. Ili, pak, hoće, ali prosto ne mogu. Njima nije mesto u prosvetnom sistemu i oni bi morali razmisliti o promeni profesije. A kako su u prosvetu uopšte dospeli - možemo pretpostaviti.
Krugolina Borup Krugolina Borup 09:25 09.09.2015

Re: ..

Наиме, од 25 ученика већ ми се јавило њих троје-четворо који су питали да ли могу да напишу домаћи руком и да ми предају јер не знају да користе ворд или не знају да претражују интернет или чак и немају приступ интернету или немају ни компјутер.

Наравно да може. Када су ме питали како ће онда наћи податке о Вуку, рекао сам им да имају уџбеник, имају библиотеку, имају часописе одакле могу да исецкају сличице,...


Ovo je sjajno rešenje za sadašnji trenutak u kome tek šačica entuzijasta u prosveti radi na način na koji ti radiš, Taso.

Imaj na umu, međutim, da taj problem nestaje u potpunosti u trenutku u kome učenik u školi ima tablet, a škola - brzi internet. Što ne znaju - podučiće ih vršnjaci bolje i brže nego bilo koji nastavnik.
iqiqiq iqiqiq 16:37 09.09.2015

Re: ..

Не бих се ја ту упуштао у процене колико има каквих наставника... Немамо ми ту неке чврсте податке на основу којих бисмо могли да закључимо колико има способних, а колико неспособних, већ нам се ту просуђивање углавном заснива на неким личним искуствима из сопственог школовања или школовања наше деце. А то је ипак мали узорак у односу на читав образовни систем.

ta priča o sposobnim i nesposobnim je posebna priča lokalnog društva koje je ogrezlo u korupciji, nepotizmu i negativnoj selekciji, ali kada se izmaknemo od te price, fakat je da internet you tube predavanje ili DVD snimak predavanja mogu deci pružiti malne isti ugođaj kao i predavanje uživo.
Sada je pitanje promene uloge nastavnika/profesora u direktnom radu sa učenicima, a bogami može da se protegne i na visoko školstvo. Jedino što internet/DVD predavanje ne može da pruži je interakcija sa učenicima, ali toga u našem školstvu, bar sistemski inače i nema.

Opet gledano u najširem smislu obrazovanje će vrlo brzo morati promeniti forme prenosa znanja, jer je ovo dosadašnje suvišno statično za klince 21. veka. Ehej i mi matori smo počeli da ganjamo tutorijale kako da promenimo gumicu na česmi ili napravimo kolač, šta hoćeš možeš da nađeš na internet, nekad je jedini uslov da znaš strani jezik ukoliko nema domaćih tutorijala.

Znam da je kod nas još uvek jeres online studiranje ali to je praksa mnogih univerziteta pa su čak uveli i online polaganje, po principu ako neko hoće da prepisuje, njihov problem, jer se podrazumeva da hoćeš da stekneš znanje o nečemu i da se naknadno testiraš koliko si naučio.
Jukie Jukie 16:52 09.09.2015

Re: ..

Krugolina Borup

Smatram da mi imamo mnogo dobrog nastavnog kadra koji ne može da dođe do izražaja zato što ga birokratija sapliće. Onda imamo veliki broj njih koji su potpuno ubijeni u pojam i nemotivisani da daju maksimum od sebe. Imamo i određeni broj njih koji bi želeli da nauče, ali nemaju gde (loši seminari za usavršavanje).

Tu su i svi ovi ljudi koji rade u tri škole (neki svaki dan! ) po 10-40 odsto radnog vremena; nemaš nikakav osećaj pripadnosti, kao da te rastržu sa svih strana
Oni koji rade u kolektivu sa lošim međuljudskim odnosima
Dodaj zvocave roditelje đaka (izaberi neki procenat od ukupnog broja đaka)
Dodaj đake kojima nije mesto u toj učionici

Sve mi je čudnije što kod nas nije počeo da se stvara onaj homeschooling pokret onih roditelja koji se zaista brinu da im deca budu obrazovana kako treba
(nemoguće da tih roditelja ima samo u promilima )
Jukie Jukie 16:55 09.09.2015

Re: ..

Krugolina Borup
. Što ne znaju - podučiće ih vršnjaci bolje i brže nego bilo koji nastavnik.

Ejdžisto
Pa oni najmlađi nastavnici su isto digitalna generacija i isto tako brzo zumuju kroz sokoćala kao i klinci
Jaril Jaril 12:57 10.09.2015

Re: ..

Али треба и да разумемо да је то дуг и мукотрпан процес и да се до решења не долази брзо, преко ноћи.


То је брз и лак процес и до решења се може доћи за пет година.

Фаза 1: Направити националну базу припрема и увести чек листе наученог градива
(многи наставници који желе да раде немају довољно знања шта и како треба да раде)

прва година - бета, друга година - потпуно оперативна,

Фаза 2: Ранг листа наставника (национално или по школским управама)
(оцењивање наставника по принципу количине наученог градива и ученичких оцена наставника, тј. субјективног осећаја колико су лако прошла кроз процес учења);

друга година - бета, трећа и четврта - потпуно оперативне.

Пета година - укинути уговоре за стално, наставнике "задуживати" појединачним одељењима, два најниже рангирана наставника губе право на даље подучавање, а могућност добијају млади без искуства.

Седма година - функционално образовање.

Е сад, што се наставници загрцну око уговора за стално... А то је, код нас, један од главних узрока лошег школства.
Jukie Jukie 14:19 10.09.2015

Re: ..

Jarile, nedovoljno jasno:
(оцењивање наставника по принципу количине наученог градива и ученичких оцена наставника, тј. субјективног осећаја колико су лако прошла кроз процес учења

Misliš ja podelim petice i onda sam najbolji nastavnik?

два најниже рангирана наставника губе право на даље подучавање

Dva od koliko? Dva nastavnika bilo kog predmeta po školi? (jedan matematičar i jedan fizičar?)
Dva nastavnika istog predmeta po opštini?
Dva nastavnika u čitavoj Srbiji?

Ko će se prijaviti da radi u školi poznatoj po slabim đacima pa da nagodinu izgubi pravo da dalje radi u školi? Niko. Šta sa tom školom?

Šta ako ti zlotvori nafiluju odeljenje najgorih đaka? Sam daš otkaz pa pokušavaš u drugoj školi, a na to upražnjeno mesto zaposle nekog jadnog diplomca koji nagodine izgubi pravo da dalje radi u školi zauvek?
Jaril Jaril 19:32 10.09.2015

Re: ..

Jarile, nedovoljno jasno:

Потпуно тачно, кратак са временом, па сам набацао само три корака у која српско школство може да се среди. Детаљи се могу навелико разматрати.
tasadebeli tasadebeli 09:27 12.09.2015

Re: ..

Krugolina Borup

Što ne znaju - podučiće ih vršnjaci bolje i brže nego bilo koji nastavnik.



Богами, и мене ће да подучавају иако им нисам вршњак!


(А лепо ми је мајка говорила:"Немој, сине, да бежиш из школе, цео живот ћеш после да идеш у школу." И жена била у праву...)


Imaj na umu, međutim, da taj problem nestaje u potpunosti u trenutku u kome učenik u školi ima tablet, a škola - brzi internet.



На последњој ИКТ конференцији (ЛИНК) у фебруару ове године од колегинице из Републике Српске сам чуо да су сви ученици и професори у Српској опремљени таблетима захваљујући уговору који је држава склопила са Мајкрософтом.

Додуше, код њих је то лакше извести јер имају мањи број ученика и наставника, али... АЛИ!!!

Да ти не причам о томе колико сам се растужио када сам чуо да све државе у окружењу имају у школама плаћено радно место за компјутеристу, тј. помоћника наставницима за било шта што је у вези са радом на компјутеру и одржавањем компјутера, школске мреже итд.).

Код нас тај посао још увек по школама волонтерски раде махом наставници Техничког и информатике.

И не само што немају намеру да нас држе у корак са регионом (и временом у којем живимо), него нам сада још укидају по школама педагоге, психологе, библиотекаре,...

Тако да си потпуно у праву када кажеш:

Ovo je sjajno rešenje za sadašnji trenutak


То је најдаље докле можемо да добацимо...



П.С. - Проблеми су ту, Кру, вишеструке природе...

На пример, у годишњем плану за стручно усавршавање за 2015/2016. пријавио сам да желим да похађам семинар који држе моје колегинице и колеге из Кикинде. (ЛИНК) (Алредитован у каталогу Завода! )


А потпуно сам свестан чињенице да ће ми директор рећи да школа не може да ми плати учешће на семинару јер нема довољно средстава ни за креде и сунђере, а човек поуздано зна да нам локална заједница неће рефундирати тај трошак иако је по закону дужна да то учини. Рећи ће ми мој диша:"Ако можете, колега, платите из свог џепа. Школа нема пара..."

И то тако траје већ годинама...

У јануару ове године, рецимо, нисам ишао чак ни на Републички зимски семинар за наставнике српског на Филолошком чији сам редовни учесник био чак и у оним Слобиним временима...

Котизација за учешће 4500 динара... Ранијих година сам то давао увек из свог џепа јер школа, као што рекох, нема пара да нам приушти стручно усавршавање, а локална заједница не да паре.

А мени у том тренутку треба зимска јакна јербо се она стара распала...

Јбг (да простиш на псовци), определио сам се да ми гузи буде топло, па макар глава била и празна...

Да ти не причам што по многим школама не можеш да добијеш ни динара за материјале које припремамо за часове. Чак ни папир за штампање или фотокопирање (на апаратима који су већи део школске године у квару) не можеш добити.

(Израчунао сам... Моја жена и ја у просеку трошимо 1500 до 2500 динара месечно за припрему својих часова у нашим школама. За 25 година проведених у српским школама, ниједном нисам добио ни свеску и оловку, а камоли да ми школа купи уџбенике... Све из свог џепа.)

Извини на овој кукњави, мрзим када упаднем у тај филм, али написах све ово да бисте стекли прави увид у ситуацију по српским школама.

Зато и мислим да је Краљ мајмуна у праву када каже:

Valjda prvo treba deci obezbedite ELEMENTARNE uslove za školovanje.


И то, како он каже, за сву децу у Србији. А ја бих додао на то његово, и за све наставнике у Србији. Јер, у супротном,

Neravnomernost u jednom sistemu pa i u sistemu obrazovanja rađa nestabilnost. Do urušavanja.


Зато ти и кажем, проблеми који искрсавају на том путу осавремењивања српских школа су многобројни. Информатичко описмењавање је само један од њих.
tasadebeli tasadebeli 11:51 12.09.2015

Re: ..

Jaril


Фаза 1: Направити националну базу припрема


Драги мој Јариле, ми нисмо у стању да направимо ни националну базу образовања, тј. основни подаци о ученицима и наставницима. Више пута покушавано током протеклих 15 година, добијане паре од међународних институција, паре отишле у приватне џепове, а ми свако мало опет уносимо податке у неке нове базе којих после нигде нема.

Фаза 2: Ранг листа наставника (национално или по школским управама)
(оцењивање наставника по принципу количине наученог градива и ученичких оцена наставника, тј. субјективног осећаја колико су лако прошла кроз процес учења);


Може, али без уплитања рођачких и партијских веза по структурама које треба да саберу те податке.

И немој по количини градива. Ја се одавно придржавам оног принципа "Мање је више". Односно, боље је да заиста схвате суштину нечега, него да само нагомилавају информације о нечему које ничему не користе.

Информација није знање. А живимо у таквом свету у којем је много важније научити да се селектирају информације и из тога извуче суштина, него да те информације сакупљамо на једну безобличну гомилу у својим главама. Многи међу нама одраслима то не умеју да раде, а камоли клинци, док свакодневно пливамо (или тонемо?) у овом мору доступних информација.

(Отуда, вероватно, и толика дисперзија пажње при гледању, слушању... једном речју, у сазнавању света око себе и у комууникацији са другима у том свету. Претпостављам да си и ти то уочио као и ја на људима у свом блиском окружењу, у свакодневној комуникацији.)

Оцене самих ученика? Да, то би могао да буде један од параметара. Заправо, већ и јесте. Тзв. екстерно вредновање школа подразумева да та инспекција обавља интервјуе и са ученицима и са родитељима као један од параметара на основу којих ће оценити школу и појединачног наставника.

Али, понављам, само не сме после да се том оценом у вишим структурама система политички или рођачки и буразерски манипулише.

Пета година - укинути уговоре за стално,


Ово на неки начин, постоји одавно у просвети. Наиме, наше радно место одувек зависи од броја уписаних ђака. И сваке године ми на неки начин "обнављамо" тај уговор за стално који се у нашем послу не зове уговор, него решењње о четрдесеточасовној радној недељи.

Пример: Ако следеће школске године због малог броја уписаних првака у мојој школи не будемо могли да формирамо 4 одељења, једна учитељица губи посао. За 4 године, када та генерација стигне до 5. разреда, моја норма (и плата и рачунање радног стажа) се смањује за 25%.

Код моје жене у средњој стручној школи претпрошле године било је 17 тзв. "технолошких вишкова", прошле године 7, а ове године 11. Угашено 10 одељења. (Школа у БГД: што је такође битно.) И нису сви ти људи премештени у друге школе где је постојала потреба за њиховим радом. Само неки су наставили каријеру у просвети, а многи су је и напустили.

Е, сад, треба пронаћи механизам који ће нам помоћи да при томе не буду проглашавани за вишак само они млађи који су често и способнији од нас старијих. Тренутни систем тог бодовања за технолошке вишкове данас највише штити оне који имају највише година радног стажа, а не оне који најбоље раде (синдикална социјала). Писао је овде о томе Нурудин један текст...

Зато је, откада радим у просвети, увек најважније питање у августу било јесмо ли уписали довољан број ђака ове године.

Е сад, што се наставници загрцну око уговора за стално... А то је, код нас, један од главних узрока лошег школства.


Загрцну се они који мисле да су у просвети нашли 'ладовину. Али, врло брзо се разочарају и онда као неки мишеви свако мало стрепе од процене квалитета њиховог рада (Преплашеним гласом: "Што ти пишеш по дневнику? Јел' то долази нека инспекција?" - "Ма јок, то ми је пос'о..." - "Ух, добро је, ја се већ уплашила..." )

А да јесте један од узрока лошег квалитета наставе, ту си у праву. Али за разлику од тебе мислим да борба са тим представља дуг и мукотрпан процес јер немамо ваљани механизам за процену квалитета рада наставника у школама.
Krugolina Borup Krugolina Borup 15:31 12.09.2015

Re: ..

Taso, sve si u pravu od A do Ž (или од А до Ш, ако ти тако драже).

Sve to znam. Svi nastavnici to horski pričaju već godinama. To nema smisla. To ne može tako. To sve mora da se menja. I može da se menja. I ima para za menjanje, samo se rasipaju na gluposti (partijski parazitski sistem, burazerska ekonomija i te munje).

Ajde, bolan, priključi se, pripomozi da se menja. Ne može s tribina.
filip.maric filip.maric 08:33 09.09.2015

Informatika

Stari zakon o udžbenicima je predviđao da jednom odobreni udžbenik važi "večno", što u svetu punom promena može dovesti do apsurdnih situacija (kakva je ova sa primerom priključenja na internet). Izdanje udžbenika jeste 2014, ali je odobrenje sigurno prilično staro. Čini mi se da novi zakon predviđa rok trajanja od 4 godine, što bi trebalo značajno da popravi situaciju. Ono što je važnije od konkretnih podataka u udžbenicima je da se učenicima stvori navika da u informacije sumnjaju i da ih uvek proveravaju i stavljaju u širi kontekst. Tada će greške i zasterele informacije u udžbenicima predstavljati manji problem.

Drugo pitanje je u vezi sa obimom nastave informatike u srpskom školstvu, koji je zaista veoma ograničen. U osnovnoj školi je informatika obavezna samo kroz nekoliko časova godišnje u okviru TIO, postoje izborni predmeti, ali se po svedočenju učenika (a masovno od njih dobijam isti odgovor), na tim časovima ne radi ništa (igraju se igrice, dok se nastavnik odmara). U gimnaziji postoje 2 časa nedeljno kroz četiri godine, i na njima se rade i usko informatički sadržaji (na primer, programiranje), ali i sadržaji koje bih ja lično radio u okviru drugih predmeta (obrada slika i video montaža bi mogle da se rade u likovnom, a obrada zvuka u muzičkom obrazovanju). Za programiranje je na nivou celog osnovnog i srednjeg obrazovanja odvojeno samo 67 časova (37 časova teorijske nastave i 30 časova bloka) i to u trećem razredu gimnazije. To je po mom mišljenju apsolutno nedovoljno, s obzirom na to da interesovanje za ovu oblast postoji i da mnogi gimnazijalci planiraju da studiraju nešto što ima veze sa IKT. Bio sam uključen u neke radne grupe o planovima i programima i prvi postulat je uvek bio da se fond časova ne može menjati, jer je to onda šire pitanje (negde bi nedostajalo kadra, neki predmeti bi morali da izgube fond časova pa bi neki ljudi ostajali bez posla). Dakle, nemojte se nadati da Vaše dete u srpskom sistemu državnog školstva može naučiti da programira (osim ako ga ne upišete u neku specijalizovanu školu, kao što je Matematička gimnazija ili neka elektrotehnička stručna škola).

Što se tiče uključivanja i isključivanja računara, to je po zvaničnom planu i programu lekcija i u prvom razredu gimnazije (naravno, NAKON što se detaljno izuči šta je to ASCII, a šta UNICODE, kako radi procesor, šta je keš memorija, koji su zadaci operativnog sistema i slično). Gimnazijski NPP polaze od toga da deca nisu imala informatiku i osnovnoj školi i praktično se sve izlaže iz početka. Deca te osnovne stvari uglavnom nekako znaju (Hole in the wall pristup), a priliku koja iz tog razloga pojavljuje da se to znanje prilično proširi i produbi nastavnici uglavnom ne koriste već informatiku u gimnazijama drže jako opušteno, traže od učenika samo osnovni nivo znanja (uglavnom samo elementarno korišćenje računara) i učenici uglavnom bez ikakvog rada (a ruku na srce i realnog znanja) imaju veoma dobre ocene (prosečna ocena iz informatike u prvom razredu gimnazije na nivou Srbije je bila ekstremno velika). Informatika se (sa izuzetkom trećeg razreda u kome se radi programiranje koje je blisko matematici) medju učenicima i u zbornicama smatra glupim i lakim predmetom.
tasadebeli tasadebeli 09:00 09.09.2015

Re: Informatika

filip.maric

Što se tiče uključivanja i isključivanja računara, to je po zvaničnom planu i programu lekcija i u prvom razredu gimnazije (naravno, NAKON što se detaljno izuči šta je to ASCII, a šta UNICODE, kako radi procesor, šta je keš memorija, koji su zadaci operativnog sistema i slično). Gimnazijski NPP polaze od toga da deca nisu imala informatiku i osnovnoj školi i praktično se sve izlaže iz početka. Deca te osnovne stvari uglavnom nekako znaju (Hole in the wall pristup), a priliku koja iz tog razloga pojavljuje da se to znanje prilično proširi i produbi nastavnici uglavnom ne koriste već informatiku u gimnazijama drže jako opušteno, traže od učenika samo osnovni nivo znanja (uglavnom samo elementarno korišćenje računara) i učenici uglavnom bez ikakvog rada (a ruku na srce i realnog znanja) imaju veoma dobre ocene



Ако сам добро схватио, реформа средњег образовања (и повезивање са реформисаним основним образовањем) још увек није званично ни почела... А прва реформисана генерација из основне школе нам је већ завршила средњу школу.

Колико чујем, од реформе у средњим школама имамо само тек неке мрвице (инклузију, на пример, али и то без неког уређеног система, него све иде на о рук.)
arianna arianna 09:25 09.09.2015

Re: Informatika

Колико чујем, од реформе у средњим школама имамо само тек неке мрвице (инклузију, на пример, али и то без неког уређеног система, него све иде на о рук.)


inkluzija :)

Sva deca, bez obzira na zdravstveno i psihofizičko stanje, upisana su u redovne škole.

Iako smo svakodnevno svedoci povećanog nasilja i brutalnosti maloletnika po školama, smanjen je broj pedagoga i psihologa.

Juče je osvanuo podatak da je, za samo 8 nastavnih dana, od kad je počela školska godina, u jednom manjem gradu u Srbiji, poslato 24 zahteva, za dodatnom podrškom učenicima, koji su bez diskusije odbijeni, a defektolog proglašen tehnološkim viškom.
Krugolina Borup Krugolina Borup 09:29 09.09.2015

Re: Informatika

Izdanje udžbenika jeste 2014, ali je odobrenje sigurno prilično staro.


Odobren je 2008. godine.
tasadebeli tasadebeli 09:35 09.09.2015

Re: Informatika

arianna

Juče je osvanuo podatatak da je, za samo 8 nastavnih dana, od kad je počela školska godina, u jednom manjem gradu u Srbiji, poslato 24 zahteva, za dodatnom podrškom učenicima, koji su bez diskusije odbijeni, a defektolog proglašen tehnološkim viškom.



Ма пусти! Ждерем се к'о млад месесц због тога у мојој школи!

То не могу да схвате само они који нису никада ни радили са децом или у учионици.

Или они које је баш брига за свесно уништавање нечега што је уз све потешкоће ипак функционисало добро захваљујући ентузијазму људи укључених у то.

Умори се човек од свих тих глупости које нам се истоварују сваке године пред ноге и само кажу:"Снађите се!"
filip.maric filip.maric 10:45 09.09.2015

Re: Informatika

Krugolina Borup
Izdanje udžbenika jeste 2014, ali je odobrenje sigurno prilično staro.


Odobren je 2008. godine.


Tekst koji sam sada našao iz Politike iz 2010. kaže da je tada oko 30% Internet korisnka u Srbiji koristilo dial-up.
http://www.politika.rs/rubrike/potrosac/Trecina-Srbije-josh-surfuje-dial-up-om.lt.html

2008. je taj procenat verovatno bio i veći, a udžbenik se obično piše godinu-dve pre nego što se odobri, tako da je u trenutku pisanja to bilo tek blago zastarelo, dok je danas potpuno anahrono. Vek udžbenika iz informatike ne bi smeo da bude toliko dug (iako su neki koncepti trajni i ako je udžbenik orijentisan ka konceptima, a ne aktuelnim tehnološkim rešenjima, on može prilično dugo da bude aktuelan).
tetkino tetkino 09:07 09.09.2015

Могућности

Људи су слетели на Месец уз помоћ рачунара који према данашњим телефонима изгледају као дигитрони.
Већина нас не користи могућности које нам нова технологија пружа да шаље људе на Месец, него да гледамо клипове мачака и турске серије у напред, па да се хвалимо по комшилуку.

Основни проблем са информатичким образовањем је што већина не схвата да није у питању план и програм предмета, него један од темеља опште писмености.

Замислите да имате школу у којој се све информације преносе усмено. Наставници рецитују, деца понављају и тако уче, па ко колико запамти.
Онда у неком тренутку неко дође и каже: ово је писмо, све што знамо можемо да запишемо у књигу, хајде да научимо децу да читају и пишу и тако им целокупно знање овог света буде на располагању.
И одговор школе на то буде да уведе час "читање и писање", који ће се учити и користити 2 пута недељно по 45 минута, само на часовима читања и писања, а остатак школе остане какав је и био.
А на часовима читања и писања, деца уче да читају и пишу из само једне књиге која се звое Википедија, јер их нико није обавестио како да користе библиотеку.
Књига има много, тешко се снаћи, лако се изгубити у том мору информација, а при свему томе неке књиге су истините, а неке нису, а нико те не учи да знаш да их разликујеш.

То што не учимо програмирање, мање више, већина тинејџера није у стању да сама пронађе квалитетне информације на задату тему, нити да направи квалитетну презентацију (нешто што има више од 2 стране текста или 10 слајдова), нити је свесна основих правила безбедности на нету...

Некад ми се чини да је српско друштво и српско школство исто као и обућар у познатој реклами:



tasadebeli tasadebeli 09:28 09.09.2015

Re: Могућности

tetkino







У реду је да течино (и теткино, наравно) од три и по године слуша Разболе се лисица са Јутјуба или да гледа Машу и медведа.

Али није у реду да теткино (и течино, наравно) од 12, 15 или 18 година користи интернет искључиво (наглашавам, искључиво!) за


клипове мачака и турске серије у напред, па да се хвалимо по комшилуку.



То нека раде маме и тате кад су блесави и залудни... И нека губе време...
Krugolina Borup Krugolina Borup 09:33 09.09.2015

Re: Могућности

Замислите да имате школу у којој се све информације преносе усмено. Наставници рецитују, деца понављају и тако уче, па ко колико запамти.
Онда у неком тренутку неко дође и каже: ово је писмо, све што знамо можемо да запишемо у књигу, хајде да научимо децу да читају и пишу и тако им целокупно знање овог света буде на располагању.
И одговор школе на то буде да уведе час "читање и писање", који ће се учити и користити 2 пута недељно по 45 минута, само на часовима читања и писања, а остатак школе остане какав је и био.
А на часовима читања и писања, деца уче да читају и пишу из само једне књиге која се звое Википедија, јер их нико није обавестио како да користе библиотеку.
Књига има много, тешко се снаћи, лако се изгубити у том мору информација, а при свему томе неке књиге су истините, а неке нису, а нико те не учи да знаш да их разликујеш.


Pravo u metu, Tetkino. Kao i uvek.
tetkino tetkino 10:00 09.09.2015

Re: Могућности

Оно што ја покушах да кажем, неко је већ рекао много боље (ето и фејс може да те нечему научи):


Biznis lekcija: Kako da budemo bolji uz pomoc Interneta

Ivan Minic je prošle godine napisao tekst o momku iz Kenije koji je zbog nedostatka uslova preko YouTube-a učio tehnike bacanja koplja. Taj momak je Julius Yego, od juče svetski prvak u bacanju koplja!


Glavni junak naše priče je jedan simpatični buca iz jednog malog gradića u Keniji. Zove se Julius Yego. Rođen kao četvrto od devetoro dece, nikad nije previše mario za školu. Voleo je da se igra, i voleo je sport. Ćale to baš i nije razumeo, ali su ga starija sestra i majka podržavali. Kako je voleo da radi vežbe snage, i kako se uvek takmičio sa drugarima ko može dalje nešto da baci, kada je video atletska takmičenja u bacanju koplja, kladiva i kugle, zaljubio se na prvi pogled. Međutim, u Keniji nikada nije bilo uspešnih takmičara u ovim atletskim disciplinama. Zapravo, Kenijci imaju tradiciju trkača na dugim prugrama, ali u polju nikada nisu imali ozbiljne takmičare. Prosto, te discipline zahtevaju mnogo kompleksniji trening, skuplje su – gledano celokupni razvoj sportsite – ishrana, teretane, treneri, infrastruktura i sl. U Keniji toga nije bilo. Ipak, odlučio se da proba – bacanje koplja. Bez pravog treninga i poznavanja bacačke tehnike postigao je nekoliko dobrih rezultata – osvojio je prvenstvo škole, pa okruga, pa na kraju i države u juniorskoj konkurenciji. Rezultat je bio skroman, ali je napredak bio veliki. Njegovi idoli bili su Jan Železny i Andreas Thorkildsen. Kako nije mogao da dodje do njih, gledao ih je na Youtube. Iznova i iznova, i pokušavao da ponovi ono što oni rade. Na prvenstvu Afrike, koje je održano upravo u Keniji, zauzeo je treće mesto i tada su ga konačno primetili.

Ipak, uslova nije bilo. On se takmičio, osvajao nacionalne titule, gledao Youtube i čitao. Trenera nije bilo, ni danas ga nema. Ipak, kada je 2011. postao prvi put šampion Afrike, bacivši olimpijsku normu, IAAF (međunarodna atletska federacija) je odlučio da mu dodeli stipendiju i omogući nekoliko meseci treninga u Evropi sa nekim od ozbiljnih trenera. Bio je u Londonu i bio je atrakcija. Nije bio turista, završio je 12. u finalu.

Prošle godine održano je svetsko prvenstvo u Moskvi. Bekrić i Španovićka su učinili nemoguće i vratili se sa dve bronzane medalje. Julius je na prvenstvo otišao posle dvomesečnih priprema. Posle problema u kvalifikacijama, gde je jedva prošao među 12 najboljih usledilo je fantastično finale. Finale koje je završio na četvrtom mestu. Bio je bolji od svog idola, a imam osećaj da je njegova priča tek počela…

Mnogi se sećaju teksta koji je izazvao ogromne reakcije… Poenta tog teksta je da u ovakvoj situaciji svako treba da učini sve ne bi li bio što konkurentniji. Često i sam pišem o tome, pričam kada me pozovu, a i političarima su puna usta toga – šansa Srbije je IT. S tim, da se ja trudim, koliko god mogu, da priču proširim, i zato i ovo pišem. Naime, ne mogu svi biti administratori, programeri, dizajneri i slično. Jednostavno, nisu svi za to, ali to ne znači da ne može svako naći nešto u čemu će mu računar pomoći.

Zapravo, čega god da se dohvatite, postoji način da uz pomoć računara i Interneta naučite nešto više o tome. Ako ste konobar, možete naučiti da spremate bolju kafu ili koktele kroz vrlo detaljna uputstva. Dovoljan je računar i malo vežbe. Možete početi da učite novi jezik, i da ga usavršavate. Možete naučiti većinu zanata, i razne male tajne. Usavršiti ono što radite novim idejama, i gotovim ili polugotovim rešenjima. Možete naučiti sve ono što ste želeli a za šta niste imali uslova i nekog da vam pokaže. Da li će vam to koristiti? Nešto hoće, nešto neće. Smetati neće sigurno.

Možda vam padne neka zanimljiva ideja na pamet uz nova znanja koja ste stekli. Možda možete da pokrenete kurs nečega što ste naučili, ili da napravite online prodavnicu (ili na aukcijskim sajtovima ponudite) nešto što ste pravili. Možda možete da napravite Youtube kanal. Ideja i mogućnosti je mnogo, samo se pokrenite :)
tetkino tetkino 10:59 09.09.2015

Re: Могућности

Мене су у школску библиотеку отерали професори - много досадан ђак, добро дете, али досадно у п.м.
И тако кад би ме ухватио неиздрж, да не кварим час и не добијам укор - иди слажи књиге у библиотеци.

Елем роварећи по подруму моје средње школе налетих на неку малу књижицу из 20 и неке, где се расправљало о реформи српског школства.

Наиме тада су се копља ломила око грчког и латинског с једне и хемије и физике с друге стране. Како подићи модерне генерације да постану академски грађани ако не могу да читају Аристотела, Платона и Цицерона у оригиналу, односно шта ће младежи мртви језици кад живе у веку технике...
Писац књиге, онолико колико успех да прочитам, имао је тада тезу да је нама свеједно шта се у школи учи "све док се мртвим тоном предаје".

Сто година касније, у Србији ништа ново.
Jukie Jukie 17:01 09.09.2015

Re: Могућности

tasadebeli

У реду је да течино (и теткино, наравно) од три и по године слуша Разболе се лисица са Јутјуба или да гледа Машу и медведа.

E u naše vreme (čika Jove Zmaja) medved bi Mašu voštio po guzi 55 odsto vremena svake epizode. Koje nevaspitano dete
tasadebeli tasadebeli 20:29 09.09.2015

Re: Могућности

Jukie
tasadebeli

У реду је да течино (и теткино, наравно) од три и по године слуша Разболе се лисица са Јутјуба или да гледа Машу и медведа.

E u naše vreme (čika Jove Zmaja) medved bi Mašu voštio po guzi 55 odsto vremena svake epizode. Koje nevaspitano dete



Јеси видео, Јуки?

И мене Маша секира онолико!

Све мислим да је негативан узор модел за ово моје течино...



rade.radumilo rade.radumilo 11:06 09.09.2015

Kakva bre Reforma, potrebna je Revolucija

U polovini saveznih država u SAD, klinci ne mogu da uzmu "major" iz informatike!
U celom svetu, uglavnom (ko je rekao Finska), obrazovanje je ostalo zaglavljeno u 18-19-om veku.



nim_opet nim_opet 18:41 09.09.2015

Uzbenici...

...da su neki katastrofalni jesu. Da se u Srbiji pravi drama oko uzbenika, da se maltene kriminalizuje izdavacka delatnost (jel se seca neko predsednice poslanickog kluba naprasne direktorke zavoda i frke oko smene prethodnog? covek bi pomislio da se menja u najmanju ruku guverner), pravi se i radi se svasta. Ali da sve udzbenike treba ukinuti? Tesko. Zasto ? Zato sto deca ne znaju sta sve treba da uce, a kad nisu u skoli, dzaba radoznalost i internet ako ne znaju da treba da nauce recimo osnove fizike, da bi razumeli recimo biohemiju. Pa se tu kao drustvo oslanjamo na nekakvu strucnost koja bi kako tako sistematizovala osnove znanja - te se nadamo da rupa nece biti u tim osnovama (ili bas ne previse). Tamo negde 90ih, uzbenik hemije za 6. razred - deca koja u zivotu nisu imala hemiju, vide da je uzbenik drugaciji i kukaju zasto im nisu recimo fizika, biologija ili istorija takve. I deca koja nikakvo intersovanje za prirodne nauke nisu imala, odjednom pocinju da kuci isprobavaju stvari iz uzbenika hemije, i onda da daju predloge sta fali u nastavi biologije, a po ugledu na isti. Ono sto hocu da kazem je da dobar uzdbenik zlata vredi, kao i svaka dobra literatura - da jeste, mogu sve da nadjem na internetu, ali ako je sve napisano zbrda zdola, autori su izmedju ostalog spontani strucnjaci ili izlazu svoje "misljenje", onda nemam kao 14ogodisnjak mnogo iskustva u filtriranju toga ili uopste ideji sta je to sto bi ja trebalo da znam da bih mogao da procitam ono sto me interesuje. Pa tako zavrsimo kao ja recimo na Lorencovim transformacijama, citajuci manje-vise japanski, jer sam krenuo da klikcem stvari sa LHC stranice na wikipediji. Pojma nemam sta je dijagram Minkovskog, niti kako bih citao notaciju Lorencovih transformacija, a recimo to mi treba da bih razumeo Poenkarove grupe, sto mi je opet potrebno da bih razumeo simetriju, sto je opet potrebno da bih razumeo prostorno-vremensku simetriju, sto je opet potrebno da bih zaista razumeo super-simetriju, a da bih mogao da citam sa razumevanjem tekst o LHC a ne da pisem protestna pisma o mini crnim rupama.
kick68 kick68 21:38 09.09.2015

.

Tvoje obrazovanje i zdravlje (i tvoje dece i porodice) su tvoja licna stvar, koja se malo koga tice, uprkos raznoraznim prosvetnim i zdravstvenim sistemima. To sam shvatila tek negde oko cetrdesete godine. Use i u svoje kljuse, pitaj, trazi resenja, informisi se, pomozi samom/samoj sebi. I to je to:)
Dva simpaticna spota:


KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 08:11 11.09.2015

Izvinite

Kad god krene priča o obrazovanju, ovako fino, finski, ja prvo opsujem.
Po cenu da me proglasite konzervativnim, pregaženiim čovekom iz prošlosti, ja ću da kažem ovo.
Zgražavati se da se u školi uči kako se uključuje računar odvlači pažnju od glavnih problema. Ogroman broj dece nema računar i ELEMENTARNE uslove za život i školovanje. Vi što živite u velikim gradovima sad malo ćutite.

Valjda prvo treba deci obezbedite ELEMENTARNE uslove za školovanje.
WC, tekuća voda, grejanje, infrastruktura,...

Ne mislim da treba zaustaviti razvoj onih škola i one dece iz gradova koji sve to imaju.
Ali osnovno je da se obezbede koliko toliko ravnopravni uslovi za SVU decu po Srbiji. Ovde, na blogu, skoro sam siguran, ne piše niko ko je iz Tutina, Surdulice, Crvene Reke, Majdanpeka ili Babušnice i okolnih sela.
U tom smilsiu naša država (meni ova reč zvuči smešno) je katastrofalno zatajila.
Većinu naših političara smatram mirnodopskim zločincima. Ne znam zašto mirnodopski zločin zastareva.
Neravnomernost u jednom sistemu pa i u sistemu obrazovanja rađa nestabilnost. Do urušavanja.
Ukinite informatiku kao obavezan predmet.
Kreativnost ne košta. Partijski kadrovi nisu kreativni.
I obezbedite ELEMENTARNE uslove.

Krugolina Borup Krugolina Borup 08:50 11.09.2015

Re: Izvinite

Valjda prvo treba deci obezbedite ELEMENTARNE uslove za školovanje.
WC, tekuća voda, grejanje, infrastruktura,...


Pa, naravno.
To se u tolikoj meri podrazumeva, da nema potrebe da se spominje.

Ako neka seoska škola nema sve potrebne uslove, a ne isplati se renovirati je - deca moraju biti prebačena u prvu veću školu sa svim uslovima, i deci moraju biti obezbeđeni prevoz i hrana o trošku države. Za decu iz malih seoskih škola čak je i bolje da, umesto u male neuslovne škole, idu u veće škole - da bi odrasla sa svojim vršnjacima, a ne sa tri i po deteta u okruženju.

U slučaju većih škola koje nemaju sve potrebne uslove, stvaranje istih je prioritet prioriteta.

Ali, ako to stavimo u stranu (kao nešto što se apsolutno podrazumeva), skrećem ti pažnju na činjenicu da je prof. Mitra svoje eksperimente namerno radio u sirotinjskim krajevima Indije ("slums" upravo da bi pokazao i dokazao da postojanje ili nepostojanje tih uslova apsolutno nije u korelaciji sa sposobnošću dece da samostalno savladaju rad na računaru.
KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 10:17 11.09.2015

Re: Izvinite

Krugolina Borup
Valjda prvo treba deci obezbedite ELEMENTARNE uslove za školovanje.WC, tekuća voda, grejanje, infrastruktura,...Pa, naravno.To se u tolikoj meri podrazumeva, da nema potrebe da se spominje... nije u korelaciji sa sposobnošću dece da samostalno savladaju rad na računaru.

Bogami treba da se spominje. U Srbiji se ne podrazumeva. Ja mislim da se broj škola bez elementarnih uslova broji stotinama.

Nema šanse da stvar uspe gde nema elementarnih uslova. To što će dvoje nešto da odskoče ne znači ništa.
Korelacija postoji i to debela.
Ne misliš valjda da če ovaj nesrećni Verbić ili srećni Vučić praviti takve eksperimente...Samo čekam da pročitaju ovaj tekst i da naprave eksperiment i da se pohvale kako su nešto uradili za mnogo hiljada nesrećne školske dece.
westvleteren westvleteren 12:31 11.09.2015

Re: Izvinite


Bogami treba da se spominje. U Srbiji se ne podrazumeva. Ja mislim da se broj škola bez elementarnih uslova broji stotinama.


Ne postoji skola bez WCa, ali postoje skole sa samo jednim WC-om (za osoblje).
Slicno je bilo u mojoj skoli gde je postojao normalan WC za osoblje i WC sa cucavcima za ucenike (jer tako je higijenskije).

Inace, slazem se sa komentarom. Osnovno je obezbediti vodu, grejanje, normalan WC, vazduh bez azbesta pa nakon toga sve ostalo.
Sa postojecim budzetom za prosvetu resenje je jedino u ukrupnjavanju skola i organizovanju prevoza i boravka ucenika. Prosto, daleko je jeftinije odrzavati veliku skolu za 2000 djaka nego 20 malih sa po 100 djaka.
Gledam podatke sa wikipedije: grad Vranje (sa okolnih 104 sela) ima 60 osnovnih skola, a ukupan broj ucenika je kao u 5 prosecnih beogradskih skola.
tetkino tetkino 12:56 11.09.2015

Re: Izvinite

westvleteren

Ne postoji skola bez WCa,


Neke škole u Srbiji i dalje imaju poljski ve-ce

www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1451160/Neke+%C5%A1kole+u+Srbiji+i+dalje+imaju+poljski+ve-ce.html]

U hiljadu škola postoji samo poljski WC
www.blic.rs/Vesti/Drustvo/263602/U-hiljadu-skola-postoji-samo-poljski-WC]
Jukie Jukie 15:39 11.09.2015

Re: Izvinite

Kad mogu iz Sirije da se spakuju i dođu u Beograd mogu i iz Babušnice

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana