Верски празници у нашем топлом дому имају неку своју чудну хармонију изазвану атеизмом протканим јаком традицијом извођења сваког могућег обреда на свету. Сви имамо црвене кончиће везане за зглавак, бели лук је у сваком новчанику, испод мердевина се не пролази ни за лек, црна мачка на видику моментално изазива ходање уназад и пљување преко рамена, траг млазњака на небу пресецање кругова... То су само негде већ виђени па ископирани обреди а пуно је и измишљених у игри и касније усвојених као најлепше породичне традиције. Једна од њих је и слушање "Марине" на Божић (док се искрице изазивају прскалицама јер их тада има знатно више него кад се пали бадњак). Ове године је Осмех закључио да је "дечко који је писао песму био 6. разред јер је био у капуту очевом малчице превеликом а да је 8. разред или средња школа капут би му био мали". Толико о процени времена кад ће Син прерасти Оца. Понос и бол ме обузимају истовремено док подсећам себе да морам се повући, да природни је ред, да отац у мени већи је човек од самољубивог и саможивог фајтера спремног да сваком искези очњаке... Али мислићу о томе сутра. Данас сам Скарлет. Равноправност полова је потпуна. Свако дете има право да буде положајник и број истих не ограничавамо на један. Јер наш дом је спреман за путовања својих чланова у свим правцима и један пут, једна срећа нама није довољна. Алави смо и гладни света па тако тако покушавамо све опције да држимо отвореним. Сва деца праве буку, ложе бадњаке,пале прскалице, певају жеље, скачу док се "моле" (ако се молитвом то миловање смехом и загрљајима може назвати а не знам шта више заслужује тај назив). Једина мана овог православног Божића је што је последњи, што затвара сезону кућних биоскопа, ручкова на поду, вечера у кревету... Ми одрасли некад и будемо суочени са неком лошом вести из спољњег света али својом кривицом само. Јер даљински има и дугме за "пребаци са вести", касно то сконтам некад а после ми неко други крив. Деца су пак своје дане пуног срца поклонила и нама, увукла нас поново у неиспричане приче и... хвала им. Ако је вера у ствари љубав онда чак и атеиста какав сам (са сумњом у постојање Вишег због Фалатиаугенталера) ипак сам верник.