Društvo| Kultura| Mediji| Život| Životni stil

UREDNICI SU LEPAK ZA STENICE

Dragan Jakovljević. RSS / 10.10.2014. u 09:42

 С обзиром на оправдане разлоге за увеђење забране пушења у јавним просторијама и почетак практиковања алко-тестова пре уласка у поједине важне државне институције, чини се да није нереално очекивати да психо-тестовима убудуће буде проверавано ментално здравље свих који улазе у установе од значаја за државу. При том треба имати у виду да многе од њих у свом саставу немају службу физичке заштите запослених, а да број психички нестабилних људи никада није био већи него данас.

Није непознато да су новинари и уредници, као креатори садржаја штампаних и електронских медија, међу оним категоријама јавних делатника чија је безбедност најугроженија. Многи то тумаче запажањем да они брже од осталих постају "лепак" за људе уверене како ће лекове за своје душевне проблеме пронаћи ако се константно обраћању јавности путем медија, па уредник који је обавезан (и колико-толико плаћен) да ограничава такве мегаломанске навике и покушаје, у очима оних који су се намерили на медије и људе запослене у њима, врло брзо постаје непријатељ број један.

Многи штампани медији, који имају и своја онлајн издања, настоје да овакву агресију и друге врсте притисака на уреднике, умање увођењем могућности да грађани јавно, на интернету прокоментаришу сваку пласирану вест. Испоставило се да је то згодан вентил да се сав јед који љути скрибомани хронично носе у себи, излије негде где неће представљати опасност по физичку безбедност и психу чланова редакције.

Међутим, шта је са оним медијима који овакву могућност, из техничких разлога, немају? Њихови уредници ће, по свему судећи, и даље морати да рачунају на потенцијалну опасност од случајних (или очекиваних) сусрета са својим прогонитељима. Многи од њих, без икаквих проблема улазе где год им је воља и кад год то пожеле, седају за туђе писаће столове где нешто, као, раде на туђим компјутерима, ометају запослене, а неретко бивају примани и тамо где неко "обичнији" тешко може да крочи.

Како им то полази за руком? Врло једноставно: познато је да људи са оваквим поремећајима у комуникацији, умеју да буду врло гласни и непријатни ако им се у нечему не удовољи и тај поремећај своје личности у многим приликама користе за уцене. Они који им посвећују пажњу, израчунали су да им је једноставније да издвоје пола сата дневно како би саслушали бесмислени монолог, климали главом у знак подршке свом пслихички нестабилном посетиоцу, добровољно се предајући менталној тортури, него да их посаветују да оду негде где би, можда, могли да буду продуктивни. После их међусобно оговарају и полушапатом се питају да ли ће се неко усудити да предложи психотерапију, пре него што их човек-стеница ментално докрајчи.

За неке уреднике би се могло рећи да су у том погледу смелији од осталих, али како у својим напорима да се ослободе "лепка за стенице" не наилазе на поршку своје радне околине, и даље ће морати да деле судбину боксерских врећа, истакнутих "на извол'те" за све које ко зна из ког разлога, "дрпи живац" - како би то сликовито објаснили данашњи тинејџери.

Atačmenti



Komentari (1)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

nim_opet nim_opet 13:53 10.10.2014

Citam tekst i pitam se o kome se radi

Ne sumnjam ja da postoje ljudi kojima u opisu posla pise "Urednik" u mnogim stampanim i elektronskim medijima. Ali ako je sudeci barem po pisanju recimo sajta B92, takve pozicije postoje samo da bi se ispunila forma - niti urednici citaju vesti pre nego sto se objave, niti postoji jasna koncepcija koja odslikava necije (ma kakvo da je) promisljanje o tome sta treba i kako da bude na naslovnoj strani. Vesti se sastoje od prenosenja agencijskih izvestaja, google-translate direktno citavih clanaka sa Huffington Posta, sa sve slikama a bez navodjenja izvora, tekstova koji su pseudo-autorski (tekst je pisan ocigledno iz necije vizure, ali taj neko nije potpisan, niti se navodi izvor ako je prenesen). Koncepcija se svodi na: red Predsednika Vlade, red Predsednika Bitne Drzave, red Predsednika Vlade, red Potpredsednika Vlade, red Kancelara, popuniti prazninu rubrikom "Zivot", red Koridora (uneti broj po slucajnom izboru), red Ministra (uneti po slucajnom nahodjenju), popuna slucajnom rubrikom, najava reality TV show-a, red Potpredsednika/Predsednika zavisno od toga ko ima konferenciju, red Supruge Predsednika Drzave. Izmedju redova uneti katastrofe, potencijalno one u kojima se pojavljuje jedan od glavnih aktera. Vesti iz sveta po nahodjenju, zavisi sta je na naslovnoj stranici Huffington posta. O pravopisu, gramatici i stilu da ne govorimo - cak i da nije profesionalni lektor, nekakav urednik bi morao da primeti gluposti kao sto je "Mahmatma Ghandi (na srpskom)" i slicno.

Znam ja da se kontrola medija u Srbiji radi na personalnom nivou, i da su sigurno neki urednici izlozeni pritiscima, ali imam utisak da i oni koji nisu, podlezu samocenzuri, strahujuci za posao itd. Ali...ako vec strahuju za posao, onda hajde da vidimo kako se taj posao zaista profesionalno radi.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana